Azot

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Disambig.svg
Druga značenja su popisana u članku Azot (višeznačna odrednica).
Azot (7N)
C - N - O
 
N
P  
 
 
N-TableImage.png

Tečni azot
Tečni azot

Opšti podaci
Pripadnost skupu nemetali
grupa, perioda VA, 2
gustina, tvrdoća 1,2506 kg/m3,
boja bezbojan
Osobine atoma
atomska masa 14,0067 u
atomski radijus 65 (56) pm
kovalentni radijus 75 pm
van der Valsov radijus 155 pm
elektronska konfiguracija [He]2s22p3
e- na energetskim nivoima 2, 5
oksidacioni broj ±3, 5, 4, 2
Osobine oksida jako kiseli
Kristalna struktura heksagonalna
Fizičke osobine
agregatno stanje gasovito
temperatura topljenja 63,14 K
(-210,01 °C)
temperatura ključanja 77,35 K
(-195,8 °C)
molska zapremina 13,54×10-3 m³ /mol
toplota isparavanja 2,7928 kJ/mol
toplota topljenja 0,3.604 kJ/mol
brzina zvuka 334 m/s (298,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 3,04 (Pauling)
3,07 (Alred)
specifična toplota 1040 J/(kg*K)
specifična provodljivost bez podataka
toplotna provodljivost 0,02598 W/(m*K)
I energija jonizacije 1402,3 kJ/mol
II energija jonizacije 1402,3 kJ/mol
III energija jonizacije 1402,3 kJ/mol
IV energija jonizacije 7475,0 kJ/mol
V energija jonizacije 9444,9 kJ/mol
VI energija jonizacije 53266,6 kJ/mol
VII energija jonizacije 64.360 kJ/mol
Najstabilniji izotopi

Azot (N, lat. nitrogenium) je nemetal VA grupe.[1] Zastupljenost na Zemlji iznosi 0,0019 %. Stabilni izotopi su mu 14N i 15N.[2]

Osobine[uredi]

Azot se u slobodnom obliku javlja u vidu N2. U tom molekulu 2 atoma azota su vezana trostrukom vezom. Pod normalnim uslovima je u gasovitom agregatnom stanju. Bez mirisa, nije otrovan, zagušljiv je. Pod normalnim tehnološkim uslovima ponaša se kao inertan gas. Prelazi u tečno stanje na -195 °C (1,013 bara).

Jedinjenja[uredi]

Azot ulazi u sastav mnogih jedinjenja kao što su na primer: amonijak, azotna kiselina, nitrati, nitriti kao i u mnoga važna organska jedinjenja. Neophodan je za život na Zemlji. Ulazi u sastav biočestica kao što su aminokiseline, nukleinske kiseline...

Primena[uredi]

  • Kao inertan gas u metalurgiji, hemijskoj industriji, industriji hrane i poljoprivredi
  • Za transport agresivnih materija
  • U tečnom agregatnom stanju za brzo hlađenje u industriji, proizvodnji hrane, medicini i veterini, u naučnotehničkim istraživanjima.
  • Za regulisanje kalorične vrednosti gorivih gasova
  • Za sintezne smese u hemijskoj industriji

Način proizvodnje i isporuke[uredi]

  • Dobija se rektifikacijom tečnog vazduha na temperaturi ispod -185 °C.
  • U čeličnim sudovima - bocama, pod pritiskom od 150 bara. Boce su pojedinačne ili u baterijama - paletama sa zajedničkim ventilom za punjenje i pražnjenje, u baterijama sudova - boca trajno ugrađenim na transportno vozilo ili u tečnom agregatnom stanju specijalnim transportnim vozilima do rezervoara korisnika.
  • Takođe se transportuje i skladišti u tečnom stanju u vakuumom izolovanim trensportnim cisternama i rezervoarima na -195 °C

Postupak i materijali[uredi]

  • Upotreba azota pod pritiskom i tečnog azota podležu posebnim propisima i merama zaštite.
  • Dozvoljena upotreba većine materijala za gasoviti azot. Za tečni azot neophodna primena austenitnih čelika, legura bakra i aluminijuma, teflona ...

Reference[uredi]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :