Aerodrom Cirih

Aerodrom Cirih
	; Aerodrom Cirih
Opšti podaci
Izvorni naziv	Flughafen Zürich
IATA	ZRH
ICAO	LSZH
Tip	Međunarodni
Operator	Unique AG
Otvoren	31. avgust 1953.
Država	Švajcarska
Pokrajina	Cirih
Lokacija	Kloten, Rimlang, Oberglat,; Vinkel i Opfikon
Najbliži grad	Cirih
Gradovi koji se; služe aerodromom	Cirih
Nadmorska visina	432 m
Koordinate	47° 27′ N 8° 32′ E / 47.450° S; 8.533° I
Statistika
Broj pista	3
Broj putnika	20.190.000
Avio-operacije	260.786
Poletno-sletne staze

Međunarodni aerodrom Cirih (nem. Flughafen Zürich; ranije poznat kao aerodrom Cirih-Kloten (nem. Flughafen Zürich-Kloten); IATA: ZRH, ICAO: LSZH), poznat i kao aerodrom Kloten (nem. Flughafen Kloten), je međunarodni aerodrom 13 kilometara severno od centra Ciriha, u opštinama Kloten, Rimlang, Oberglat, Vinkel i Opfikon, u kantonu Cirih, Švajcarska^[2].

Najveći je od svih švajcarskih aerodroma ne samo po površini, nego isto po broju putnika. 2018. godine kroz aerodrom je prošlo 31 miliona putnika^[3].

Na aerodrom su smeštene baze Svis internašonal erlajns-a i njegove podružnice, Edelvajser-a. Aerodrom je i čvorište za Helvetik ervejz i Vueling.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Prvi aerodrom u Cirihu je izgrađen 1921. godine, ali je on uskoro bio prevaziđen. Stoga je 1948. godine otvoren sadašnji aerodrom. Intenzivan razvoj aerodroma počinje od 1980-ih godina.

U 2003. godini na aerodromu Cirih je završen projekat velikog širenja infrastrukture: novo parkiralište, novi terminal i podzemna železnica. Danas je aerodrom Cirih najsavremeni veći aerodrom u Švajcarskoj.

Postoji nekoliko načina pristupa aerodromu. Podzemna železnička stanica je povezana sa Cirihom i drugim švajcarskim gradovima. Auto-put A11 je moderan auto-put koji spaja Cirih i aerodrom.

Avio-kompanije i destinacije[uredi | uredi izvor]

Adrija ervejz (Ljubljana)
Aeroflot (Moskva-Šeremetjevo)
Alitalija
- operacija upravlja Alitalija Ekspres (Milano-Malpensa)
Amerikan erlajns (Dalas/Fort Vort [prekid 28. oktobra 2007.], Njujork-DžFK)
Britiš ervejz (London-Getvik, London-Hitrou)
- operacija upravlja BA SitiFlajer (London-Grad)
Bulgarija er (Sofija)
Delta er lajns (Atlanta)
Edelveis er (Agadir, Alghero, Bodrum, Burgas, Varadero, Varna, Gran Kanarija, Đerba, Zakintos, Zanzibar, Ibiza, Iraklion, Jerez, Kaligari, Kankun, Kolombo, Kos, Krf, Lanzarot, Larnaka, Lesbos, Luksor, Male, Majorka, Marakeš, Mikonos, Minorka, Mombasa, Monastir, Montego Bej, Olbia, Palma de Majorka, Puket, Priština, Puerto Plata, Punta Kana, Rodos, Salvador de Bahia, Samos, Santorini, Skiatos, Solun, Tenerife, Faro, Fortaleza, Fuerteventura, Holguin, Hurgada, Šarm el Šeik)
El Al (Tel Aviv)
Emirati (Dubai)
erBaltik (Vilnjus, Riga)

