Avgustin Hiponski

Sveti Avgustin
Najraniji Avgustinov portret iz 6. veka
Lični podaci
Datum rođenja	(354-11-13)13. novembar 354.
Mesto rođenja	Tagasta, Rimsko carstvo
Datum smrti	28. avgust 430.(430-08-28) (75 god.)
Mesto smrti	Hipon, Zapadno rimsko carstvo
Svetovni podaci
Poštuje se u	Rimokatoličkoj crkvi Pravoslavnoj crkvi anglikanstvu luteranstvu
Praznik	28. avgust (zapadno hrišćanstvo) 15. jun (istočno hrišćanstvo)

Aurelije Avgustin (lat. Aurelius Augustinus; Tagasta 13. novembar 354 — Hipon 28. avgust 430) bio je episkop grada Hipona u rimskoj Africi i jedan od najznačajnijih teologa i filozofa na hrišćanskom zapadu. Njegova dela su uzvršila veliki uticaj na razvoj rimokatoličke, a potom i protestantske teologije.

Iako je u mladosti bio manihejac, kasnije se kao hrišćanski episkop borio se protiv manihejaca, donatista i pelagijanaca. Za svetitelja je proglašen na hrišćanskom zapadu, što je potom prihvaćeno i na hrišćanskom istoku, ali uz izvesne ograde koje se odnose na pojedine Avgustinove teološke stavove koji su se pokazali kao sporni sa stanovišta hrišćanskog pravoverja.

Biografija

Aurelije Avgustin je rođen 13. novembra 354. godine u Tagasti u Numidiji (današnji Alžir), od oca paganina i majke hrišćanke (Sveta Monika). Avgustin je studirao retoriku u Kartagini. U mladosti, oko svoje 23. godine, se oduševljava učenjem Manija, koji je nastojao da učenja Zaratuštre, Bude i Isusa uključi u jedinstven filozofski sistem, te narednih deset godina provodi kao manihejac. Po završetku studija, jedno vreme je bio predavač gramatike i retorike u Rimu i Milanu. Pored manihejstva, takođe je izučavao skepticizam i neoplatonizam.

U 33. godini života, pošto je, po sopstvenim rečima, proveo život kao »grešnik, neznabožac i razvratnik«, prelazi u hrišćanstvo, dobrim delom pod uticajem svoje majke Monike. Nakon mnogih lutanja, vraća se u rodnu Afriku, gde 391. postaje sveštenik. Godine 395. biva naimenovan za pomoćnika episkopa Valerija, a godinu dana kasnije, 396. godine, postaje episkop grada Hipona u severnoj Africi. Na tom mestu ostaje narednih trideset pet godina boreći se za jedinstvo crkve. Kao hrišćanski episkop borio se sa tri glavne jeresi: manihejaca, donatista i pelagijanaca. Nasuprot manihejaca koji su verovali da postoje dobra i zla sila, Avgustin je tvrdio da je univerzum u celini dobar, a da je zlo samo pomanjkanje ili odsustvo dobra. Nasuprot donatistima koji nisu priznavali svete tajne počinjene od sveštenika traditora, koji su predavali svete spise vlastima tokom progona, Avgustin je izlagao učenje o jedinstvu Crkve i delotvornosti svetih tajni. Nasuprot pelagijanaca, koji su smatrali da čovek sopstvenim naporima može postići spasenje, Avgustin iznosi učenje o prvobitnom grehu kao naslednoj moralnoj bolesti od koje svi bolujemo, a koju može izlečiti jedino milost Božja, dar koji se pre prima nego zaslužuje.

Preminuo je u sedamdeset šestoj godini života u Hiponu. Godine 1303. papa Bonifacije VIII ga je proglasio svecem. Slavi se 28. juna po gregorijanskom kalendaru.

Učenje

Avgustinova filozofija se razvijala pod uticajem Platona i novoplatonizma. On je smatrao da je hrišćanska teologija već bila donekle predočena u neoplatonizmu; hrišćanstvo je samo dodalo verovanje u inkarnaciju i spasenje. Avgustinova filozofija je uvek bila u službi njegove teologije, ali je uprkos tome sadržavala istančane metafizičke rasprave, naročito o vremenu, zlu, slobodnoj volji, kao i o etici.

Zlo

Glavni članak: Zlo

Iako je predobri i svemogući Bog uzrok i svrha svega, od njega potiče samo dobro, a ne i zlo. Jer zlo nije biće, nego nedostatak koje neko biće ne bi smelo imati. Zlo je samo nedostatak dobra. Zlo pretpostavlja dobro bez kojeg ne bi moglo biti, kao što ne može biti nedostatno ono što uopšte ne postoji. Što se tiče moralnog zla, odnosno greha, ono je rezultat slobodne volje.

