Aktivizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Barikada u Pariskoj komunie, mart 1871.
Aktivisti za građanska prava na Maršu na Vašington za poslove i slobodu tokom pokreta za građanska prava u avgustu 1963.
Marš za oslobođenje žena u Vašingtonu, avgust 1970.
Mirovni aktivisti na Trgu republike u Beogradu marta 2004.

Aktivizam je planirano ponašanje da bi se postigli socijalni ili politički ciljevi kroz aktivnosti kakve su podizanje svesti, stvaranje koalicija, vođenje političkih kampanja, proizvodnja propagandnog materijala, stvaranje publiciteta, kao i preduzimanje drugih akcija kako bi se uticalo na socijalne promene[1]. Socijalni rad u zajednici posebno stimuliše razvoj onih oblika aktivizma koji stimulišu promene i utiču na poboljšanje uslova života, posebno marginalnih grupa i ugroženih pojedinaca. Uslov za to je samoorganizovanje pojedinaca i grupa.[1] U zavisnosti od konteksta vremena i društvene sredine, reč aktivizam dobija različite prizvuke. U SFRJ se pod aktivizmom podrazumevao politički rad, a jedini politički rad je bio za Komunističku partiju Jugoslavije. Dolaskom višestranačja, termin aktivizam se proširio i na aktere svih partija, a dolaskom novih društvenih pokreta širi se i na njihove aktiviste. U kontrakulturnim krugovima Zapada pod rečju aktivista se najčešće podrazumeva radikalno levi aktivista ili aktivista novih društveih pokreta.

Aktivista je pojedinac koji se bavi aktivizmom a čije akcije imaju za cilj socijalnu promenu. U socijalnom radu „uloga aktiviste“ može značiti i odbacivanje tzv. „objektivnog“ ili neutralnog stanovišta u cilju preduzimanja određenih akcija u korist klijenta i promenu socijalnog sistema, naročito onih normi koje neposredno ili posredno štete ili mogu štetiti klijentima.[1] Aktivisti posvećeni društvenim promenama su obično u jednoj oblasti više angažovani nego u drugoj, pa tako postoji: mirovni aktivizam, ekološki aktivizam, feministički aktivizam, LGBT aktivizam itd. Konkretne aktivnosti aktivizma mogu biti u najrazličitijoj formi: kampanje, peticije, akcije za podizanje svesti javnog mnjenja, građanska neposlušnost, obezbeđivanje pravne pomoći, bojkot, lobiranje, protesti, direktne akcije.

Aktivizam se može sprovoditi svakodnevno na različite načine, uključujući stvaranje umetnosti (artivizam), kompjutersko hakovanje (haktivizam) ili jednostavno kroz način na koji neko odluči da troši svoj novac (ekonomski aktivizam). Na primer, odbijanje kupovine odeće ili druge robe od preduzeća u znak protesta protiv eksploatacije radnika od strane tog preduzeća može se smatrati izrazom aktivizma. Međutim, najvidljiviji i najuticajniji aktivizam često dolazi u obliku kolektivne akcije, u kojoj brojni pojedinci zajedno koordiniraju čin protesta kako bi ostvarili veći uticaj.[2] Kolektivna akcija koja je svrsishodna, organizovana i održavana tokom određenog vremenskog perioda postaje poznata kao društveni pokret.[3]

Istorijski gledano, aktivisti su koristili literaturu, uključujući pamflete, traktate i knjige da šire ili propagiraju svoje poruke i pokušavaju da ubede svoje čitaoce u pravednost svog cilja. Istraživanja su sada počela da izučavaju kako savremene aktivističke grupe koriste društvene medije da olakšaju građanski angažman i kolektivnu akciju kombinujući politiku sa tehnologijom.[4][5] Levičarski i desničarski onlajn aktivisti često koriste različite taktike. Haštag aktivizam i oflajn protesti su češći na levici. Strateški rad sa partizanskim medijima, migracija na alternativne platforme i manipulacija matičnih medija su češći na desnici.[6] Pored toga, percepcija povećanog levičarskog aktivizma u nauci i akademskim krugovima može smanjiti konzervativno poverenje u nauku i motivisati neke oblike konzervativnog aktivizma, uključujući i univerzitetske kampuse.[7][8] Neki naučnici su takođe pokazali kako je uticaj veoma bogatih Amerikanaca oblik aktivizma.[9][10]

Definicije aktivizma[uredi | uredi izvor]

