Adrenalin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Adrenalin (višeznačna odrednica).
Adrenalin
Skeletal formula of adrenaline
Skeletna formula adrenalina
Ball-and-stick model of epinephrine (adrenaline) molecule
Model kugle i štapa cviterjonskog oblika adrenalina koji se nalazi u kristalnoj strukturi[1]
IUPAC ime
(R)-4-(1-hidroksi-2-(metilamino)etil)benzen-1,2-diol
Klinički podaci
Prodajno imeEpiPen, Adrenaklik, druga
Drugs.comMonografija
MedlinePlusa603002
Podaci o licenci
Kategorija trudnoće
  • AU: A
  • US: N (Još uvek nije klasifikovan)
Odgovornost
za zavisnost		None
Način primeneIV, IM, endotrahealno, IC
Pravni status
Pravni status
  • AU: S4 (samo na recepat)
  • UK: POM (Samo na recepat)
  • US: samo na recepat
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživostnije bioraspoloživ (oralno)
Vezivanje proteina15–20%[2][3]
Metabolizamadrenergična sinapsa (MAO i COMT)
MetabolitiMetanefrin[4]
Početak dejstvaBrz[5]
Poluvreme eliminacije2 ninuta
Dužina akcijeNekoliko minuta[6]
IzlučivanjeUrin
Identifikatori
CAS broj51-43-4 DaY
ATC kodA01AD01 (WHO) B02BC09 C01CA24 R01AA14 R03AA01 S01EA01
PubChemCID 5816
IUPHAR/BPS479
DrugBankDB00668 DaY
ChemSpider5611 DaY
UNIIYKH834O4BH DaY
KEGGD00095 DaY
ChEBICHEBI:28918 DaY
ChEMBLCHEMBL679 DaY
SinonimiEpinefrin
PDB ligand IDALE (PDBe, RCSB PDB)
Hemijski podaci
FormulaC9H13NO3
Molarna masa183,21 g·mol−1
  • CNC[C@H](O)c1ccc(O)c(O)c1
  • InChI=1S/C9H13NO3/c1-10-5-9(13)6-2-3-7(11)8(12)4-6/h2-4,9-13H,5H2,1H3/t9-/m0/s1 DaY
  • Key:UCTWMZQNUQWSLP-VIFPVBQESA-N DaY
Fizički podaci
Gustina1,283±0,06 g/cm3

Adrenalin ili epinefrin je hormon koji se proizvodi u organizmu[7][8] koji je uključen u regulaciju viscelarnih funkcija.(e.g.,disanje).[7][9] Najveći deo adrenalina se sintetiše i oslobađa iz srži nadbubrežnih žlezda kao hormon.[10][11] Samo ime adrenalin (lat. ad+renes=na bubregu) ili epinefrin (grč. epi-+nephros=na bubregu) ukazuje na poreklo ovog hormona. U centralnom nervnom sistemu neki neuroni oslobađaju adrenalin kao neurotransmiter.

Adrenalin se pojavljuje kao bela mikrokristalna granula.[12] Adrenalin normalno proizvode nadbubrežne žlezde i mali broj neurona u produženoj moždini. On igra esencijalnu ulogu u odgovoru tipa „bori se ili beži“ tako što povećava protok krvi u mišiće, rad srca delovanjem na SA čvor,[13] odgovor proširenja zenica i nivo šećera u krvi.[14][15] To se ostvaruje tako što se vezuje za alfa i beta receptore.[15] On se može naći se kod mnogih životinja, uključujući ljude, i nekih jednoćelijskih organizama.[16][17] Takođe je izolovan iz biljke Scoparia dulcis koja je nađena u Severnom Vijetnamu.[18]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

  • Najveći deo adrenalina potiče iz srži nadbubrežnih žlezda. One sekretuju adrenalin u krv i putem krvi adrenalin dospeva do gotovo svih organa gde se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju.
  • Neke nervne ćelije smeštene u produženoj moždini u oblasti rostralne-ventro-lateralne produžene moždine (RVLPM) (prednje-trbušno-bočnog dela produžene moždine) sekretuju adrenalin na svojim nervni završecima. Ovi neuroni učestvuju u baroreceptorkom refleksu. Baroreceptori su specijalne senzorne ćelije koje se nalaze u zidu velikih arterija: aorte u aortnom luku (lat. arcus aortae) i karotidanim arterijama (lat. arteria carotis comunis). Imaju ulogu u regulaciji krvnog pritiska.
  • Adrenalin zajedno sa noradrenalinom pripada simpatičkom nervnom sistemu.
Glavni članak: Baroreceptorski refleks

Uloga[uredi | uredi izvor]

Adrenalin je jedan od hormona stresa. Usled stresne reakcije dolazi do lučenja adrenalina iz nadbubrežne žlezde.[19][20] Putem krvi dolazi do gotovo svih organa gde izaziva sledeće promene (u zagradi su navedeni glavni receptori preko kojih se postiže dejstvo):

Adrenalin priprema organizam za borbu ili beg.