Sumnja

Temelj Avgustinove filozofije je princip unutrašnje samoizvesnosti, koji je upravo on prvi jasno izrekao i postavio kao polazište filozofije. On izlaz iz sumnje nalazi u izrazu: „sumnjam, dakle jesam“, koja mu pruža samoizvesnost. Time utvrđuje primarnu istinu, naime da neko ne može sumnjati da postoji samim tim što sumnja (tj. misli).

„ Za mene je najsigurnije od svega da postojim. Čak i ako tvrdiš da ne postojim i kažeš da se varam, upravo time priznaješ da postojim; jer ne mogu se varati ako me nema. ”

Sloboda volje

Glavni članak: Sloboda volje

Čovek ima slobodnu volju koju mu je dao Bog da bi mogao dobro činiti i pošteno živeti. Sve što čovek čini proizlazi iz njegove volje koja je apsolutno slobodna. Ona je nezavisna od razuma, pa čak i nadređena razumu. Vrednost voljnih akata zavisi, pre svega, od njihove upravljenosti prema Bogu. Njom se čovek opredeljuje u pitanjima vere i prihvata istinu objave. Iako Bog unapred zna za buduće događaje (vidi predodređenje), čovek je odgovoran za svoje delanje jer ga čini slobodnom voljom. Učenje o predestinaciji, tj. o spasenju koje ne zavisi od ljudske slobodne volje nego od božje milosti, razvio je sveti Avgustin u raspravi sa Pelagijem, kao konsekvencu svoga učenja o istočnom grehu. Kasnije je u katoličkoj crkvi ovo učenje odbačeno, odnosno potisnuo ga je rimski semi-pelagijanizam.

Filozofija istorije

Avgustin postavlja problem filozofije istorije u delu O državi Božijoj (De civitate Dei), gde se pita o smislu povesnog događanja. On je, u neku ruku, začetnik filozofije istorije, jer je čitavu istoriju shvatio kao celinu - pa sve pojedinačno dobija u njoj smisao tek po toj celini. Istorija je neprestana borba dobra i zla, a njen je pravi cilj ostvarenje božje države.

On sve ljude deli na one koje žive po Bogu i one koje žive po ljudima. Ljubav prema Bogu dovedena do prezira sebe, stvara nebesku državu koja je predodređena da večno vlada u zajednici s Bogom, a ljubav prema sebi dovedena do prezira Boga stvara zemaljsku državu koja je predodređena da večno trpi kaznu s đavolom.

Avgustin istoriju deli na 6 razdoblja:

1. od Adama i Eve do potopa,
2. od Noja do Avrama,
3. od Avrama do Davida,
4. od Davida do Vavilonskog carstva,
5. od Vavilonskog carstva do Hrista,
6. od Hrista do apokalipse.

U svakom od ovih perioda vodila se borba između dobra i zla, s tim što je sinonim zla đavolja ili zemaljska država, a sinonim dobra je božija država. Avgustin objašnjava pad Rimskog carstva (476. godine). Pošto je Rim u vreme svoje propasti bio đavolja država, njegovom propašću je pobedilo dobro.

Konačnom pobedom nebeske države biće dostignut cilj istorije. U ostvarenju tog cilja Crkva ima vodeću ulogu.

Pitanje pravovernosti

Pojedini teološki stavovi iz Avgustinovih dela prepoznati su kao sporni već tokom ranog srednjeg veka. Njegovo uverenje da Sveti duh ishodi ne samo od Oca, već i od Sina, izvršilo je značajan uticaj na potonji razvoj zapadne pneumatologije, koja je učenje o dvostrukom ishođenju Svetog duha ozvaničila putem umetanja izraza Filiokve u Simbol vere. Suočen sa pozivanjem filiokvista na Avgustinove stavove, carigradski patrijarh Fotije je pokrenuo pitanje o autentičnosti pojedinih odlomaka iz Avgustinovih dela. Zbog tih i drugih spornih pitanja, Pravoslavna crkva tokom čitavog srednjeg veka nije priznavala Avgustina za svetitelja, a promovisanje Avgustinovih učenja na hrišćanskom istoku je vršeno prvenstveno od strane pristalica unijaćenja. Do preokreta je došlo tek krajem 18. i početkom 19. veka, kada je poznati grčki bogoslov Nikodim Agiorit po prvi put uvrstio Avgustina među svetitenje koje priznaje i Pravoslavna crkva (pod 15. junom po julijanskom kalendaru), što je potom prihvaćeno od strane grčke, a zatim i ruske jerarhije. Prva svetiteljska žitija i službe posvećene Avgustinu u pravoslavnom svetu nastala su tek naknadno, tokom 19. i 20. veka.

