Aerodrom Nikola Tesla Beograd

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Druga značenja su popisana u članku Tesla (višeznačna odrednica).
Aerodrom Nikola Tesla Beograd

Logo aerodroma

Aerodrom Nikola Tesla Beograd
Aerodrom Nikola Tesla Beograd

Opšti podaci
IATA BEG
ICAO LYBE
Tip Međunarodni
Operator Aerodrom Nikola Tesla J. P.
Otvoren 1962
Država Srbija
Najbliži grad Beograd
Nadmorska visina 102 m
Koordinate 44°49′SGŠ 20°18′IGD
Statistika
Broj putnika 3.543.194 (+5%)
Avio-operacije 46.828 (+4%)
Piste
Smer Dužina Površina
m ft
12/30 3.400 11.155 Asfaltirana

Međunarodni aerodrom Nikola Tesla Beograd (IATA: BEG, ICAO: LYBE) je najveća vazdušna luka u Srbiji. Aerodrom Nikola Tesla je takođe važno čvorište saobraćajne mreže u Beogradu.

Imenovan u čast Nikole Tesle, aerodrom se nalazi 12km zapadno od centra Beograda na teritoriji beogradske opštine Surčin. Putnici tokom sletanja na aerodrom sa istoka imaju pogled na centar Beograda, a posebno na opštine Čukarica i Novi Beograd. Ranije, za vreme loših vremenskih uslova, avioni su bili preusmeravani na Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, koji je udaljen 230 km južno od Beograda. Međutim, krajem 2005. godine, CAT IIIb navigacioni sistem je uveden, tako da su avioni u mogućnosti da poleću i sleću na aerodrom i tokom najmaglovitijih dana u godini.

Aerodrom Nikola Tesla Beograd je matično čvorište Er Srbija, nacionalnog avio-prevoznika Republike Srbije, čarter kompanije Aviogeneks i niskotarifnog avio-prevoznika Viz er. Avio-taksi kompanije Er Pink, Jat ervejz AVIO taksi, Pelikan ervejz i Princ avijacija smatraju Aerodrom Beograd za matični, baš kao i kargo vazdušna kompanija Junajted internešenal erlajns. Kroz aerodrom je 2011. prošlo 3.124.633 putnika[1].

Geografski podaci aerodroma[uredi]

  • Koordinate geografskog položaja: WGS-84
  • mesto na AD: 444909, 78N 0201825, 44E / 122° GEO/ 1500 m od THR 12
  • Pravac i udaljenost od grada: 275 ° GEO, 18 km od glavne železničke stanice u Beogradu
  • Nadmorska visina: 98 m
  • Prosečna temperatura: 27°C
  • Godišnja promena: 3°E (2000) /+4.7`
  • Tip dozvoljenog saobraćaja: IFR / VFR

Vremenska referenca: leto (mart—sept.) UTC+2, zima (okt.—feb.) UTC+1

Radno vreme aerodroma: 05:00 - 23:00 LT

Istorija[uredi]

Aerodrom u Beogradu nastao je 1910. godine. Od tada do danas, letilište je menjalo lokaciju, raslo i razvijalo se. Prvo letilište u Beogradu nastalo je krajem 1910. godine na vojnom vežbalištu u predgrađu Banjica. Ovde su letenje avionom prikazivali pioniri avijacije — Simon, Maslenikov, Vidmar i Čermak.

Početkom 1912. godine, na Banjici je podignut prvi drveni hangar za avione namenjen ratovanju sa Turskom. Dve godine kasnije na Banjici je stacionirana srpska aeroplanska eskadrila i balonska četa. Banjički aerodrom korišćen je i posle Prvog svetskog rata za potrebe poštanskog saobraćaja na relaciji SkopljeNiš — Beograd — Novi Sad i Beograd — SarajevoMostar. U blizini mesta gde se nalazio ovaj aerodrom danas je Vojno-medicinska akademija (VMA).

