Alberto Kontador

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alberto Kontador
Kontador na Tur de Fransu 2015.
Lični podaci
Puno imeAlberto Kontador Velasko
NadimakEl Pistolero
Datum rođenja(1982-12-06)6. decembar 1982. (41 god.)
Mesto rođenjaPinto, Madrid, Španija
DržavljanstvoŠpanija
Visina1,76 m
Masa62 kg
Timske informacije
Trenutni tim
završio karijeru
Disciplinadrumski
Tip vozačabrdaš
Profesionalna karijera
2003—2006ONCE—eroski
2007Diskaveri čanel
2008—2010Astana
2011—2016Sakso bank—sungard
2017Trek—segafredo
Uspesi
Tur de Frans
Tur de Frans2 (2007, 2009)
Najbolji mladi vozač1 (2007)
Điro d’Italija
Điro d’Italija2 (2008, 2015)
Vuelta a Espanja
Vuelta a Espanja3 (2008, 2012, 2014)
Klasifikacija kombinacije
(ukinuta)		2 (2008, 2014)
Najagresivniji vozač3 (2012, 2016, 2017)
Glavne etapne trke
Tireno—Adrijatiko1 (2014)
Pariz—Nica2 (2007, 2010)
Vuelta al Pais Basko4 (2008, 2009, 2014, 2016)
Prvenstva
Nacionalni šampion
(vožnja na hronometar)		 1 (2009)
Druge trke
Vuelta a Kastilja i Leon 3 (2007, 2008, 2010)
Volta ao Algarve 2 (2009, 2010)
Milano—Torino 1 (2012)
Rute di Sud 1 (2015)
Ostalo
UCI vorld tur1 (2009)
Velo d’Or4 (2007, 2008, 2009, 2014)
Ažurirano: 7. februar 2017.

Alberto Kontador (šp. Alberto Contador Velasco; Pinto, 6. decembar 1982) bivši je španski profesionalni biciklista u periodu od 2003. do 2017. godine. Kontador je jedan od šest vozača koji su osvajali sve tri grand tur trke, a samo su on i Bernar Ino svaku osvojili više od jednog puta. Osvojio je Tur de Frans 2007. Điro d’Italiju i Vuelta a Espanju 2008. zatim Tur de Frans 2009. i 2010. i Điro d’Italiju 2011. čime je došao do neverovatnog uspeha, osvojio je sve grand tur trke koje je vozio - šest zaredom. Godine 2012. optužen je za doping i poništeni su mu rezultati koje je ostvario 2010. i 2011. uključujući pobede na Tur de Fransu 2010. i Điro d’Italiji 2011.[1][2] Nakon povratka sa suspenzije osvojio je Vuelta a Espanju 2012. i 2014. i Điro d’Italiju 2015. Na Tur de Fransu nije uspeo da osvoji ni podijum.[3] Pored grand tur trka, osvojio je mnoge druge etapne trke, dok je osvojio samo jednu jednodvnevnu — Milano—Torino 2012. Osvojio je i prvenstvo Španije u vožnji na hronometar 2009. godine. Četiri puta je dobio nagradu Velo d’Or, za najboljeg biciklistu godine, po čemu je rekorder.

Karijera mu je bila obeležena i optužbama za doping. Operacija Puerto 2006. u timu Once Eroski, zbog čega je morao da propusti dva puta Tur de Frans, ali je oslobođen svih optužbi. U septembru 2010. Kontador je objavio da je bio pozitivan na klenbuterol, na testu urađenom tokom Tur de Fransa te godine.[4] Oslobođen je optužbi od strane španske biciklističke federacije, ali je sud za sportsku arbitražu 6. februara 2012. presudio protiv Kontadora.[5] Nakon isteka suspenzije vratio se u tim Sakso—Tinkof.[6]

Nakon Tur de Fransa 2017, na kome je osvojio deveto mesto, Kontador je objavio da će završiti karijeru nakon Vuelta a Espanje.[7] Zbog završetka karijere, dobio je broj 1 na Vuelti, koju je završio na pet mjestu i dobio je nagradu za najagresivnijeg vozača. Kontador je napadao na gotovo svakoj brdskoj etapi i ispio je da ostvari pobedu na poslednjoj, etapi 20, ali mu je izmaklo mjesto na podijumu za 20 sekundi. Nakon Vuelte, završio je karijeru.

Detinjstvo i juniorska karijera[uredi | uredi izvor]

Kontador je rođen u Pintu, provinciji Madrida, gde su se njegovi roditelji doselili 1978. godine, kao treće od četvoro dece. Ima starijeg brata i sestru i mlađeg brata, koji ima cerebralnu paralizu. Kao mali bavio se fudbalom i atletikom, a biciklizmom je počeo da se bavi sa 14 godina.[8] Sa 15 godina je počeo da vozi trke u amaterskoj konkurenciji, za tim Real Portiljo iz Madrida. Prve dve godine nije ostvario nijednu pobedu, ali je pokazao sjajne sposobnosti i dobio je nadimak Pantani, po Marku Pantaniju, koji je bio jedan od najboljih brdaša u istoriji.[9] 2000. je ostvario prvu pobedu, osvojio je nekoliko brdskih klasifijacija u Španiji.[8]

Sa 16 godina je napustio školu i potpisao ugovor sa juniorskim timom Iberdola Lojnaz, koji je vodio menadžer profesionalnog tima Once Eroski.[10]

Godine 2002, je osvojio nacionalno prvenstvo za vozače do 23 godine.[10]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

2003 — 2006.[uredi | uredi izvor]

Kontador u timu Liberti Seguros 2006.

Kontador je profesionalnu karijeru počeo 2003. u timu Once Eroski. Prve godine osvojio je etapu na Turu Poljske. Tokom prve etape na trci Vuelta Asturas 2004. nije se osećao dobro i posle 40 km je pao i uhvatili su ga grčevi. Patio je od glavobolje nekoliko dana ranije i dijagnostikovan mu je cerebralni kavernonom, urođeni vaskularni poremećaj, zbog kojeg je morao na operaciju.[11] Kao posledica operacije, ima ožiljak od uva do uva.