Er Lingus (Dablin)
Er Kanada (Toronto-Pirson)
Er Malta (Malta)
Er Mauricijus (Mauricijus)
Er Frans (Lion)
- operacija upravlja SitiDžet (London-Grad, Pariz-Šarl de Gol)
Iberija (Madrid)
Izidžet (London-Luton) [od 18. septembra 2007.]
Jukrejnijan internašonal (Kijev-Borispil)
Junajted erlajns (Vašington-Dales)
Katar ervejz (Doha)
KLM (Amsterdam)
Korijen er (Seul-Inčeon)
Kroacija erlajns (Dubrovnik, Zadar, Zagreb, Pula, Split)
LOT Poliš erlajns (Varšava)
Lufthanza (Berlin-Tegel, Diseldorf, Minhen, Frankfurt, Hamburg)
MAT Makedonski avio transport (Ohrid, Skoplje)
Malezija erlajns (Kuala Lumpur)
Montenegro erlajns (Podgorica)
Norveški er šatl (Oslo)
Onur er (Antalija, Izmir, Istanbul-Ataturk)
Ostrijan erlajns (Beč)
Ostfriesiše luftransport (Bremen)
Pegasus erlajns (Antalija, Istanbul-Sabih Gokčen)
Robin Hud avijacija (Grac)
Rojal er Marok (Kazablanka)
Rojal Džordejnijen (Aman)
Rosija (Sankt Peterburg)
Sajprus ervejz (Larnaka)
Sajrus erlajns (Dresden, Salcburg)

SanEkspres (Antalija)
Svis internašonal erlajns (Amsterdam, Atina, Bangkok-Suvarnabumi, Barcelona, Beograd-Nikola Tesla, Berlin-Tegel, Beč, Boston, Brisel, Budimpešta, Bukurešt-Otopeni, Valencija, Dablin, Dar es Salam, Delhi [od 25. novembra 2007.], Duala, Dubai, Er Rijad, Ženeva, Istanbul-Ataturk, Jaounde, Johanezburg, Kairo, Kopenhagen, Lisabon, London-Hitrou, Los Anđeles, Madrid, Malabo, Malaga, Mijami, Milano-Malpensa, Montreal, Moskva-Šeremetjevo, Mumbaj, Minhen, Muskat, Najrobi, Nica, Njujork-DžFK, Palma de Majorka, Pariz-Šarl de Gol, Rim-Leonardo da Vinči, Santijago de Čile, Sao Paulo-Guarulhos, Singapur, Solun, Stokholm-Arlanda, Tel Aviv, Tokio-Narita, Tripoli, Frankfurt, Hamburg, Hanover, Hongkong, Čikago-O'Hara, Džeda, Šangaj-Pudong [od 30. marta 2008.])
- Svis Juropijen erlajns (Amsterdam, Bazel/Miluz, Birmingem, Brisel, Varšava, Venecija, Diseldorf, Ženeva, Kopenhagen, London-Grad, Luksemburg, Mančester, Milano-Malpensa, Minhen, Nica, Nirnburg, Pariz-Šarl de Gol, Frankfurt, Hamburg, Hanover, Štutgart)
- Svis internašonal erlajns operacija upravlja PrivatEr (Njuark)
- Svis internašonal erlajns operacija upravlja Sajrus erlajns (Prag)
- Svis internašonal erlajns operacija upravlja Helvetik ervejz (Budimpeša, Mančester)
Singapur erlajns (Singapur)
Siti erlajn (Geteburg-Landveter)
Skandinejvijan erlajns sistem (Kopenhagen, Oslo, Stokholm-Arlanda)
TAP Portugal (Lisabon, Oporto)
Taj ervejz internašonal (Bangkok-Suvarnabumi)
TUIflaj (Iraklion)
Terkiš erlajns (Ankara, Istanbul-Ataturk)
Finer (Helsinki)
Fri berd erlajns (Antalija)
Helvetik ervejz (Agadir, Alikant, Brindisi, Katania, Lamezia Terme, Marakeš, Monastir, Palermo, Skoplje, Valencija)
ČSA (Prag)
Džermanvings (Keln/Bon)

Reference[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] World Aero Data: ZURICH - LSZH

[2] ttps://map.geo.admin.ch/?selectedNode=node_ch.swisstopo.swissboundaries3d-gemeinde-flaeche.fill1&Y=684939.5&X=256869.86661104&zoom=6&bgLayer=ch.swisstopo.pixelkarte-farbe&layers=ch.swisstopo.swissboundaries3d-gemeinde-flaeche.fill&time_current=latest&lang=en&topic=ech

[3] Key Figures December 2018 - Flughafen Zürich

[1]

[2]

[3]

Normativna kontrola
Međunarodne	ISNI
Državne	Nemačka
Geografske	Structurae