Azot

Iz projekta Википедија

C - N - O   N P       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Azot, N, 7
Pripadnost skupu	nemetala
grupa, perioda	VA, 2
gustina	1,2506 kg/m3
Boja	bezbojan
Osobine atoma
atomska masa	14,0067 u
atomski radijus	65 (56) pm
kovalentni radijus	75 pm
van der Valsov radijus	155 pm
elektronska konfiguracija	[He]2s22p3
e- na energetskim nivoima	2, 5
oksidacioni brojevi	±3, 5, 4, 2
Osobine oksida	jako kiseli
kristalna struktura	heksagonalna
Fizičke osobine
agregatno stanje	gasovito
temperatura topljenja	63,14 K (-210,01 °C)
temperatura ključanja	77,35 K (-195,8 °C)
molska zapremina	13,54×10-3 m³ /mol
toplota isparavanja	2,7928 kJ/mol
toplota topljenja	0,3604 kJ/mol
pritisak zasićene pare	bez podataka
brzina zvuka	334 m/s (298,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	3,04 (Pauling) 3,07 (Alred)
specifična toplota	1040 J/(kg*K)
specifična provodljivost	bez podataka
toplotna provodljivost	0,02598 W/(m*K)
I energija jonizacije	1402,3 kJ/mol
II energija jonizacije	1402,3 kJ/mol
III energija jonizacije	1402,3 kJ/mol
IV energija jonizacije	7475,0 kJ/mol
V energija jonizacije	9444,9 kJ/mol
VI energija jonizacije	53266,6 kJ/mol
VII energija jonizacije	64360 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 13N (veš.) 9,965 minuta β+ 2,220 13C 14N 99,634% stabilni izotor sa 7 neutrona 15N 0,366% stabilni izotor sa 8 neutrona 16N (veš.) 7,13 s β-   16O
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada

Azot (N, latinski - nitrogenium) je nemetal VA grupe. Zastupljenost na Zemlji iznosi 0,0019 %.Stabilni izotopi su mu ¹⁴N i ¹⁵N.

[uredi] Osobine

Azot se u slobodnom obliku javlja u vidu N₂. U tom molekulu 2 atoma azota su vezana trostrukom vezom. Pod normalnim uslovima je u gasovitom agregatnom stanju. Bez mirisa, nije otrovan, zagušljiv je. Pod normalnim tehnološkim uslovima ponaša se kao intertan gas. Prelazi u tečno stanje na -195°C (1,013 bara).

[uredi] Jedinjenja

Azot ulazi u sastav mnogih jedinjenja kao što su na primer: amonijak, azotna kiselina, nitrati, nitriti kao i u mnoga važna organska jedinjenja. Neophodan je za život na Zemlji. Ulazi u sastav biočestica kao što su aminokiseline, nukleinske kiseline...

[uredi] Primena

• Kao inertan gas u metalurgiji, hemijskoj industriji, industriji hrane i poljoprivredi
• Za transport agresivnih materija
• U tečnom agregatnom stanju za brzo hlađenje u industriji, proizvodnji hrane, medicini i veterini, u naučnotehničkim istraživanjima.
• Za regulisanje kalorične vrednosti gorivih gasova
• Za sintezne smese u hemijskoj industriji

[uredi] Način proizvodnje i isporuke

• Dobija se rektifikacijom tečnog vazduha na temperaturi ispod -185°C.
• U čeličnim sudovima - bocama, pod pritiskom od 150 bara. Boce su pojedinačne ili u baterijama - paletama sa zajedničkim ventilom za punjenje i pražnjenje, u baterijama sudova - boca trajno ugrađenim na transportno vozilo ili u tečnom agregatnom stanju specijalnim transportnim vozilima do rezervoara korisnika.

[uredi] Postupak i materijali

• Upotreba azota pod pritiskom i tečnog azota podležu posebnim propisima i merama zaštite.
• Dozvoljena upotreba većine materijala za gasoviti azot. Za tečni azot neophodna primena austenitnih čelika, legura bakra i aluminijuma, teflona ...

[uredi] Spoljašnje veze

Proizvođač u Beogradu