Treninzima se vratio krajem novembra 2004.[12] a osam meseci nakon operacije, osvojio je etapu na trci Tur daun ander 2005.[10] U međuvremenu, tim Once Eroski je promenio ime u Liberti Seguros na startu 2005. Do kraja sezone osvojio je etapu na Vuelta al Pais Vasko trci i na Turu di Romandi, vozio je Tur de Frans po prvi put i završio ga je na 31 mestu.

Godine 2006, je osvojio po etapu na Tur di Romandi i Tur de Svis trkama, spremajući se za Tur de Frans. Pre početka Tura, Kontador je sa nekoliko suvozača bio umešan u doping skandal, operacija Puerto, zbog čega tim Liberti Seguros nije vozio Tur de Frans. Kontador je kasnije proglašen čistim od strane svetske biciklističke unije - UCI.[13] Vratio se na trci Vuelta a Burgos, gde je pao nakon četvrte etape, vozeći do timskog autobusa.[14]

2007.[uredi | uredi izvor]

Kontador na Tur de Fransu 2007.

Nakon što je bio umešan doping skandal, operaciju puerto, Kontador je bio bez tima do polovine januara 2007. kada je prešao u tim Diskaveri Čanel.[15]

Prvu veliku pobedu u karijeri ostvario je u aprilu, kada je osvojio Pariz—Nicu, pobedom na zadnjoj etapi, kada je napao na zadnjem usponu.[16]

Na Tur de Fransu, pobedio je na etapi 14 i bio je drugi u generalnom plasmanu, iza Majkla Rasmusena.[17] Rasmusen je izbačen sa Tura pre početka etape 17, zbog davanja netačnih podataka o boravku pre početka Tura.[18] Kontador je preuzeo žutu majicu, ali tek nakon etape 17.[19] Hronometar na etapi 19 završio je na petom mestu i osvojio je Tur sa 23 sekunde ispred Kadela Evansa i 31 sekundom ispred suvozača Levija Lajphajmera.[20] Tur je završen sa najmanjom razlikom između prve trojice u istoriji.[21]

Na kraju sezone, Diskaveri tim se ugasio, a Kontador je prešao u kazahstanski profesionalni tim Astana.[22]

2008.[uredi | uredi izvor]

Kontador na Điro d’Italiji 2008.

Dana 13. februara 2008. organizatori Tur de Fransa, Amauri sportska organizacija, objavili su da Astana neće biti pozvana ni na jednu trku koju oni organizuju, zbog dopinga od prošle sezone, uprkos činjenici da su se i menadžeri i većina vozača promenili pre početka 2008.[23] Kontador, zbog toga nije učestvovao na Pariz—Nici i na Tur de Fransu.

Osvojio je trke Vuelta a kastilja i Leon i Vuelta al Pais Vasko, gde je pobedio na prvoj i zadnjoj etapi. Njegova naredna trka trebalo je da bude Kriterijum di Dofine, ali je Astana dobila poziv da učestvuje na Điro d’Italiji, nedelju dana pre početka trke. Kontador je bio na plaži u Španiji kada mu je rečeno da će voziti Điro.[24] Bez obzira na nedostatak treninga, završio je na drugom mestu na hronometru na etapi 15 i uzeo je roze majicu, koju je sačuvao do kraja i tako postao drugi Španac koji je osvojio Điro, nakon Migela Induraina, koji je Điro osvojio 1992. i 1993.[25]

Na Olimpijskim igrama 2008. učestvovao je i u drumskoj trci i na hronometru. Drumsku trku nije završio,[26] a u vožnji na hronometar je osvojio četvrto mesto.[27] Na Vuelta a Espanji, Kontador je bio prvi favorit, a najveći rival mu je bio pobednik Tur de Fransa 2008. Karlos Sastre.[28]

Kontador je pobedio na etapi 13 i uzeo je zlatnu majicu (tadašnja majica za lidera Vuelte), a prednost je povećao pobedom na etapi 14. Na zadnjem hronometru, pobedio je Kontadorov suvozač, Lajphajmer, a Kontador ga je optužio da je vozio sa namerom da osvoji Vueltu iako je Kontador bio lider tima.[29] Na kraju, Kontador je osvojio Vueltu sa 46 sekundi ispred Lajphajmera i preko četiri minuta ispred Sastrea.[30] Sa tom pobedom, Kontador je postao peti vozač koji je osvojio sve tri grand tur trke.[31] Pre njega, to su uradili Žak Anketil, Feliče Đimondi, Edi Merks i Bernar Ino.[31] Takođe, postao je prvi Španac[32] i najmlađi vozač kome je to uspelo,[33] a i osvojio je sva tri grand tura u najkraćem vremenskom roku, za 14 meseci.[31] Primera radi, Ediju Merksu je trebalo četiri godine i 11 meseci da osvoji sva tri grand tura.[31]

Kasnije te godine, dobio je nagradu Velo d’Or, za najboljeg biciklistu godine, drugu godinu zaredom, pobedio je u tom izboru olimpijskog šampiona u vožnji na hronometar, Fabijana Kančelaru i pobednika Tur de Fransa, Karlosa Sastrea.[34]

2009.[uredi | uredi izvor]

Dana 9. septembra 2008. Lens Armstrong je objavio da se vraća profesionalnom biciklizmu i da će pokušati da osvoji Tur de Frans 2009.[35] Menadžer Astane i bivši Armstrongov mentor i sportski direktor, Johan Brujnel, rekao je da neće dati Armstrongu da vozi za drugi tim i Armstrong je potpisao ugovor sa Astanom.