Takav način uvođenja Avgustina među pravoslavne svetitelje izazvao je nedoumice i rasprave među pravoslavnim teolozima, od kojih su neki ukazivali na nepravovernost pojedinih Avgustinovih učenja. Osvrnuvši se na ovaj problem, jedan od najistaknutijih savremenih grčkih pravoslavnih teologa Hristo Janaras je napomenuo da Avgustinova nepravoverna učenja predstavljaju "izvor svake izopačenosti i otuđenja u crkvenoj istini Zapada".

Dela

Spis O božjoj državi iz 1470.

Avgustin je napisao mnoštvo knjiga. Najpoznata dela su mu:

• Protiv akademika (Contra Academicos)
• De beata vita
• De ordine
• Soliloquia (386);
• De quantitate animae (387—88);
• De genesi contra Manichaeos (388/38O);
• Ispovesti (Confessiones; oko 400), u kojima opisuje lutanja burno proživljene mladosti, kao i zrela unutrašnja iskustva, razmišljanja i osećanja
• O državi božijoj, a protiv pagana (De civitate Dei contra paganos; od 412. do 426), u kojoj govori o napretku istorije ka ostvarenju Božje države. Neposredan povod za pisanje ovog dela je bilo Alarikovo osvajanje Rima 410. godine.
• Retractiones (oko 430).