Glavni članak: Neurotransmiteri

Metabolizam i dejstvo adrenalina[uredi | uredi izvor]

Sinteza[uredi | uredi izvor]

Adrenalin zajedno sa dopaminom i noradrenalinom pripada grupi kateholamina. Svi katehoamini se sintetišu iz aminokiseline tirozin. Sinteza se vrši direktno u nervnim završecima adrenergičkih neurona, odnosno ćelija srži nadbubrežnih žlezdi, koji poseduju enzime neophodne za ovu sintezu. Tirozin se transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti iz aminokiseline fenilalanin u ćelijama. Najpre se tirozin hidroksiliše uz pomoć tirozinhidroksilaze do dihidroksifenilalanina (DOPA). Zatim se DOPA procesom dekarboksilacije uz dejstvo enzima dekarboksilaza aromatičnih aminikiselina prevede u dopamin. Dopamin se hidroksiliše preko enzima dopaminhidroksilaza i nastaje noradrenalin, još jedan od neurotransmitera. Na kraju se dodaje metil grupa preko enzima feniletanolamin-N-metiltransferaza i iz noradrenalina nastaje adrenalin.


Biosintetički putevi za kateholamine i trag amine u ljudskom mozgu[21][22][23]
Graphic of trace amine and catecholamine metabolism
Epinefrin
primarni
put
manje
zastupljeni
put
The image above contains clickable links
Kod ljudi, kateholamini i fenetilaminergički trag amini su izvedeni iz aminokiseline L-fenilalanin.

Adrenalin se skladišti u sinaptičkim vezikulama, odnosno vezikulama ćelija srži nadbubrežnih žlezda, odakle se i oslobađa procesom egzocitoze.

Dejstvo[uredi | uredi izvor]

Adrenalin ispoljava dejstvo vezujući se za odgovarajuće receptore. Postoje α i β receptori. α receptori se dele na α1 i α2, a β na β1, β2 receptore. Adrenalin se vezije i za α i za β receptore podjednakim afinitetom (možda ipak za β receptore nešto jače), dok se neurotransmiter noradrenalin vezuje nešto jače za α receptore. Odatle potiče i mala razlika u dejstvu ovih veoma sličnih supstanci, tako da npr. adrenalin preko β2 receptora može delovati vazodilatatorno, a preko α1 vazokonstriktorno, dok noradrenalin deluje više preko α1 receptora vazokonstriktorno.

Svi receptori su povezani sa G proteinom.

α1-receptori aktiviraju preko proteina-G fosfolipazu C, koja dovodi do daljih promena.

α2-receptori inhibiraju preko proteina-G adenilciklazu-smanjuje se koncentracija cAMP-a, otvaraju se kalijumski kanali, a zatvaraju kalcijumski. Ovi receptori imaju inhibitorno dejstvo.

ß1, ß2-receptori aktiviraju preko proteina-G adenilciklazu, što dovodi do daljih promena kao npr. razgradnja glikogena, razgranja masti...

Glavni članak: G protein spregnuti receptori
Glavni članak: Sinapse

Inaktivacija adrenalina[uredi | uredi izvor]

Adrenalin je vrlo kratko aktivan, a zatim se inaktivira reapsorpcijom u nervne završetke. U njihovoj citoplazmi se razgrađuje putem enzima monoaminooksidaza (MAO) i kateholamin-O-metiltransferaza (COMT) ili ponovo skladišti u vezikule. Proizvodi inaktivacije su metanefrin, hemovanilinska kiselina i vanilin mandelična kiselina. Koncentracija vanilin mandelične kiseline se može meriti u mokraći, što igra ulogu u dijagnozi nakih bolesti.