Aerodrom Kalemegdan - Donji grad se nalazio na potezu od turskog amama (danas Planetarijuma) prema ušću Save u Dunav. Sa ovog mesta prvi avion poleteo je u januaru 1911. godine. U novije doba taj prostor je korišćen za skokove padobranaca i letenje paraglajdera. Danas se na ovom mestu redovno održavaju aero-mitinzi sportske i ultralake avijacije. Aerodrom u blizini Pančeva počeo je sa radom 1923. godine, kada je vazduhoplovna kompanija „Franko—Rumen“ pokrenula međunarodnu liniju ParizCarigrad. Iste godine, sa ovog aerodroma, uspostavljen je i poštanski saobraćaj. Aerodrom je korišćen i za obuku pitomaca vazduhoplovne akademije ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Posle oslobođenja, pančevački aerodrom korišćen je kao „Vazduhoplovno-vojno učilište“. Na mestu starog pančevačkog aerodroma danas se nalaze hale fabrike aviona UTVA, kao i travnata pista koja se koristi za probne, sportske i trenažne letove.

Međunarodni aerodrom „Beograd“ izgrađen je na livadi koja se zvala Dojno polje, između Bežanijske kose i leve obale Save, oko dva kilometra južno od Zemuna. Aerodrom je otvoren za saobraćaj u martu 1927. godine. Od februara 1928. godine sa novog aerodroma poleću i avioni prve domaće avio-kompanije, "Aeroputa“. Aerodrom je raspolagao sa četiri travnate poletno-sletne staze. Na njemu je 1931. godine izgrađena moderna pristanišna zgrada, a 1936. ugrađena je i oprema za sletanje pri slaboj vidljivosti.

Tokom Drugog svetskog rata aerodrom su koristili Nemci. Oni su ga i porušili 1944. godine, pri povlačenju iz Beograda.[2] Za lokaciju novog međunarodnog aerodroma izabran je prostor u blizini Surčina, 18 kilometara zapadno od Beograda.

Aerodrom je pušten u saobraćaj 1962. godine. Imao je jednu pistu dužine 3000 metara, rulnu stazu dužine 3350 metara, pristanišnu zgradu za prijem putnika, kontrolni toranj, veliku platformu za opsluživanje letelica i drugu savremenu opremu. Kasnije je izgrađena i nova zgrada za prijem putnika, proširena je platforma za prijem aviona, produžena je pista, a 1997. godine ugrađena je oprema za Kategoriju II i time omogućena upotreba aerodroma po lošijim vremenskim uslovima.

Na Aerodromu Beograd „Nikola Tesla“ smeštene su tehničke baze Jat ervejza i Aviogeneksa, Oblasna kontrola letenja, Carina, Muzej vazduhoplovstva i školski centri JAT-a, helikopterska jedinica MUP-a i dr.

Od 2000. godine do danas[uredi]

Unutrašnjost Terminala 2
Aerodrom Nikola Tesla iz vazduha

Dana 14. maja 2006. godine otvoren je, posle višegodišnjeg renoviranja, Terminal 2 aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu. Renovirani terminal 2 obuhvata tri etaže, odnosno suteren (međunarodni dolasci), prizemlje i sprat (međunarodni odlasci i tranzit). Vrednost radova se procenjuje na 17 miliona evra.

U prizemlju se nalazi 33 šaltera za prijem putnika, što omogućava opsluživanje 1000 putnika na sat, dok se na spratu nalazi 10 šaltera pasoške kontrole (5 kabina po 2 šaltera). Aerodrom „Nikola Tesla“ posle ovih radova je u stanju da opsluži 10 aviona na sat. Takođe povećan je i broj sedećih mesta, tako da terminal 2 raspolaže sa 270 sedećih mesta na 3 etaže. Terminal je sposoban da primi najveće avione sveta, pa i najveći – Erbas A380.

Godišnji kapacitet prijema i otpreme putnika sa teminala 2 je 5 miliona.

Suteren terminala 2 sa međunarodnim dolascima pušten je u rad krajem decembra 2005.

U martu 2007. godine, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv 12 osoba zbog malverzacija prilikom rekonstrukcije i opremanja aerodroma 2003., uključujući i tadašnjeg ministra za saobraćaj i telekomunikacije Mariju Rašetu-Vukosavljević. UBPOK im je u istrazi iz 2004. na teret stavljao uvećavanje računa za radove, nekih po 6 do 10 puta, štećenje aerodroma za 200 miliona dinara i protivpravna korist za sebe od 60 miliona.[3]

Ime aerodroma[uredi]

Vlada Republike Srbije je 2. februara 2006. godine odobrila Javnom preduzeću Aerodrom „Beograd“ da promeni ime u Aerodrom „Nikola Tesla“. Predlog da beogradski aerodrom promeni ime Upravni odbor tog aerodoma ozvaničio je na sednici od 27. januara.