Vidi još

• Srednjovekovna filozofija
• Hrišćanska filozofija
• Skolastika

Literatura

• Augustine, Saint (2008). The Happy Life; Answer to Sceptics; Divine Providence and the Problem of Evil; Soliloquies. US: CUA Press. ISBN 978-0-8132-1551-8. 
• Wells, J. (2000). Longman Pronunciation Dictionary (2 izd.). New York: Longman. ISBN 978-0-582-36467-7. 
• Ancient Christian Writers: The Works of the Fathers in Translation. New York: Newman Press. 1978. 
• Augustine, Saint (1974). Vernon Joseph Bourke, ur. The Essential Augustine (2nd izd.). Indianapolis: Hackett. 
• Ayres, Lewis (2010). Augustine and the Trinity. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83886-3. 
• Bourke, Vernon Joseph (1945). Augustine's Quest of Wisdom. Milwaukee: Bruce. 
• Bourke, Vernon Joseph (1984). Wisdom From St. Augustine. Houston: Center for Thomistic Studies. 
• Brachtendorf, J. (1997). „Cicero and Augustine on the Passions”. Revue des Études Augustiniennes. 43 (1997): 289—308. doi:10.1484/J.REA.5.104767. hdl:2042/23075. 
• Brown, Peter (1967). Augustine of Hippo. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-00186-2. 
• Burke, Cormac (1990). „St. Augustine and Conjugal Sexuality”. Communio. IV (17): 545—565. Arhivirano iz originala 08. 02. 2021. g. Pristupljeno 17. 03. 2018. 
• Burnaby, John (1938). Amor Dei: A Study of the Religion of St. Augustine. The Canterbury Press Norwich. ISBN 978-1-85311-022-1. 
• Chadwick, Henry. Augustine: A Very Short Introduction (2013).
• Chadwick, Henry. Augustine of Hippo: A Life (2010).
• Clark, Mary T. (1994). Augustine. Geoffrey Chapman. ISBN 978-0-225-66681-6. 
• Deane, Herbert A. (1963). The Political and Social Ideas of St. Augustine. New York: Columbia University Press. 
• Demacopoulos, George E.; Papanikolaou, Aristotle, ur. (2008). Orthodox Readings of Augustine. Crestwood, N.Y.: St. Vladimirs Seminary Press. ISBN 9780881413274. 
• de Paulo, Craig J. N. (2011). Augustinian Just War Theory and the Wars in Afghanistan and Iraq: Confessions, Contentions and the Lust for Power. Peter Lang. ISBN 978-1-4331-1232-4. 
• Doull, James A. (1979). „Augustinian Trinitarianism and Existential Theology”. Dionysius. III: 111—159. 
• Doull, James A. (1988). „What is Augustinian "Sapientia"?”. Dionysius. XII: 61—67. 
• Fitzgerald, Allan D., O.S.A., General Editor (1999). Augustine through the Ages: An Encyclopedia. Grand Rapids: William B. Eerdmans Publishing Co. ISBN 978-0-8028-3843-8. CS1 održavanje: Upotreba parametra autori (veza)
• Gilson, Etienne (1960). The Christian Philosophy of St. Augustine. L. E. M. Lynch, trans. New York: Random House. 
• Green, Bradley G. (2012). Colin Gunton and the Failure of Augustine: The Theology of Colin Gunton in Light of Augustine. James Clarke and Co. ISBN 978-0-227-68005-6. 
• Janaras, Hristo (2007). Sloboda morala. Kragujevac: Kalenić. 
• Kolbet, Paul R. (2010). Augustine and the Cure of Souls: Revising a Classical Ideal. Notre Dame, Indiana: University of Notre Dame Press. ISBN 978-0268033217. 
• Lawless, George P. (1987). Augustine of Hippo and His Monastic Rule. Oxford: Clarendon Press. 
• LeMoine, Fannie; Kleinhenz, Christopher, ur. (1994). Saint Augustine the Bishop: A Book of Essays. Garland Medieval Casebooks. 9. New York: Garland. 
• Lubin, Augustino (1659). Orbis Augustinianus sive conventuum ordinis eremitarum Sancti Augustini – chorographica et topographica descriptio. Paris. Arhivirano iz originala 21. 3. 2005. g. 
• Mackey, Louis (2011). Faith Order Understanding: Natural Theology in the Augustinian Tradition. Totonto: PIMS. ISBN 978-0-88844-421-9. 
• Markus, R. A., ur. (1972). Augustine: A Collection of Critical Essays. Garden City, New York: Anchor. 
• Matthews, Gareth B. (2005). Augustine. Blackwell. ISBN 978-0-631-23348-0. 
• Mayer, Cornelius P. (ur.). Augustinus-Lexikon. Basel: Schwabe AG. 
• Miles, Margaret Ruth (2012). Augustine and the Fundamentalist's Daughter. Lutterworth Press. ISBN 978-0-7188-9262-3. Arhivirano iz originala 16. 05. 2019. g. Pristupljeno 17. 03. 2018. 
• Nash, Ronald H (1969). The Light of the Mind: St Augustine's Theory of Knowledge. Lexington: University Press of Kentucky. ISBN 9780813111759. 
• Nelson, John Charles (1973). „Platonism in the Renaissance”. Ur.: Wiener, Philip. Dictionary of the History of Ideas. 3. New York: Scribner. str. 510—515 (vol. 3). ISBN 978-0-684-13293-8. „'(...) Saint Augustine asserted that Neo-Platonism possessed all spiritual truths except that of the Incarnation. (...) '” 
• O'Daly, Gerard (1987). Augustine's Philosophy of the Mind. Berkeley: University of California Press. 
• O'Donnell, James (2005). Augustine: A New Biography. New York: ECCO. ISBN 978-0-06-053537-7. 
• Pagels, Elaine (1989). Adam, Eve, and the Serpent: Sex and Politics in Early Christianity. Vintage Books. ISBN 978-0-679-72232-8. 
• Park, Jae-Eun (2013), „Lacking Love or Conveying Love? The Fundamental Roots of the Donatists and Augustine's Nuanced Treatment of Them”, The Reformed Theological Review, 72 (2): 103—121 .
• Plumer, Eric Antone (2003). Augustine's Commentary on Galatians. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924439-3. 
• Pollman, Karla (2007). Saint Augustine the Algerian. Göttingen: Edition Ruprecht. ISBN 978-3-89744-209-2. 
• Pottier, René (2006). Saint Augustin le Berbère (na jeziku: French). Fernand Lanore. ISBN 978-2-85157-282-0. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Règle de St. Augustin pour les religieuses de son ordre; et Constitutions de la Congrégation des Religieuses du Verbe-Incarné et du Saint-Sacrament. Lyon: Chez Pierre Guillimin. 1662. str. 28—29.  Cf. later edition published at Lyon (Chez Briday, Libraire,1962), pp. 22–24. English edition, (New York: Schwartz, Kirwin, and Fauss, 1893), pp. 33–35.
• Siecienski, Anthony Edward (2010). The Filioque: History of a Doctrinal Controversy. Oxford University Press. ISBN 9780195372045. 
• Starnes, Colin (1990). Augustine's Conversion: A Guide to the Arguments of Confessions I–IX. Waterloo, Ontario: Wilfrid Laurier University Press. 
• Tanquerey, Adolphe (2001). The Spiritual Life: A Treatise on Ascetical and Mystical Theology. Rockford, Illinois: Tan Books & Publishers. str. 37). ISBN 978-0-89555-659-2. 
• Trapè, A. (1990). S. Agostino: Introduzione alla Dottrina della Grazia. Collana di Studi Agostiniani 4. I – Natura e Grazia. Rome: Città Nuova. str. 422. ISBN 978-88-311-3402-6. 
• von Heyking, John (2001). Augustine and Politics as Longing in the World. Columbia: University of Missouri Press. ISBN 978-0-8262-1349-5. 
• Woo, B. Hoon (2013). „Augustine's Hermeneutics and Homiletics in De doctrina christiana”. Journal of Christian Philosophy. 17: 97—117. 
• Woo, B. Hoon (2015). „Pilgrim's Progress in Society – Augustine's Political Thought in The City of God”. Political Theology. 16 (5): 421—441. S2CID 218691369. doi:10.1179/1462317x14z.000000000113. 
• Zumkeller O.S.A., Adolar (1986). Augustine's Ideal of the Religious Life. New York: Fordham University Press. ISBN 978-0-8232-1105-0. 
• Zumkeller O.S.A., Adolar (1987). Augustine's Rule. Villanova: Augustinian Press. ISBN 978-0-941491-06-8. 

