AKTA

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Potpisnici

Trgovinski sporazum protiv falsifikacije, skraćeno AKTA (engl. Anti-Counterfeiting Trade Agreement) je međunarodni dogovor koji ima za cilj uspostavljanje međunardonih standarda za zaštitu intelektualne svojine, potpisan 1. oktobra 2011. godine između SAD, Japana, Kanade, Maroka, Novog Zelanda, Singapura i Južne Koreje a dogovoru se početkom 2012. pridružila i Evropska unija.

Državna tajna[uredi]

Počeci pregovora o nastanku AKTA datiraju iz 2006. godine kada SAD sa svojim najbližim saveznicima počela tajne pregovore. U ovoj početnoj fazi sudelovali su SAD, Japan, Evropska unija i Švajcarska a 2008. su se pridružili i Australija, Južna Koreja, Maroko, Meksiko, Novi Zeland i Singapur.

Sami pregovori su držani u najstrožoj tajnosti, a sama činjenica da se uopšte održavaju, otkrio je Vikiliks 2008. godine. Nakon takvog izlaska u javnost tajnih pregovora razne organizacije i pojedinci su zahtevali da vlade daju podatke o samim pregovorima i o čemu se pregovara, a dobijeni odgovori su bili:

  • Evropska unija je proglasila pregovore državnom tajnom s objašnjenjem da bi pojava informacija oslabila pregovaračku poziciju EU i pokvarila političke odnose s državama partnerima [1]
  • Kanada je izdala ime dokumenta o kojem se pregovara dok je sve drugo ostala državna tajna[2]
  • Novi Zeland je takođe pregovore proglasio državnom tajnom i obećao da će pokušati kod država partnera da dobije dopuštenje za objavu podataka[3][4]
  • SAD su odbile da objave podatke o AKTA pregovorima s objašnjenjem da bi naneli štetu državnoj sigurnosti[5], a zbog istog razloga po odluci predsednika ovaj internacionalni dogovor neće nikada biti dat američkom Kongresu na glasanje.

Podrška i kritike[uredi]

AKTA dogovor je dobio podršku korporacija koje se bave proizvodnjom filmova, serija, muzike i slično kao i od korporacija koje se bave proizvodnjom lekova. U dokumentu koji je došao u javnost „Motion Picture Association of America“ to jest udruženja 6 najvećih holivudskih filmskih studija je pisalo 2010. AKTA pregovaračima da podrže dogovor pošto on dopušta:

  • Osim blokiranja piraterije na internetu, gašenje/blokiranje internet stranica koje prave probleme Vašoj vladi kao što je na primer Vikiliks [6]

Korporacije koje se bave proizvodnjom lekova su takođe dale punu podršku ovom dogovoru jer AKTA daje prioritet zaštiti autorskih prava pred svim ostalim ili u ovom slučaju pred generičkim lekovima koji se mogu proizvoditi nakon isteka autorskih prava što dovodi do 50 - 90% sniženja cene lekova čemu se originalni proizvođači žestoko protive. Po AKTA pravilima originalni proizvođač će u nekim slučajevima moći da zapleni i uništiti pošiljku generičkih lekova iako su oni proizvedeni po svim pravilima pa je povodom toga iz protesta evropski pregovarač Kader Arif podneo ostavku iz protesta pošto po njegovom mišljenju AKTA dovodi do kriminalizacije generičkih lekova [7]

Sprovođenje dogovora i kažnjivost[uredi]

Po AKTA dogovoru internet provajderi moraju da sakupljaju podatke o svojim korisnicima i onome što oni skidaju s interneta kako bi se protiv njih mogle pokrenuti zakonske kaznene akcije, što po mišljenju kritičara dogovora krši privatnost korisnika. Istraga osumnjičenog korisnika koji bi u slučaju da se dokaže krivim, platio bi u Kanadi maksimalnu kaznu od 500 dolara. Takođe bi bilo protivzakonito da internet korisnik koristi program sa kojim se može maskirati vlastita IP adresa.

Drugo važno pravilo AKTA je da na granici policija ima zakonsko pravo da proveri sve podatke koje osoba koja prelazi granicu ima na svom mobilnom telefonu ili kompjuteru kako bi proverila da li se krši AKTA pravila.[8]

Dosadašnja primena[uredi]

Sam AKTA dogovor po pitanju piratskog skidanja filmova, muzike i slično je drugi ali mnogo drastičniji način skupljanja dodatnih finansijskih prihoda za medijsku industriju pošto u evropskim državama, SAD kompjuterski korisnici već desetak godina plaćaju porez na buduće protivzakonito korištenje hard diskova, CD-a, DVD-a i slično. Taj porez za mobilne telefone samo po pitanju muzike na primer u Italiji iznosi 1, u Belgiji 2, a u Austriji 12 evra, dok evropska internet industrija i industrija mobilnih aparata procenjuje kako ju je taj porez direktno koštao milijardu i 200 miliona evra.

Reference[uredi]

  1. ^ FFII „EU Council refuses to release secret ACTA documents“ (Press release). 10. 11. 2008.. 
  2. ^ Pilieci, Vito (26. 5. 2008.). „Copyright deal could toughen rules governing info on iPods, computers“. Vancouver Sun (Canada) Приступљено 11. 2. 2012.. 
  3. ^ Computerworld (3. 22. 2010.). „ACTA Wellington agenda and venue leaked“. Computerworld Приступљено 11. 2. 2012.. 
  4. ^ Thomas Beagle (17. 3. 2010.). „TechLiberty's Official Information Act request on ACTA“. TechLiberty Приступљено 11. 2. 2011.. 
  5. ^ McCullagh, Declan (7. 5. 2010.). „Google attorney slams ACTA copyright treaty“. News.cnet.com Приступљено 11. 2. 2012.. 
  6. ^ Glen, Emily (3. фебруар 2012.). „ACTA: A SOPA By Any Other Name“. Urban Times Приступљено 11. фебруар 2012.. 
  7. ^ Arthur, Charles (1. фебруар 2012.). „Acta goes too far, says MEP“. The Guardian (London) Приступљено 11. фебруар 2012.. 
  8. ^ Pilieci, Vito (26. 5. 2008.). „Copyright deal could toughen rules governing info on iPods, computers“. Vancouver Sun (Canada) Приступљено 27. 5. 2008.. 

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

Zvanične AKTA stranice
Zvanični tekstovi sporazuma
Raniji predlozi
Ostale veze
Protesti