Inicijator ideje i pokretač široke javne akcije da se beogradskom aerodromu dodeli ime Nikola Tesla je Miladin Subotić, u to vreme poslovni sekretar u Institutu za dermatovenerologiju KCS-a.

Vođenje aviona i oprema za sigurno letenje[uredi]

Aerodrom „Nikola Tesla“ idealno je lociran u odnosu na druge aerodrome u okruženju, jer nema navigacionih ograničenja i nalazi se na raskrsnici najvećih vazdušnih ruta. Vazdušne rute i prilazi opremljeni su modernom radio‑navigacionom opremom.

Neposredno okruženje aerodroma ima četiri precizna sistema za vođenje vazduhoplova (VOR, DME). Oba prilaza poletno-sletnoj stazi opremljena su preciznom radio-navigacionom opremom ILS. Poletno-sletna staza 12 je opremljena opremom za sletanje ILS kategorije IIIb (CAT 3B) dok je PSS 30 opremljena opremom za sletanje ILS kategorije CAT II (CAT 2)

Oba smera prilaza poletno-sletnoj stazi imaju prilazna navigaciona svetla CAT-II i ravan poniranja vizuelnog prilaza tipa PAPI za prag 12, i tipa VASIS za prag 30. Prilazna svetla na oba kraja PSS-a (koja je opremljena za uslove kategorije II), svetla PSS-а, svetla rulne staze, priključnica i platforme omogućuju takozvani noćni start — letenje noću.

Sva svetla za usmeravanje aviona priključena su na rezervni sistem generatora čiji kapacitet i operativne karakteristike omogućuju kontinuirano snabdevanje električnom energijom.

„FOLLOW ME“ vozilo vodi avione do njihovih pozicija na platformi.

Terminali[uredi]

Spoljašnjost Terminala 1

Aerodrom Nikola Tesla Beograd ima dva terminala. Rekonstruisani Terminal 2 otvoren je 14. maja 2006. godine.

Terminal 1[uredi]

Terminal 1 (T1) je bio jedini terminal na aerodromu posle otvaranje 1962. godine. Terminal je rekonstruisan tokom 1980-ih godina, kada su dodati i aviomostovi koji povezuju putnike sa svojim avionima. Manja renoviranja izvršena su 2002. godine. Iako Terminali 1 i 2 se nalaze jedan pored drugog, povezani su hodnikom.

Od 1. januara 2010. godine, Terminal 1 je potpuno operativan i koristi uglavnom niskotarifne i čarter avio-kompanije. Terminal 1 ima 10 izlaza, A1-A10, restorane „Aviator“, „Boing“ i „Biznis Klab Landž“, kao i prodavnice.

Terminal 2[uredi]

Terminal 2 (T2) je izgrađen tokom 1980-ih godina zbog rasta saobraćaja na aerodromu. Posle dve godine rekonstrukcije, Terminal 2 je otvoren maja 2006. godine sa 33 ček-in šaltera i sa godišnjim kapacitetom od 5 miliona putnika. Na terminalu koji ima šest izlaza C1-C6, se nalazi kancelarije avio-kompanija, transfer šalteri i razne prodavnice.


Redovne linije[uredi]

Sledeće redovne putničke avio-kompanije koriste Aerodrom Nikola Tesla (od Jul2014): [4]

