Alan Šepard

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alan Šepard
Alan Šepard kao astronaut NASA
Lični podaci
Puno imeAlan Bartlet Šepard mlađi
Datum rođenja(1923-11-18)18. novembar 1923.
Mesto rođenjaDeri, Nju Hempšir, SAD
Datum smrti21. jul 1998.(1998-07-21) (74 god.)
Mesto smrtiPibl Bič, Kalifornija, SAD
DržavljanstvoSAD
NacionalnostAmerikanac
ObrazovanjeAMA (BS, 1944)
PRK (MA, 1957)
Zanimanjeastronaut
opitni pilot
inženjer
preduzetnik
Karijera
TipAstronaut NASA
Statuspreminuo
Čin Kontraadmiral (ARM)
Vreme u svemiru9 dana 0 sati 57 minuta
Svemirske šetnje2 (9 sati 23 minuta)
SelekcijaNasina grupa 1 iz 1959.
MisijeMerkjuri – Redstoun 3, Apolo 14
Logo misijaThe circular patch depicts a Mercury capsule and a map of Florida, indicating the ballistic path of the capsule into the Atlantic Ocean. The words say: „Mercury 3 – Shepard – Freedom 7” The circular patch depits the Earth and the Moon. An astronaut lapel pin leaves a comet trail from the liftoff point on Earth. Around it is the logo „Apollo 14 – Shepard Roosa Mitchell”
Penzionisanje1. avgust 1974. god.; pre 49 godina (1974-08-01)
Odlikovanja

Alan Bartlet „Al” Šepard mlađi (engl. Alan Bartlett "Al" Shepard, Jr.; Deri, 18. novembar 1923 — Pibl Bič, 21. jul 1998) bio je američki mornarički pilot, inženjer, astronaut i preduzetnik, koji je 1961. postao druga osoba i prvi Amerikanac koji je leteo u svemir. Ova misija iz programa Merkjuri je zamišljena samo da stigne do svemira, ali ne i da stigne u orbitu. Deset godina kasnije, u 47. godini kao najstariji astronaut u programu, Šepard je komandovao misijom Apolo 14. Postao je peta osoba koja je hodala po Mesecu i jedini astronaut iz grupe Merkjuri Sedam koja je hodala po Mesecu. Pored njega, Merkjuri Sedam činili su i Džon Glen, Volter Šira, Donald Slejton, Skot Karpenter, Gas Grisom i Gordon Kuper. Selektovani su 1959. godine.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rana mladost, obrazovanje i vojna služba[uredi | uredi izvor]

Rođen 18. novembra 1923. godine u Nju Hempširu, Šepard je sin potpukovnika Alana Bartleta starijeg (1891—1973) i Polin Renze Šepard (rođene Emerson; 1900—1993).[2][3] U mladosti je bio član Mladih izviđača SAD i imao je čin First Class Scout.[4][5] Nakon završene srednje škole 1940. godine, bio je premlad za stupanje u Mornaricu, budući da je maturirao sa 16 godina. Imao je IQ 145. Mornarica ga je poslala na akademiju Admiral Faragut, koju je završio 1941. godine. Diplomirao je 1944. na Mornaričkoj akademiji SAD u Anapolisu, a magistrirao na Pomorskom ratnom koledžu 1957. godine.

Odlikovani je veteran Drugog svetskog rata, u kom je učestvovao kao pomorski oficir, da bi nakon rata bio poslat na vojnu pilotsku obuku, koju uspešno završava 1947, paralelno sa civilnom, i postaje mornarički pilot. Osim u svojstvu borbenog pilota, leteo je i kao probni pilot, po završetku elitne škole za probne pilote u Paks Riveru, Merilend. Kurs je završio 1950. godine, što ga čini prvim astronautom koji je završio ovakvu školu. Poslat je u Korejski rat, ali je na poprište sukoba stigao tik po okončanju konflikta na Korejskom poluostrvu. Nakon toga, trebalo je da postane ađutant kontraadmirala Vitnija, ali je na Šepardov zahtev, budući da je hteo da leti, vraćen u Paks River, gde ponovo službuje kao probni pilot i instruktor.

Astronaut[uredi | uredi izvor]

Formalno najobrazovaniji Merkjuri Sedam astronaut, po selekciji u astronautski korpus NASA, Šepard je ušao u najuži izbor za prvog Amerikanca u svemiru. Izgubio je bitku sa Jurijem Gagarinom za prvog čoveka u svemiru, ali je 5. maja 1961. postao prvi Amerikanac. Trebalo je da leti 1963. na misiji Merkjuri — Atlas 10, ali je misija otkazana. Takođe, uoči ovog zadatka bio je rezerva Gordonu Kuperu na njegovom letu maja 1963.