Onlajn etimološki rečnik beleži da su engleske reči „aktivizam“ i „aktivista“ u upotrebi u političkom smislu od 1920.[11] ili 1915,[12] respektivno. Istorija reči aktivizam seže do ranijih shvatanja kolektivnog ponašanja[13][14][15] i društvenog delovanja.[16] Još 1969. godine, aktivizam je definisan kao „politika ili praksa da se deluje sa odlučnošću i energijom“, bez obzira na politički značaj, dok je društvena akcija definisana kao „organizovana akcija koju preduzima grupa radi poboljšanja društvenih uslova“, bez obzira na normativni status. Nakon naleta takozvanih „novih društvenih pokreta“ u Sjedinjenim Državama tokom 1960-ih, došlo je do pojave novog shvatanja aktivizma kao racionalne i prihvatljive demokratske opcije protesta ili žalbe.[17][18][19] Međutim, istorija postojanja pobune kroz organizovani ili ujedinjeni protest u zabeleženoj istoriji datira još od pobuna robova u 1. veku pre nove ere u Rimskom carstvu, gde se pod vođstvom bivšeg gladijatora Spartaka 6.000 robova pobunilo, i konsekventno bilo razapeto na krstove od Kapue do Rima u onome što je postalo poznato kao Treći ustanak robova.[20]

U engleskoj istoriji, Seljačka pobuna je izbila kao odgovor na nametanje biračkog poreza,[21] i bila je paralelna sa drugim pobunama i revolucijama u Mađarskoj, Rusiji i nedavno, na primer, u Hongkongu. Godine 1930, pod vođstvom Mahatme Gandija hiljade protestujućih Indijaca je učestvovalo u Maršu soli,[22] kao protest protiv opresivnih poreza njihove vlade, što je rezultiralo zatvaranjem 60.000 ljudi i konačno nezavisnošću njihove nacije. U zemljama širom Azije, Afrike i Južne Amerike, istaknutost aktivizma organizovanog od strane društvenih pokreta, a posebno pod vođstvom građanskih aktivista ili socijalnih revolucionara, podstakla je povećanje nacionalnog samopouzdanja ili, u nekim delovima sveta u razvoju, kolektivističko komunističko ili socijalističko uređenje i pripadnost.[23] Aktivizam je imao veliki uticaj i na zapadna društva, posebno tokom 20. veka kroz društvene pokrete kao što su Laburistički pokret, Pokret za prava žena i Pokret za građanska prava.[24]

Tipovi aktivizma[uredi | uredi izvor]