Avio-kompanija Odredišta Terminal
Adrija ervejz Ljubljana 2
Aeroflot Moskva-Šeremetjevo 2
Alitalija Rim-Leonardo da Vinči 2
B&H erlajns Sarajevo 2
Belavija Budimpešta, Minsk 2
Viz er Ajndhoven, Bazel-Miluz-Frajburg, Geteborg-Gradski aerodrom, Dortmund, Larnaka, London-Luton, Malme, Memingen, Pariz-Bove Tile, Stokholm-Skavsta 1
Vueling Sezonski: Barselona 1
Izidžet Milano-Malpensa, Rim-Leonardo da Vinči 1
Izidžet Švajcarska Ženeva 1
Itihad ervejz Abu Dabi 2
Idžijan erlajns Atina 2
Er Kairo Hurgada 1
Er Srbija Abu Dabi, Amsterdam, Atina, Banjaluka, Bejrut, Beč, Berlin-Tegel, Brisel, Budimpešta, Bukurešt, Varna, Varšava, Diseldorf, Geteborg-Landveter, Istanbul-Sabiha Gokčen, Kopenhagen, Larnaka, London-Hitrou, Ljubljana, Milano-Malpensa, Moskva-Šeremetjevo, Pariz-Šarl de Gol, Podgorica, Prag, Rim-Leonardo da Vinči, Sarajevo, Skoplje, Solun, Sofija, Stokholm-Arlanda, Tel Aviv, Tivat, Frankfurt, Cirih, Štutgart
Sezonski: Dubrovnik, Malta, Monastir, Pula, Soči, Split
2
Katar ervejz Doha 2
Kroacija erlajns Sezonski: Split 2
LOT Poliš erlajns Varšava 2
Lufthanza Sezonski: Frankfurt 2
Lufthanza Ridženal letove obavlja Lufthanza SitiLajn Minhen, Frankfurt 2
Montenegro erlajns Podgorica, Tivat 2
Norvidžn er šatl Oslo-Gardermoen,
Sezonski: Kopenhagen, Stokholm-Arlanda
2
Ostrijan erlajns letove obavlja Tajrolin ervejz Beč 2
Pegazus erlajns Istanbul-Sabiha Gokčen 2
Svis internešnal er lajns Ženeva, Cirih 2
TAP Portugal Lisabon 2
TAROM Bukurešt-Henri Koanda 2
Tuniser Tunis 2
Terkiš erlajns Istanbul-Ataturk 2
Flajdubai Dubai 2
Džermanvings Štutgart 2

Čarteri[uredi]

Većina čarter i poslovnih avio-kompanije koje se nalaze na aerodromu Nikola Tesla koriste Terminal 1.

Avio-kompanija Odredišta
Aviolet Almerija, Antalija, Bodrum, Dalaman, Đirona, Zakintos, Iraklion, Katanija, Kefalonija, Kos, Krf, Mitilini, Palermo, Palma de Majorka, Santorini, Skijatos, Rodos, Hanija, Šarm el Šeik
Nesma erlajns Hurgada
Fribird erlajns Antalija
Terkiš erlajns Antalija
Idžijan erlajns Iraklion, Rodos
Onur er Antalija, Bodrum

Kargo[uredi]

Avio-kompanija Odredišta
Lufthanza Beč
Soliner Ljubljana, Sarajevo
Sitilajn Hanžeri Budimpešta
Turkiš Kargo Istanbul, Madrid

Statistike[uredi]

Podaci o prometu na Aerodromu Nikola Tesla Beograd
Godina Putnici Promena Kargo (t) Promena Avio operacije Promena
2002. 1.621.798 6.827 28.872
2003. 1.849.148 14% 6.532 4% 32.484 13%
2004. 2.045.282 11% 8.946 37% 36.416 12%
2005. 2.032.357 1% 7.728 14% 37.614 3%
2006. 2.222.445 9% 8.200 6% 42.360 13%
2007. 2.512.890 13% 7.926 3% 43.448 3%
2008. 2.650.048 5% 8.129 3% 44.454 2%
2009. 2.384.077 10% 6.690 18% 40.664 8%
2010. 2.698.730 13% 7.427 11% 44.160 9%
2011. 3.124.633 16% 8.025 8% 44.923 2%
2012. 3.363.919 8% 7.253 10% 44.990 0%
2013. 3.543.194 5% 7.679 6% 46.828 4%
2014. (01.01.-30.06.) 1.988.564 32% 4.550 35% 27.312 34%