Armstrongove i Kontadorove ambicije su se sukobljavale, a Kontador je insistirao na tome da zaslužuje da bude lider tima i da će napustiti Astanu ukoliko bude morao da radi za Armstronga.[36] Brujnel mu je obećao da će biti lider tima i Kontador je potpisao ugovor za 2009. sezonu.[37] Odlučio je da propusti Điro d’Italiju da bi se spremio za Tur de Frans.[38]

Sezonu je počeo na trci u Potugalu, Volta ao Algarve. Kontador je završio drugi na trećoj etapi, a zatim je osvojio odlučujući hronometar, dug 33 km i osvojio je trku.[39] Bio je na dobrom putu da osvoji Pariz—Nicu po drugi put, nakon pobede na prologu i na najtežoj brdskoj etapi, ali je tokom sedme etape ostao bez snage i izgubio je majicu.[40] Trku je završio na četvrtom mestu. Pre Tura, vozio je Kriterijum di Dofine Libere (sada Kriterijum di Dofine). Na prvom hronometru, na otvaranju trke je pokazao snagu, a na hronometru na četvrtoj etapi izgubio je 37 sekundi od Kadela Evansa, nakon čega je zaostajao 45 sekundi za Evansom.[41] Na petoj etapi, Kontador je izgubio dva minuta od Valverdea, na sedmoj etapi je igubio još 14 sekundi i završio je na trećem mestu, trku je osvojio Alehandro Valverde.[42]

Dana 26. juna 2009. vozio je nacionalno prvenstvo u vožnji na hronometar, da bi se bolje spremio za Tur de Frans i osvojio ga je po prvi put.

Na Tur de Fransu, pobedio je na etapi 15 sa minut ispred drugih favorita i uzeo je žutu majicu.[43] Prednost je povećao osvajanjem drugog mesta na etapi 17, nakon uspešnog bega trojice vozača, a zatim je pobedio na etapi 18, drugom individualnom hronometru i povećao prednost na četiri minuta.[44][45] Kontador je osvojio svoj drugi Tur sa 4'11" ispred Andija Šleka i 5'24" ispred Lensa Armstronga, koji je završio treći na prvom Turu nakon četvorogodišnje pauze.[46] Na podijumu na kraju trke, organizatori su greškom pustili dansku umesto španske himne.[47] Kontador je kasnije izjavio da je vodio dve borbe, jednu na drumu, a drugu u timskom hotelu.[48]

Dana 31. jula Kontadorov brat i agent, izjavio je da je Kontador odbio novi čegvorogodišnji ugovor sa Astanom i da se nada da će napustiti tim na kraju sezone, iako ima ugovor do kraja 2010.[49] Ipak, nakon što je Serhio Paulinjo prešao u Rejdiošek, stvari su se otežale po Kontadora, a 15. avgusta, vlasnici Astane su izjavili da će Kontador odraditi ugovor do kraja.[50]

2010.[uredi | uredi izvor]

Kontador i Endi Šlek na usponu Kol de Turmale, na Tur de Fransu 2010.

Kontador je prvu pobedu 2010. ostvario 21. februara, osvojio je trku Volta ao Algarve, pobedivši na najtežoj etapi, a na hronometru je završio drugi.[51][52] 14. marta je osvojio Pariz—Nicu po drugi put, ispred Alehandra Valverdea i Luisa Leona Sančeza. Trku je prelomio na brdskoj etapi do Mendea, gde je uzeo žutu majicu.[53] Na Kriterijumu Internasjonal završio je drugi na hronometru, dve sekunde iza Milara,[54] a u generalnom plasamanu završio je na 15 mestu.[54]

Na Tur de Fransu, Kontador je vodio novu borbu sa Andijem Šlekom. Na etapi 15, Šlek je bio lider i na zadnjem usponu mu je spao lanac. Kontador i Denis Menjšov su odmah napali, a pridružili su im se Samuel Sančez i još dvojica. Šlek je pokušavao da ih stigne, ali je izgubio 39 sekundi i Kontador je preuzeo žutu majicu za 8 sekundi.[55] Na podijumu, osećanja publike su bila pomešana i većina ga je izviždala.[56] Na hronometru, na etapi 19, Kontador je pobedio Šleka za 31 sekundu i osvojio je Tur sa 39 sekundi ispred Andija Šleka, razlika koja je napravljena na etapi 15, kada je Andiju spao lanac.[57]

Na kraju sezone, Kontador je potpisao dvogodišnji ugovor sa timom Sakso—Bank. A vlasnik i sportski direktor tima, Bjarne Ris, izjavio je da će pokušati da sa Kontadorom osvoji sva tri grand tura u jednoj godini, nešto što nikad niko nije uspio.[58]

2011.[uredi | uredi izvor]

Kontador slavi osvajanje Điro d’Italije 2011.

U septembru 2010, Kontador je bio pozitivan na klenbuterol, ali je oslobođen od strane Španske biciklističke federacije, nakon čega je UCI podnio žalbu Sudu za sportsku arbitražu u Lozani. U međuvremenu, do donošenja odluke, Kontador je bio slobodan da vozi. Sezonu 2011, počeo je osvajanjem Vuelta a Mursije, uz dve etape, a zatim je osvojio Vuelta a Katalunju, uz jednu osvojenu etapu.[59] Takođe, pobedio je na hronometru na trci Vuelta a Kastilja i Leon, sekundu ispred Ričija Porta.[60]