Takođe, Šepard je i jedan od 24 čoveka koja su putovala na Mesec. Tokom misije dva puta je udario loptice za golf.

Let na Merkjuriju i Apolo 14 su ujedno bila i njegova dva jedina leta u svemira, pošto je njegov letački status bio prekinut na pet godina (1964—1969) tokom programa Merkjuri i Džemini zbog Menijereove bolesti, koja je hirurškim putem izlečena pre njegovog leta na Mesec. Šepard jeste bio određen za komandnog pilota prve Džemini misije, Džemini 3, ali je zbog bolesti otpao.

Šepard je radio na mestu šefa astronautske kancelarije od novembra 1963. do jula 1969. i od juna 1971. do 1. avgusta 1974. Bio je unapređen iz čina kapetana u čin kontraadmirala 25. avgusta 1971. Povukao se iz Američke mornarice i NASA 1974. godine. Nosilac je Kongresne svemirske medalje časti.

Zabeležio je preko 8.000 časova leta na raznim tipovima aviona; 3.700 na mlaznjacima. U svemiru je proveo devet dana.

Po napuštanju NASA i Ratne mornarice SAD[uredi | uredi izvor]

Posle povlačenja iz NASA postao je uspešan preduzetnik. Još dok je bio aktivan u NASA-i ulagao je u razne poslove i provodio sate na telefonu u svojoj kancelariji u Hjustonu, kontrolišući poslove, a od 1984. je bio deo Fondacije Merkjuri Sedam, koja se bavila prikupljanjem novca za mlade nade i studente u sferi nauke i inženjerstva. Preminuo je od leukemije 21. jula 1998. pet nedelja pre smrti svoje žene (koja je preminula u 17 časova, u vreme kada je Šepard imao običaj da je zove telefonom) sa kojom je bio u braku 53 godine, i sa kojom je dobio dve kćerke, a usvojili su i sestričinu njegove supruge.[6] Oboje su kremirani i pepeo im je raspršen iz mornaričkog helikoptera nedaleko od njihove kuće u Pibl Biču.[7]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Šepard tokom letačke mornaričke obuke, 1946. godine
    Šepard tokom letačke mornaričke obuke, 1946. godine
  • Šepard u kokpitu F-106 Delta Darta, 1961. godine
    Šepard u kokpitu F-106 Delta Darta, 1961. godine
  • Šepard uoči istorijskog leta, 1961. godine
    Šepard uoči istorijskog leta, 1961. godine
  • Šepard na svom prvom letu u svemir, 1961. godine
    Šepard na svom prvom letu u svemir, 1961. godine
  • Šepard nakon leta, 1961. godine
    Šepard nakon leta, 1961. godine
  • Šepard sa suprugom, u društvu predsednika SAD Džona Kenedija, njegove supruge Žakline, kao i potpredsednika SAD, Lindona Džonsona, u Vašingtonu 1961. godine
    Šepard sa suprugom, u društvu predsednika SAD Džona Kenedija, njegove supruge Žakline, kao i potpredsednika SAD, Lindona Džonsona, u Vašingtonu 1961. godine
  • Šepard sa cigarom u kontrolnom centru u Hjustonu, 1965. godine
    Šepard sa cigarom u kontrolnom centru u Hjustonu, 1965. godine
  • Šepard pred let Apola 14, 1971. godine
    Šepard pred let Apola 14, 1971. godine
  • Šepard na Mesecu, 1971. godine
    Šepard na Mesecu, 1971. godine
  • Šepard tokom eksperimenta na Mesecu, 1971. godine
    Šepard tokom eksperimenta na Mesecu, 1971. godine
  • Šepard na turniru u golfu, 1986. godine
    Šepard na turniru u golfu, 1986. godine
  • Alan Šepard, 1995. godine
    Alan Šepard, 1995. godine

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „America's Space Program – In the Beginning...”. Muldrake.com. 
  2. ^ „Alan Shepard's father”. Wikitree.com. 
  3. ^ „Alan Shepard's mother”. Wikitree.com. 
  4. ^ „Alan Shepard bio”. NASA. Arhivirano iz originala 4. 12. 2017. g. Pristupljeno 29. 10. 2017. 
  5. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 11. 2018. g. Pristupljeno 20. 12. 2018. 
  6. ^ „Alan Shepard Mercury bio”. NASA. Arhivirano iz originala 3. 11. 2004. g. Pristupljeno 29. 10. 2017. 
  7. ^ „Ljudi sa Meseca kojih više nema”. Astronomski magazin. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алан_Шепард&oldid=27593195”