Najfrekventije destinacije sa Aerodroma Nikola Tesla Beograd [5]
Grad Aerodrom(i) Broj nedeljnih polazaka
(Jul 2014)
Avio-kompanije
Flag of Austria.svg Beč Aerodrom Švehat
36
Jat ervejz, Ostrijan erlajns
Flag of Montenegro.svg Podgorica Aerodrom Podgorica
30
Jat ervejz, Montenegro erlajns
Flag of Russia.svg Moskva Aerodrom Šeremetjevo
28
Jat ervejz, Aeroflot
Flag of Turkey.svg Istanbul Aerodrom Ataturk, Istanbul-Sabiha Gokčen
28
Jat ervejz, Turkiš erlajns, Pegazus erlajns
Flag of Montenegro.svg Tivat Aerodrom Tivat
27
Jat ervejz, Montenegro erlajns
Flag of Switzerland.svg Cirih Aerodrom Cirih
27
Jat ervejz, Svis internešonal erlajns
Flag of Germany.svg Frankfurt Aerodrom Frankfurt
21
Jat ervejz, Lufthanza
Flag of Italy.svg Rim Aerodrom Leonardo da Vinči - Fjumićino
20
Jat ervejz, Alitalija
Flag of France.svg Pariz Aerodrom Šarl de Gol, Pariz-Beauvais Tile aerodrom
17
Jat ervejz, Viz er
Flag of Germany.svg Minhen Aerodrom Franc Jozef Štraus, Memingem Aerodrom
16
Lufthanza Ridženal
Flag of Greece.svg Atina Aerodrom Elefterios Venizelos Atina
15
Jat ervejz, Olimpik er
Flag of Bosnia and Herzegovina.svg Sarajevo Aerodrom Sarajevo
14
Jat ervejz, B&H Airlines
Flag of the United Arab Emirates.svg Abu Dabi Aerodrom Abu Dabi
14
Jat ervejz, Itihad ervejz
Flag of Macedonia.svg Skoplje Aerodrom Aleksandar Veliki Skoplje
14
Jat ervejz

Službe aerodroma[uredi]

Tehnička baza[uredi]

U okviru tehničkog kompleksa JP Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd nalazi se i tehnička baza površine 3200 m². Tehnička baza Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd, servisira i održava

  • aerodromsku opremu i vozila,
  • vozila i opremu za zimsko i letnje održavanje manevarskih površina,
  • vatrogasna i vozila hitne pomoći.

Prevencija požara[uredi]

Vatrogasna služba Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd raspolaže vatrogasnom opremom i vozilima odgovarajućeg kapaciteta, performansi i tipa.

U skladu sa međunarodnim standardima, vatrogasna služba Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd raspolaže rezervoarom brzog punjenja vodom za hitne situacije i dovoljnom količinom hemikalija za gašenje i najvećih požara. Služba ima efikasnu radio-mrežu, a vatrogasci su u stalnom kontaktu sa bazom, saobraćajnim centrom i aerodromskom kontrolom letenja. Vatrogasna služba Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd na osnovu ICAO (International Civil Aviation Organization) i sopstvene klasifikacije pripada osmoj kategoriji.

U cilju obezbeđivanja maksimalne bezbednosti putnika, posade i aviona, vatrogasna služba JP Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd unapredila je svoje poslovanje i već zadovoljava kriterijume za devetu — najvišu kategoriju.

Struktura aerodromskih usluga[uredi]

Javno preduzeće Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd registrovano je za:

  • prihvat/otpremu aviona, putnika, robe i pošte u domaćem i međunarodnom saobraćaju;
  • održavanje poletno-sletne staze, manevarskih površina, platformi i stajanki, opreme i instalacija koje omogućuju vazduhoplovne aktivnosti;
  • zakup reklamnog prostora i izlaganje reklamnog i propagandnog materijala, zastupanje stranih firmi;
  • špediciju;
  • održavanje aerodroma i komunalne i energetske infrastrukture;
  • istraživanje tržišta, projektovanje i inženjering;
  • vođenje carinskog skladišta, skladištenje i rukovanje robom;
  • zajedničko korišćenje opreme i instalacija;
  • najam motornih i drugih vozila i mašina;
  • transport, čišćenje i uklanjanje otpada;
  • zakup zemljišta;
  • aerodromsku službu bezbednosti i dr.

Vozni park za zimsko i letnje održavanje[uredi]

Vozni park za zimsko i letnje održavanje obezbeđuje efikasno i kontinuirano odvijanje vazdušnog saobraćaja u različitim vremenskim uslovima.

Vozni park za zimsko i letnje održavanje manevarskih i drugih površina opremljen je vozilima za čišćenje snega, bacačima snega, raspršivačima, vučnim vozilima za merenje klizavosti kolovoznih površina, vozilima za čišćenje puteva, itd.

Pristup aerodrumu[uredi]

Do aerodroma se može doći autobuskim linijama 72 (Zeleni venac - Aerodrom Nikola Tesla) i A1 (Trg Slavija - Aerodrom Nikola Tesla).

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]


Spoljašnje veze[uredi]