Spoljašnje veze

Opšte

• "Complete Works of Saint Augustine (in English)" from Augustinus.it
• "Complete Works of Saint Augustine (in French)" from Abbey Saint Benoît de Port-Valais
• "Complete Works of Saint Augustine (in Spanish)" from Mercaba, Catholic leaders' website
• "Works by Saint Augustine" from CCEL.org
• Mendelson, Michael. „Saint Augustine”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• „Augustine”. Internet Encyclopedia of Philosophy. 
• „Augustine's Political and Social Philosophy”. Internet Encyclopedia of Philosophy. 
• "St. Augustine, Bishop and Confessor, Doctor of the Church", Butler's Lives of the Saints
• Augustine of Hippo edited by James J. O'Donnell – texts, translations, introductions, commentaries, etc.
• Augustine's Theory of Knowledge
• "Saint Augustine of Hippo" at the Christian Iconography website
• "The Life of St. Austin, or Augustine, Doctor" from the Caxton translation of the Golden Legend
• David Lindsay: Saint Augustine – Doctor Gratiae
• St. Augustine – A Male Chauvinist? [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. jun 2019), Fr. Edmund Hill, OP. Talk given to the Robert Hugh Benson Graduate Society at Fisher House, Cambridge, on 22 November 1994.
• St. Augustine Timeline – Church History Timelines Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2016)
• Giovanni Domenico Giulio: Nachtgedanken des heiligen Augustinus. Trier 1843

Bibliografija

• Augustine of Hippo at EarlyChurch.org.uk – extensive bibliography and on-line articles
• Bibliography on St. Augustine Started by T.J. van Bavel O.S.A., continued at the Augustinian historical Institute in Louvain, Belgium

Radovi Avgustina

• Aurelius Augustine na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Saint Augustine na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Saint Augustine na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Avgustin Hiponski na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• St. Augustine at the Christian Classics Ethereal Library
• Augustine against Secundinus in English.
• Aurelius Augustinus at "IntraText Digital Library" – texts in several languages, with concordance and frequency list
• Augustinus.it – Latin, Spanish and Italian texts
• Sanctus Augustinus at Documenta Catholica Omnia – Latin
• City of God, Confessions, Enchiridion, Doctrine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. mart 2021) audio books
• Digitized manuscript created in France between 1275 and 1325 with extract of Augustine of Hippo works at SOMNI
• Expositio Psalmorum beati Augustini – digitized codex created between 1150 and 1175, also known as "Enarrationes in Psalmos. 1–83", at SOMNI
• Aurelii Agustini Hipponae episcopi super loannem librum – digitized codex created in 1481; his sermons about John's Gospel at SOMNI
• Sententiae ex omnibus operibus Divi Augustini decerptae – digitized codex created in 1539; at Library of the Hungarian Academy of Sciences
• Lewis E 213 Rule of Saint Augustine; Sermon on Matthew 25:6 at OPenn
• Lewis E 21 De sermone domini in monte habito (On the sermon on the mount) and other treatises; De superbia (On pride) and other treatises; Expositio dominice orationis (Exposition on the lord's prayer) at OPenn

Biografija i kritike

• Blessed Augustine of Hippo: His Place in the Orthodox Church
• Tabula in librum Sancti Augustini De civitate Dei by Robert Kilwardby, digitized manuscript of 1464 at SOMNI