Adrijen-Mari Ležandr

Iz projekta Википедија

**Adrijen-Mari Ležandr**
Adrijen-Mari Ležandr
datum rođenja	18. septembar 1752. Pariz, Francuska
datum smrti	10. januar 1833. Pariz, Francuska
Nacionalnost	Francuska
Polje	Matematika
Institucija	École Militaire
Poznat po	Ležandrova konstanta Eliptičke funkcije

Adrijen-Mari Ležandr (fr. Adrien-Marie Legendre; 18. septembar 1752—10. januar 1833) bio je francuski matematičar. Značajno je doprineo na poljima statistike, teorije brojeva, apstraktne algebre i matematičke analize.

Većinu njegovih dela drugi su usavršili: njegovi radovi na korenima polinoma inspirisali su teoremu Galoa; Abelova dela na eliptičkim funkcijama zasnovana su na Ležandrovim; neka Gausova dela na polju statistike i teorije brojeva dopunila su Ležandrova. On je razvio metodu najmanjih kvadrata, koja ima široku primenu u linearnoj regresiji, procesiranju signala, statistici itd.

Godine 1830, dao je dokaz za Fermaovu poslednju teoremu za eksponent n = 5, što je Dirikle takođe dokazao 1828. godine.

U teoriji brojeva, Ležandr je predvideo zakon kvadratnog reciprociteta, što je kasnije Gaus dokazao. Takođe je bio pionir na polju raspodele prostih brojeva, kao i na polju primene analize na teoriju brojeva. Njegovu pretpostavku iz 1796. godine vezanu za teoremu o prostim brojevima rigorozno su dokazali Adamar i De la Vale-Pusen 1898. godine.

Ležandr je znatno radio na polju eliptičkih funkcija, uključujući klasifikaciju eliptičkih integrala, ali tek je Abel proučio Jakobijeve funkcije i u potpunosti ih rešio.

Lažandr je poznat po Lažandrovoj transformaciji, koja se koristi za prelazak sa Lagranžovoga na Hamiltonov zapis klasične mehanike. U termodinamici se, takođe, koristi za nalaženje entalpije i Helmholcove i Gibsove (slobodne) energije iz unutrašnje energije.

Ležandr je takođe napisao delo Elementi geometrije 1794. godine.