Poremećaji[uredi | uredi izvor]

Feohromocitom je tumor koji proizvodi i oslobađa kateholamin i serotonin. Karakteriše se naglim napadima visokog krvnog pritiska (hipertenzija), crvenila (engl. flush) i povraćanja.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Andersen AM (1975). „Structural Studies of Metabolic Products of Dopamine. III. Crystal and Molecular Structure of (−)-Adrenaline.”. Acta Chem. Scand. 29b (2): 239—244. PMID 1136652. doi:10.3891/acta.chem.scand.29b-0239 Slobodan pristup. 
  2. ^ El-Bahr SM, Kahlbacher H, Patzl M, Palme RG (maj 2006). „Binding and clearance of radioactive adrenaline and noradrenaline in sheep blood”. Veterinary Research Communications. Springer Science and Business Media LLC. 30 (4): 423—32. PMID 16502110. S2CID 9054777. doi:10.1007/s11259-006-3244-1. 
  3. ^ Franksson G, Anggård E (2009-03-13). „The plasma protein binding of amphetamine, catecholamines and related compounds”. Acta Pharmacologica et Toxicologica. Wiley. 28 (3): 209—14. PMID 5468075. doi:10.1111/j.1600-0773.1970.tb00546.x. 
  4. ^ Peaston RT, Weinkove C (januar 2004). „Measurement of catecholamines and their metabolites”. Annals of Clinical Biochemistry. SAGE Publications. 41 (Pt 1): 17—38. PMID 14713382. doi:10.1258/000456304322664663 Slobodan pristup. 
  5. ^ „Epinephrine”. The American Society of Health-System Pharmacists. Pristupljeno 15. 8. 2015. 
  6. ^ Hummel, Michael D. (2012). „Emergency Medications”. Ur.: Pollak, Andrew N. Nancy Caroline's Emergency Care in the Streets (7th izd.). Burlington: Jones & Bartlett Learning. str. 557. ISBN 9781449645861. Arhivirano iz originala 2017-09-08. g. 
  7. ^ a b Lieberman M, Marks A, Peet A (2013). Marks' Basic Medical Biochemistry: A Clinical Approach (4th izd.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. str. 175. ISBN 9781608315727. 
  8. ^ „Adrenaline”. 21. 8. 2015. 
  9. ^ Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 6: Widely Projecting Systems: Monoamines, Acetylcholine, and Orexin”. Ur.: Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd izd.). New York, USA: McGraw-Hill Medical. str. 157. ISBN 9780071481274. „Epinephrine occurs in only a small number of central neurons, all located in the medulla. Epinephrine is involved in visceral functions, such as the control of respiration. It is also produced by the adrenal medulla.” 
  10. ^ Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  11. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  12. ^ Larrañaga, M (2016). Hawley's Condensed Chemical Dictionary. New Jersey: John Wiley & Sons, Incorporated. str. 561. 
  13. ^ Brown HF, DiFrancesco D, Noble SJ (jul 1979). „How does adrenaline accelerate the heart?”. Nature. 280 (5719): 235—236. Bibcode:1979Natur.280..235B. PMID 450140. S2CID 4350616. doi:10.1038/280235a0. 
  14. ^ Bell DR (2009). Medical physiology : principles for clinical medicine (3rd izd.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. str. 312. ISBN 9780781768528. 
  15. ^ a b Khurana I (2008). Essentials of Medical Physiology. Elsevier India. str. 460. ISBN 9788131215661. 
  16. ^ Buckley E (2013). Venomous Animals and Their Venoms: Venomous Vertebrates. Elsevier. str. 478. ISBN 9781483262888. 
  17. ^ Animal Physiology: Adaptation and Environment (5th izd.). Cambridge University Press. 1997. str. 510. ISBN 9781107268500. 
  18. ^ Phan, Minh Giang (2006). „Chemical and Biological Evaluation on Scopadulane-Type Diterpenoids from Scoparia dulcis of Vietnamese Origin”. Chemical and Pharmaceutical Bulletin. 54 (4): 546—549. PMID 16595962. doi:10.1248/cpb.54.546 Slobodan pristup. 
  19. ^ Rummel, Forth Henschler. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  20. ^ Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd. 
  21. ^ Broadley KJ (2010). „The vascular effects of trace amines and amphetamines”. Pharmacol. Ther. 125 (3): 363—375. PMID 19948186. doi:10.1016/j.pharmthera.2009.11.005. 
  22. ^ Lindemann L, Hoener MC (2005). „A renaissance in trace amines inspired by a novel GPCR family”. Trends Pharmacol. Sci. 26 (5): 274—281. PMID 15860375. doi:10.1016/j.tips.2005.03.007. 
  23. ^ Wang X, Li J, Dong G, Yue J (2014). „The endogenous substrates of brain CYP2D”. Eur. J. Pharmacol. 724: 211—218. PMID 24374199. doi:10.1016/j.ejphar.2013.12.025. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd. 
  • Rummel, Forth Henschler. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  • Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Адреналин&oldid=27551009”