Kontador je tokom Lijež—Bastonj—Liježa 2010, postigao dogovor da vozi Điro 2011, ali je direktor Đira — Anđelo Comengman, istakao da vlasnik tima Sakso bank — Bjarne Ris i antidoping vlasti treba da odluče da li će on da vozi.[61] Kada je definitivno bilo poznato da će da vozi, La Republika je napisala da Điro neće biti završen u Milanu, već nakon „22 etape“, na sudu u Lozani.[61] Điro je startovao ekipnim hrinomettrom, na kojem je pobijedio tim HTC Hajroad, dok je Sakso bank završio na osmom mjestu, 30 sekundi iza.[62] Na trećoj etapi, na spustu sa prvog uspona — Paso del Boko, Vauter Vejland je pao i umro od povreda glave,[63] zbog čega je četvrta etapa neutralisana, a Tajler Farar je prošao prvi kroz cilj.[64] Na osmoj etapi, koja je vožena po ravnom, Oskar Gato je napao u finišu, Kontador je reagovao i završio na drugom mjestu, pet sekundi ispred grupe.[65] Deveta etapa je vožena vulkana do Mont Etna. Kontador je napao iz glavne grupe na 6.7 km do cilja; Mikele Skarponi je jedini mogao da ga prati, ali je brzo i on otpao.[66] Kontador je dostigao Hozea Ruhana, koji je bio ispred i otišao od njega na kilometar i po do cilja. Pobedio je tri sekunde ispred Ruhana, ostvarivši prvu etapnu pobedu na Điru, dok je i preuzeo roze majicu, završivši 50 sekundi ispred grupe favorita.[66] Jedan vozač iz grupe je kasnije izjavio da nije reagovao na Kontadorov napad jer je mislio da je televizijski motor prošao pored njih, a shvatio je šta se desilo kad se okrenuo da vidi gde je Kontador.[61] Etapa 13 vožena je do uspona Grosglokner u Austriji. Na 8.5 km do cilja, Kontador je napao, a Ruhano je jedini pratio. Na 7 km do cilja, imali su 40 sekundi prednosti.[67] Do kraja, uvećali su prednost, a na 150 metara do cilja, Ruhano je počeo da sprinta, dok Kontador nije odgovorio, prepustivši mu etapnu pobedu bez borbe.[67] Završio je minut i po ispred glavnih rivala, — Vinčenca Nibalija, Mikelea Skarponija i Romana Krojcigera, povećavši prednost na preko tri minuta ispred drugoplasiranog Nibalija, dok je takođe preuzeo vođstvo u klasifikaciji po poenima, nakon što su Mark Kevendiš i Alesandro Petaki napustili trku, i u brdskoj klasifikaciji, sa istim brojem bodova kao Ruhano.[67] Etapa 14 vožena je do Monte Zonkolana. Igor Anton je pobedio, dok je Kontador završio na drugom mestu, 33 sekunde iza, a sedam sekundi ispred Nibalija.[68] Na etapi 15, beg je stekao veliku prednost i Mikrl Nieve je pobedio, dok je Kontador završio na trećem mestu, minut i 50 sekundi iza, ali je povećao prednost u generalnom plasmanu na 4 minuta i 20 sekundi ispred Skarponija, dok je Nibali izgubio preko dva minuta i pao na treće mesto.[69] Pobedio je na hronometru na etapi 16, 34 sekunde ispred Nibalija, povećavši prednost u generalnom plasmanu na skoro pet minuta ispred Skarponija, koji je hronometar završio na trećem mestu, 38 sekundi iza.[70] Na etapi 19, Paolo Tiralongo je napao na 7 km do cilja. Hoakim Rodrigez i Džon Gadre su napali na 2 km do cilja, nakon čega je Kontador napao na 2.5 km do cilja i prestigao ih. Dostigao je Tiralonga na 400 metara do cilja, izašao ispred njega, radio do cilja, s zatim se sklonio, prepustivši Tiralongu, sa kojim je vozio u timu 2010, da ostvari prvu pobedu u karijeri dugoj 12 godina.[71] Izjavio je da je to uradio u znak zahvalnosti Tiralongu, koji mu je pomogao da osvoji Tur de Frans 2010.[61] Povećao je prednost na preko pet minuta ispred Skarponija.[71] Poslednju brdsku, etapu 20, završio je u grupi sa Skarponijem, nakon brojnih napada, zadržavši prednost u generalnom plasmanu.[72] Na čoslednjoj etapi u Milanu, vožen je hronometar, koji je Kontador završio na trećem mestu, 36 sekundi iza Dejvida Milara, ali je završio skoro minut ispred Skarponija i osvojio je Điro drugi put u karijeri, šest minuta ispred Skarponija, a takođe je osvojio i klasifikaciju po poenima.[73][74][75]

Kontador na Tur de Fransu 2011.

Nakon Đira, vozio je Tur de Frans u pokušaju da ostvari Điro - Tur dabl, što je poslednji uradio Marko Pantani 1998. Na prvoj etapi je pao i izgubio je preko minut. Malo je vremena vratio drugim mestom na četvrtoj etapi, ali nije imao sreće sa padovima, pao je četiri puta u prvih devet etapa. Na prvoj etapi u Pirinejima izgubio je dve sekunde od Andija Šleka.[76] Na etapi 16, Kontador je napao na zadnjem usponu, pratili su ga Kadel Evans i Samuel Sančez i uzeli su više od minut drugim favoritima, uključujući i braću Šlek, Andija i Frenka.[77] Napadao je i na narednoj etapi, ali je uzeo vreme samo Ivanu Basu od favorita. Na etapi do Kol de Galibijea, Andi Šlek je napao na 60 km do cilja, Evans je vukao jako da ga stigne i Kontador je otpao i izgubio je dosta vremena.[78] Na zadnjoj brdskoj etapi, do Alp du Eza, Kontador je napao rano i zajedno sa Andijem Šlekom je prošao uspon Galibije, ali su ih ostali stigli na spustu. Kontador je opet napao na zadnjem usponu, Alp du Ezu, sa njim su otišli Pjer Rolan i Samuel Sančez. Sančez i Kontador su vukli jako, Rolan nije menjao i pred sam finiš je napao i došao do solo pobede.[79] Kontador nije uzeo dovoljno vremena i završio je peti u generalnom plasmanu, 3 minuta i 57 sekundi iza pobednika, Kadela Evansa, okončavši niz od šest uzastopnih grand tur pobeda.[80]

2012.[uredi | uredi izvor]

Kontador na čelendžu Majorke 2012. dan pre suspenzije.

Kontador je 2012. počeo drugim mestom na Tur de San Luis trci. 6. februara je objavljena presuda Kontadoru povodom dopinga na Tur de Fransu 2010. Utvrđeno je da se dopingovao i poništeni su mu svi rezultati ostvareni 2010. i 2011. uključujući Tur de Frans 2010 i Điro d’Italiju 2011. Takođe, poništen mu je ugovor sa Sakso—Bank timom i suspendovan je na dve godine, počevši od 2010. što je značilo da mu je ostalo još šest meseci suspenzije.[2] 8. juna je obnovio ugovor sa timom, potpisao je do kraja 2015. Nakon isteka suspenzije, učestvovao je na Eneko Turu, spremajući se za Vuelta a Espanju. Završio je četvrti.[81]