Često se smatralo da se aktivizam bavi ljudskim pravima ili pitanjima životne sredine, ali slobodarski i verski aktivizam su takođe važne vrste.[25] Ljudska prava i pitanja životne sredine su se istorijski tretirali odvojeno u okviru međunarodnog prava i kao aktivistički pokreti;[26] pre 21. veka, većina pokreta za ljudska prava nije eksplicitno tretirala pitanja životne sredine, a isto tako, pitanja ljudskih prava nisu obično bila integrisana u rani ekološki aktivizam.[27] U 21. veku, presek između ljudskih prava i zaštite životne sredine postaje sve važnija, što je dovelo do kritike matičnog pokreta za zaštitu životne sredine[28] i razvoja pokreta za ekološku pravdu i klimatsku pravdu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
  2. ^ Tarrow, Sidney (1998). Power in Movement: Social Movements and Contentious PoliticsNeophodna slobodna registracija (2nd izd.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 9781139076807. OCLC 727948411. 
  3. ^ Goodwin, Jeff; Jasper, James (2009). The Social Movements Reader: Cases and ConceptsNeophodna slobodna registracija (2nd izd.). Wiley-Blackwell. ISBN 9781405187640. 
  4. ^ Obar, Jonathan; et al. (2012). „Advocacy 2.0: An Analysis of How Advocacy Groups in the United States Perceive and Use Social Media as Tools for Facilitating Civic Engagement and Collective Action”. Journal of Information Policy. 2: 1—25. SSRN 1956352 Slobodan pristup. doi:10.5325/jinfopoli.2.2012.1. 
  5. ^ Obar, Jonathan (2014). „Canadian Advocacy 2.0: A Study of Social Media Use by Social Movement Groups and Activists in Canada”. Canadian Journal of Communication. 39. SSRN 2254742 Slobodan pristup. doi:10.22230/cjc.2014v39n2a2678 Slobodan pristup. 
  6. ^ Freelon, Deen; Marwick, Alice; Kreiss, Daniel (2020-09-04). „False equivalencies: Online activism from left to right”. Science (na jeziku: engleski). 369 (6508): 1197—1201. Bibcode:2020Sci...369.1197F. PMID 32883863. S2CID 221471947. doi:10.1126/science.abb2428. 
  7. ^ Cofnas, Nathan; Carl, Noah; Woodley of Menie, Michael A. (2018-03-01). „Does Activism in Social Science Explain Conservatives' Distrust of Scientists?”. The American Sociologist (na jeziku: engleski). 49 (1): 135—148. ISSN 1936-4784. S2CID 148765659. doi:10.1007/s12108-017-9362-0. 
  8. ^ Ince, Jelani; Finlay, Brandon M.; Rojas, Fabio (2018). „College campus activism: Distinguishing between liberal reformers and conservative crusaders”. Sociology Compass (na jeziku: engleski). 12 (9): e12603. ISSN 1751-9020. S2CID 150160691. doi:10.1111/soc4.12603. 
  9. ^ Burris, Val (2000-08-01). „The Myth of Old Money Liberalism: The Politics of the Forbes 400 Richest Americans”. Social Problems. 47 (3): 360—378. ISSN 0037-7791. JSTOR 3097235. doi:10.2307/3097235. 
  10. ^ Scully, Maureen; Rothenberg, Sandra; Beaton, Erynn E.; Tang, Zhi (2017-03-20). „Mobilizing the Wealthy: Doing "Privilege Work" and Challenging the Roots of Inequality”. Business & Society. 57 (6): 1075—1113. ISSN 0007-6503. S2CID 157605628. doi:10.1177/0007650317698941. 
  11. ^ Harper, Douglas. „activism”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 17. 12. 2015. 
  12. ^ Harper, Douglas. „activist”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 17. 12. 2015. 
  13. ^ Park, Robert; Burgess, Ernest (1921). Introduction to the Science of Sociology. Chicago: University of Chicago Press. 
  14. ^ Merton, Robert (1945). Social Theory and Social Structure. New York: Free Press. 
  15. ^ Hoffer, Eric (1951). The True Believer: Thoughts on the Nature of Mass Movements. New York: Harper & Row. 
  16. ^ Parsons, Talcott (1937). The Structure of Social Action. New York: Free Press. 
  17. ^ Olson, Mancur (1965). The Logic of Collective Action: Public Goods and the Theory of GroupsNeophodna slobodna registracija. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. 
  18. ^ Gamson, William A. (1975). The Strategy of Social ProtestNeophodna slobodna registracija. Homewood, IL: Dorsey Press. ISBN 9780256016840. 
  19. ^ Tilly, Charles (1978). From Mobilization to RevolutionNeophodna slobodna registracija. Reading, Mass.: Addison-Wesley. ISBN 9780201075717. 
  20. ^ Czech, Kenneth P. (april 1994). „Ancient History: Spartacus and the Slave Rebellion”. HistoryNet. Pristupljeno 12. 8. 2018. 
  21. ^ „Peasants' Revolt”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 12. 8. 2018. 
  22. ^ Pletcher, Kenneth (14. 12. 2015). „Salt March”. Encyclopaedia Britannica. 
  23. ^ Goodwin, Jeff (2001). No Other Way Out: States and Revolutionary Movements, 1945–1991Neophodna slobodna registracija. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 
  24. ^ Meyer, David; Tarrow, Sidney (1998). The Social Movement Society: Contentious Politics for a New Century. Rowman & Littlefield. 
  25. ^ Keckler, Charles; Rozell, Mark J. (2015-04-03). „The Libertarian Right and the Religious Right”. Perspectives on Political Science. 44 (2): 92—99. ISSN 1045-7097. S2CID 145428669. doi:10.1080/10457097.2015.1011476. 
  26. ^ Boyle, Alan (11. 10. 2012). „Human Rights and the Environment: Where Next?”. European Journal of International Law. 23:3 (3): 613—642. doi:10.1093/ejil/chs054 — preko Oxford Academic. 
  27. ^ „Introduction” (PDF). Human Rights Dialogue. 2:11: 2. proleće 2004. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 01. 2022. g. Pristupljeno 19. 01. 2023. 
  28. ^ Britton-Purdy, Jedediah (7. 9. 2016). „Environmentalism Was Once a Social-Justice Movement”. The Atlantic. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Aktivizam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Активизам&oldid=27551898”