Na Vuelti, Kontador je napadao mnogo puta, ali je Hoakim Rodrigez bio jači i svaku etapu je završio ispred Kontadora. Pošto su na liniji cilja bile bonus sekunde za prvu trojicu, Rodrigez je povećavao prednost.[82] Na kraljevskoj etapi, koja je imala uspona sa preko 20% nagiba, Kontador je napadao nekoliko puta, ali ga je Rodrigez pratio i uzvratio napad u finišu i završio ispred Kontadora.[83] Ipak, na etapi 17, ravnoj etapi, sve se preokrenulo. Beg je otišao rano, a sredinom etape je i Kontador napao, Rodrigez nije reagovao, njegovi suvozači iz tima Kaćuša su vukli pokušavajući da stignu Kontadora, ali im nije išlo, Kontador je povećavao prednost, a zatim je napao i Alehandro Valverde, Rodrigez opet nije reagovao. Kontador je stigao do vozača koji su bili ispred i nastavio je da vozi sa njima, a zatim je napao ciljajući i etapnu pobedu, sa njim je otišao njegov bivši suvozač iz Astane, Paolo Tiralongo. Njih dvojica su sarađivali, a na usponu u finišu etape, Tiralongo je otpao i Kontador je osvojio etapu sa šest sekundi ispred njega. Ono što je bilo važnije, jeste da je završio sa oko tri minuta ispred Rodrigeza i uzeo je crvenu majicu (majicu za lidera Vuelte), Rodrigez je pao na treće mesto.[84] Na zadnjoj brdskoj etapi, Rodrigez i Valverde su napali i uzeli su vreme Kontadoru, ali ne dovoljno i Kontador je osvojio Vueltu po drugi put.[85]

Nakon Vuelte, učestvovao je na Svetskom prvenstvu u obe discipline, drumskoj trci i u vožnji na hronometar. Hronometar je završio na devetom mestu, a psihološki je pao kad ga je stigao Toni Martin, koji je startovao dva minuta nakon njega.[86] U drumskoj trci, Kontador je bio deo španskog tima koji je radio za Valverdea, završio je 53 sekunde iza pobednika Filipa Žilbera.[87] Dan nakon svetskog prvenstva, Kontador je učestvovao na klasiku Milano—Torino, koji je održan prvi put posle 2007. Kontador je pobedio i bila je to njegova prva pobeda na jednodnevnim trkama.[88]

2013.[uredi | uredi izvor]

Kontador na Tur de Fransu 2013.

Godine 2013. Kontador je zabeležio tri pobede. Osvojio je Kriterijum Dubai na startu sezone,[89] a zatim je osvojio jednu etapu na Tur de San Luisu, gde je završio na četvrtom mestu.[90] Nakon trke u Argentini, vozio je Tur of Oman trku i završio je na drugom mestu, iza Krisa Fruma.[91] Na Tireno—Adrijatiku, završio je treći, iza Vinčenca Nibalija i Krisa Fruma, uz osvojenu klasifikaciju po poenima.[92] Na Vuelta al Pais Vasko trci završio je peti. Na pripremnoj trci za Tur de Frans, Kriterijumu di Dofine Libere, Kontador nije bio u dobroj formi. Na hronometru na četvrtoj etapi izgubio je 2 i po minuta od Krisa Fruma,[93] Na zadnjoj etapi je izgubio još minut i po i završio je Dofine na desetom mestu, 4 minuta i 27 sekundi iza Fruma.[94]

Na Tur de Fransu, Kontador nije bio u boljoj formi. Na osmoj, prvoj brdskoj etapi, Frum je superiorno pobedio, a Kontador je kasnio minut i 45 sekundi.[95] Na hronometru na etapi 11, Kontador je izgubio još dva minuta od Fruma i bio je na četvrtom mestu u generalnom plasmanu.[96] Na kraljevskoj etapi, etapi 15, do Mon Ventua, Frum je još jednom superiorno trijumfovao, Kontador je završio minut i 40 sekundi iza, ali se popeo na treće mesto.[97] Na brdskom hronometru na etapi 17, Kontador je pokazao snagu, ali je završio drugi, devet sekundi iza Fruma i popeo se na drugo mesto, četiri i po minuta iza Fruma.[98] Na etapi 18, do Alp du Eza, Kontador je izgubio dva minuta od Naira Kintane i Hoakima Rodrigeza i ugrozio drugo mesto, jer su mu prišli na 20, odnosno 40 sekundi.[99] Na etapi 20, zadnjoj pre proslave završetka Tura u Parizu, Rodrigez je napao na osam kilometara do cilja, Kintana i Frum su pratili, dok se Kontador mučio, do kraja se samo povećavao zaostatak i završio je 2 minuta i 28 sekundi iza Kintane, koji je pobedio na etapi, Rodrigez je kasnio 18 sekundi za Kintanom, ali je uzeo dovoljno vremena ispred Kontadora, koji je tako izgubio mesto na podijumu.[100] Zadnja etapa u Parizu vožena je bez borbe i Kontador je završio svoj prvi Tur nakon suspenzije na četvrtom mestu.[101]

Nakon Tura, glavni sponzor tima, Oleg Tinkof, kritikovao je Kontadorov način vožnje. Kontador je u finišu sezone vozio italijanski klasik Milano–Torino i završio ga na dobrom petom mestu.[102] Na kraju sezone, Tinkof je kupio tim i promenio mu ime u Sakso—Tinkof, ali je Kontador ostao lider tima.[103]

2014.[uredi | uredi izvor]

Kontador na Tur de Fransu 2014.

Nakon razočaravajuće 2013. godine, Kontador je 2014. pokušavao da se vrati u formu. Sezonu je počeo na Volta ao Algarve trci. Prve dve etape je osvojio Poljak, Mihal Kvjatkovski, a Kontador je vreme nadoknadio pobedom na četvrtoj etapi.[104] Ipak, završio je drugi u generalnom plasmanu, 19 sekundi iza Kvjatkovskog.[105] Naredna trka bila mu je Tireno—Adrijatiko, gde su mu rivali bili Nairo Kintana i Žan-Kristof Pero. Kontador je pobedio na trećoj etapi, odsprintavši Kintanu,[106] a pobedom na četvrtoj etapi, uzeo je lidersku majicu.[107] Majicu je sačuvao do kraja i osvojio je Tireno—Adrijatiko sa preko dva minuta ispred Kintane.[108]

Naredna trka bila mu je Vuelta a Katalunja, gde su mu rivali bili Kris Frum i Hoakim Rodrigez. Na prvoj brdskoj etapi, završio je pet sekundi iza Rodrigeza,[109] a do kraja je nadoknadio samo sekundu i završio je drugi na kraju, četiri sekunde iza pobednika Vuelta a Katalunje, Hoakima Rodrigeza.[110] Kontador je nastavio sa trkama u Španiji i naredna koju je vozio je bila Vuelta al Pais Vasko, gde je već na prvoj etapi vodio borbu sa Alehandrom Valverdeom. Valverde je napao na zadnjem usponu, Kontador je pratio i uzvratio napad, koji Valverde nije mogao da prati i pobedio je sa 14 sekundi ispred Valverdea.[111] Prednost je sačuvao do kraja i osvojio je trku sa 49 sekundi ispred Mihala Kvjatkovskog.[traži se izvor] Završna trka pred Tur de Frans bila je Kriterijum di Dofine, gde je vodio borbu sa glavim rivalima za Tur, Krisom Frumom i Vinčencom Nibalijem. Na otvaranju trke, kratkom hronometru, Kontador je završio drugi, iza Fruma.[112] Na drugoj etapi, Frum je napao, a Kontador je mogao da ga prati, za razliku od 2013. Frum je osvojio etapu, pobedivši ga u sprintu.[113] Na sedmoj, kraljevskoj, etapi Kontador je napao na dva kilometra do cilja, Frum nije imao snage da ga prati i Kontador je uzeo žutu majicu.[114] Ipak, na osmoj etapi, nekoliko vozača iz top 10 je otišlo u beg, među njima i Endru Talanski, koji je bio na trećem mestu. Kontador je bio izolovan, bez suvozača i nije uspio da smanji razliku, Talanski je uzeo dovoljno vremena i osvojio je Kriterijum di Dofine. Kontador je završio na drugom mestu, ali je bio u psihološkoj prednosti u odnosu na Krisa Fruma, koji je završio na 12 mestu.[115]

Na Tur de Frans, Kontador je došao u mnogo boljoj formi. Izbegao je padove u prvoj nedelji, Kris Frum je napustio Tur na petoj etapi zbog tri pada, a na toj etapi je Kontador izgubio dva minuta od Nibalija. Na prvoj brdskoj etapi, Kontador je napao, ali nije mogao da distancira Nibalija i uzeo mu je samo tri sekunde. Ipak, za Kontadora je sve bilo gotovo na desetoj etapi, gde je pao na spustu.[116] Nastavio je da vozi još 20 km, pa je napustio Tur. Izjavio je da neće voziti ni Vuelta a Espanju,[117] ali se ipak našao na startnoj listi.[118]

Kontador na Vuelta a Espanji 2014.

Na Vuelti, očekivao ga je novi okršaj sa Frumom, a tu su bili i Hoakim Rodrigez, Alehandro Valverde, Nairo Kintana, Fabio Aru, Rigoberto Uran i pobednik 2013. Kristofer Horner.[119] Na ekipnom hronometru, na otvaranju Vuelte, pobedio je Movistar, što je dalo Valverdeu i Kintani 19 sekundi ispred Kontadora.[120] Na šestoj, prvoj brdskoj, etapi, do La Zubije, Kontador je završio treći, iza Valverdea i Fruma.[121] Na devetoj etapi, napao je na oko dva kilometra do cilja, lider trke, Valverde, nije mogao da prati i izgubio je 26 sekundi. Kontador je došao do drugog mesta, tri sekunde iza novog lidera, Naira Kintane.[122] Na hronometru na desetoj etapi, Kintana je pao, zbog čega je izgubio dosta vremena. Kontador je hronometar završio na četvrtom mestu i uzeo je crvenu majicu, 27 sekundi ispred Valverdea.[123] Na kraljevskoj etapi, etapi 16, do La Farapane, Frum je napao na četiri kilometra do cilja, Kontador ga je pratio i na 800 m do cilja, napao je, distancirao Fruma i osvojio etapu.[124] Ista situacija je bila i na etapi 20, zadnjoj brdskoj, do Puerto de Ankaresa. Frum je napao, Kontador ga je jedini pratio i opet ga distancirao u finišu i osvojio drugu etapu na Vuelti.[125] Na hronometru na zadnjoj etapi, Kontador je vozio bez rizika, izgubio je vreme, ali je imao veliku prednost i osvojio je Vueltu sa minut i 10 sekundi ispred Fruma i tako stigao do treće pobede na najvećoj španskoj trci, izjednačivši se sa Tonijem Romingerom.[126]

Tokom Vuelte, Kontador je izjavio da neće voziti na Svetskom prvenstvu, jer mu ruta ne odgovara.[127] Na Điro di Lombardiji, pao je i povredio koleno, koje je prethodno povredio na Tur de Fransu.

2015.[uredi | uredi izvor]

Na početku 2015. Kontador je izjavio da će pokušati da osvoji Điro d’Italiju i Tur de Frans, Điro- Tur dabl, nešto što je zadnji put uspio Marko Pantani 1998.[128] Kontador je pokušao i 2011. ali je nakon osvojenog Đira, bio loš na Turu.

Prva trka u sezoni bila mu je Vuelta a Andaluzija, gde je preuzeo vođstvo nakon hronometru, na etapi 1 b, koju je završio na četvrtom mestu.[129] Kontador je zatim pobedio na trećoj etapi, gde je napao na 7,5 km do cilja.[130] Ipak, trku je izgubio na narednoj etapi, kada je napao Kris Frum i osvojio etapu i trku, Kontador je završio drugi, dve sekunde iza.[131] U martu, Kontador je produžio ugovor sa timom Tinkof—Sakso, ali je i objavio da će na kraju 2016. završiti karijeru.[132] Na Tireno—Adrijatiku, Kontador je završio peti.[133] Na Vuelta a Katalunja trci, pao je nekoliko puta, ali je uspio da završi četvrti.[134] Krajem aprila, izjavio je da je spreman za grand tur, da se oporavio od povrede zadobijene na Vuelta a Katalunji.[135]

Kontador u roze majici tokom Điro d’Italije 2015

Na startu Đira, na ekipnom hronometru, Tinkof—Sakso je osvojio drugo mesto, što je dalo Kontadoru šest sekundi ispred Fabija Arua i 20 ispred Ričija Porta.[136] Na petoj etapi, čiji je cilj bio na brdu, Kontador je dobrom vožnjom uzeo roze majicu.[137] Na šestoj etapi je pao i iščašio je rame, ponovo ga je povredio pre izlaska na podijum, ali je potvrdio da će nastaviti trku.[138] Na etapi 13, Kontador je pao na 3,2 km do cilja, završio je 42 sekunde iza i izgubio je roze majicu, koju je preuzeo Fabio Aru.[139] To je bio prvi put da je Kontador izgubio lidersku majicu na nekom grand turu. Već na narednoj etapi, na hronometru dugom 59,3 km, Kontador je vratio majicu i stekao veliku prednost nad ostalima, a etapna pobeda mu je izmakla za 14 sekundi.[140] Na etapi 16, Kontador je imao mehaničkih problema, a vozači Astane su vukli jako, u nameri da Aru nadoknadi vreme. Ipak, Kontador se vratio i obilazio je jednog po jednog vozača dok nije stigao do Arua i Mikela Lande na Mortirolu. Kontador je odmah napao, a Aru nije mogao da prati, iz Astane su dozvolili Landi da ode sa Kontadorom. Landa je osvojio etapu 38 sekundi ispred Kontadora i uzeo je drugo mesto u generalnom plasmanu, jer je Aru izgubio dva minuta.[141] Kontador je i na narednim etapama povećavao prednost, sve do etape 19, kada nije imao snage da prati Arua i Landu i izgubio je minut i 18 sekundi od Arua, koji je osvojio etapu.[142] Na etapi 20, Landa i Ilnur Zakarin su bili napred, Kontador je otpao, a iz Astane su poručilu Landi da čeka Arua, jer je Kontador otpao od njega, tako sprečavajući Landu da pokuša da osvoji Điro. Landa je posle radio za Arua, koji je osvojio etapu, 2 i po minuta ispred Kontadora, ali ipak nije uzeo dovoljno vremena i Kontador je zadržao majicu.[143] Zadnja etapa u Milanu je vožena opušteno i Kontador je osvojio Điro d’Italiju po drugi put, 1 minut i 53 sekunde ispred Arua.[144] Iako mu je oduzet Điro 2011. Kontador je na zadnjoj etapi u Milanu, prešao liniju sa tri podignuta prsta, gestikulirajući na treći osvojeni Điro. Nakon osvajanja Đira, Kontador je postao drugi vozač koji je sve tri grand tur trke osvojio više od jednom, pre njega to je samo uspio Bernar Ino.

U sklopu priprema za Tur de Frans, vozio je četvorodnevnu trku Ruta di Sud, koju je osvojio ispred Naira Kintane.[145]

Tur de Frans je startovao kratkim hronometrom, na kojem je Kontador završio 58 sekundi iza pobednika, Roana Denisa, ali što je bitnije, izgubio je samo osam sekundi od Krisa Fruma.[146] Očekivalo se da druga etapa bude mirna, sprinterska, ali se grupa zbog vetra odvojila. Frum je završio u vodećoj grupi, Kontador četiri sekunde iza, dok su Nairo Kintana, Vinčenco Nibali, Alehandro Valverde i drugi favoriti izgubili minut i po.[147] Na trećoj etapi bilo je mnogo padova, Kontador je izgubio dodatnih 18 sekundi od Fruma.[148] Na ekipnom hronometru na devetoj etapi, Kontador je izgubio dodatno vreme u odnosu na Fruma, i na dan odmora je otišao sa minut zaostatka.[149] Na desetoj, prvoj brdskoj etapi, Frum je superiorno trijumfovao, a Kontador je završio dva minuta i 50 sekundi iza.[150] Velikih uzbuđenja nije bilo do etape 17, kada je Vinčenco Nibali napao iz grupe favorita. Na toj etapi, Kontador nije imao snage, izgubio je još dva minuta i pao je na peto mesto.[151] Na etapi 19, novi problemi za Kontadora. Nibali je napao u trenutku kada je Frum imao mehaničkih problema, Kontador nije mogao da prati, izgubio je 2 minuta i 26 sekundi od Nibalija, koji je osvojio etapu i prestigao je Kontadora, uzevši četvrto mesto. Kontador je ostao na petom mestu, jer je Gerent Tomas, koji je bio četvrti, izgubio mnogo vremena.[152] Na etapi 20, Kintana i Frum su vodili veliku borbu na Alp du Ezu, dok je Kontador bio tri i po minuta iza.[153] Zadnja etapa u Parizu je tradicionalno bila bez borbe, etapa na kojoj se proslavlja kraj Tura i pije se šampanjac. Nije bilo promena u generalnom plasmanu i Kontador je završio peti, 9 minuta i 48 sekundi iza Fruma.[154]

Nakon Tura, završio je drugi na kriterijumu Eten–Ler, gde je izgubio od Krisa Fruma.[155] planirao je da vozi klasik San Sebastijan, ali je otkazao zbog bolesti i završio je sezonu.[156]

2016.[uredi | uredi izvor]

Godine 2016, je počeo u februaru, na trci Volta ao Algarve, u Portugalu. Kontador je došao do solo pobede na zadnjoj, petoj etapi, ali nije uzeo dovoljno vremena Gerentu Tomasu i ѕavršio je na trećem mestu u generalnom plasmanu, 26 sekundi iza Tomasa.[157] Naredna trka na kojoj je učestvovao bila je Pariz–Nica. Prva uzbuđena na trci viđena su na šestoj etapi. Kontador i njegov suvozač, Rafal Majka, napadali su više puta, ali nisu mogli da distanciraju Gerenta Tomasa i Ilnura Zakarina. Zakarin je odsprintao Tomasa, a Kontador je kasnio sekundu.[158] Na zadnjoj, sedmoj etapi, Kontador je otišao u beg sa još 18 vozača već na startu etape. U finišu etape, Majka je vukao, ali je Tomas smanjio zaostatak. Kontador je izgubio u sprintu za etapnu pobedu, a uzeo je samo pet sekundi Tomasu i završio je na drugom mestu u generalnom plasmanu, četiri sekunde iza Tomasa.[159] Kontador je drugi završio i na Vuelta a Katalunja trci.[160] U toku trke Vuelta al Pais Vasko, Kontador je izjavio da neće završiti karijeru na kraju sezone, kako je planirao, već će voziti još najmanje jednu sezonu.[161] Na trci Vuelta al Pais Vasko, Kontador je vozio dobro, pobedio je na hronometru na zadnjoj etapi i osvojio je trku.[162] Kontador je Kriterijum di Dofine počeo pobedom na prologu.[163] Na petoj etapi, Frum je napao, Kontador ga je pratio tokom većeg dela, ali je ostao bez snage i izgubio 20 sekundi od Krisa Fruma i Ričija Porta.[164] Na zadnje dve etape, Kontador je izgubio još 15 sekundi i završio je Dofine na petom mestu, 35 sekundi iza pobednika, Krisa Fruma.[165]

Tur de Frans nije počeo dobro za Kontadora, pao je već na prvoj etapi, a zatim je gubio vreme i na narednim etapama. Nakon osme etape imao je tri i po minuta zaostatka. Na devetoj etapi je napadao od starta, ali je doživeo opet pad, nakon čega je napustio je Tur.[166] Tokom dana odmora na Tur de Fransu, Kontador je potpisao ugovor sa timom Trek Segafredo.[167]

Trkanju se vratio u avgustu, na Vuelta a Burgos trci, koju je osvojio sekundu ispred Bena Hermansa i Serhija Pardilje.[168]

Vuelta a Espanja je počela ekipnim hronometrom, tim Tinkof je izgubio 52 sekunde od tima Skaj, u kome vozi Kris Frum i od tima Movistar u kome vozi Nairo Kintana.[169] Na trećoj etapi, prvoj brdskoj, Kontador je pokazao slabosti na brdu, izgubio je 30 sekundi od Fruma.[170] Na osmoj etapi, Kontador je izgubio još 25 sekundi od Kintane, koji je preuzeo lidersku majicu.[171] Na desetoj etapi, Kontador je izgubio još minut od Kintane i 30 sekundi od Fruma i na dan odmora je otišao sa pete pozicije, sa zaostatkom od dva minuta i 55 sekundi iza lidera, Naira Kintane.[172] Na etapi 14, Kontador je opet izgubio vreme, skoro minut je izgubio od konkurenta za podijum Estebana Čaveza, dok je od Kintane izgubio 20 sekundi.[173] Na etapi 15 konačno je Kontador krenuo u napad, sa suvozačima je napao od samog starta i sa sobom povukao još desetak vozača, među kojima je bio i Nairo Kintana. Kontador i Kintana su radili zajedno do zadnjeg uspona, kada Kontador nije mogao da prati Kintanin tempo i izgubio je još 30 sekundi, ali je nadoknadio minut u odnosu na Čaveza i dva minuta u odnosu na Fruma i prišao je na samo pet sekundi iza trećeplasiranog Čaveza u generalnom plasmanu.[174] Na hronometru, na etapi 19, Frum je superiorno trijumfovao, Kontador je završio dva minuta iza, ali je uzeo minut i 16 sekundi Čavezu i preuzeo je treće mesto, sa minut i 11 sekundi prednosti.[175] Na etapi 20, zadnjoj u borbi za generalni plasman, vodila se velika borba između Kintane i Fruma za pobedu, ali i između Čaveza i Kontadora za treće mesto. Čavezov tim je radio na čelu grupe, a na 45 km do cilja, Čavez je napao, došao je do suvozača koji je bio napred i brzo je napravio minut ispred Kontadora. Za Kontadora je vukao Juri Trofimov, ali prednost je ubrzo otišla na dva minuta. Kontador je tada izašao na čelo i postepeno smanjivao zaostatak, ali kada je Frum napao Kintanu, njih dvojica su otišla od Kontadora, koji nije imao snage da ih prati i završio je etapu minut i 25 sekundi iza Čaveza, čime je izgubio treće mesto za 13 sekundi.[176] Zadnja etapa u Madridu nije bila takmičarska za generalni plasman i Kontador je završio Vueltu na četvrtom mestu i osvojio je nagradu za najagresivnijeg vozača cele trke.[177]

Sezonu je završio petim mestom na Abu Dabi Turu, minut iza Tanela Kangerta.[178]

Doping[uredi | uredi izvor]

Operacija Puerto[uredi | uredi izvor]

Nakon što je predstavljen tim za Tur de Frans 2006. Kontador i pet njegovih suvozača iz tima Astana Vurh (ranije Once Eroski i Liberti Seguros), su dobili zabranu da voze zbog umešanosti u doping slučaj nazvan operacija Puerto.[13] Španski sud je 26. jula 2006. oslobodio svih optužbi Kontadora i njegova četiri suvozača. A kasnije su Kontador i još jedan njegov suvozač oslobođeni svih sumnji od strane svetske biciklističke unije — UCI.[13] U decembru 2006. Kontador je izjavio da ne zna lično doktora Eufemija Fuentesa, kod koga su se mnogi biciklisti dopingovali krvlju.[179]

Sudeći prema francuskom listu Le Monde, Kontador je odbio da uradi DNK test, koji bi potvrdio da li je bio povezan za vrećama krvi, koje su pronađene tokom istrage.[180]

Dana 28. jula 2007. list Le Monde je objavio da postoji fajl iz istrage, kojem su oni imali pristup, u kome se pominje Kontadorovo ime nekoliko puta.[181] Takođe, inicijali biciklista su se pojavili na drugim dokumentima vezanim za trening, ali nijedna od ove dve stavke se nije mogla povezati sa dopingom.[182]

Dana 30. jula 2007. nemački ekspert za doping, Verner Frank, optužio je Kontadora da je koristio droge u prošlosti, kod doktora Fuentesa.[183][184] Kontador je porekao te optužbe, navodeći da je samo bio u pogrešnom timu u pogrešno vreme i da se zato pojavljivalo njegovo ime.[185]

Dana 10. avgusta 2007. Kontador je zvanično proglašen čistim što se operacije Puerto tiče.[186]

Tur de Frans 2010.[uredi | uredi izvor]

U septembru 2010. Kontador je otkrio da uzorak urina koji je dao 21. jula, tokom dana odmora na Tur de Fransu, sadrži klenbuterol.[187] . U januaru 2011. španska biciklistička federacija, predložila je jednogodišnju suspenziju za Kontadora, ali su uvažili njegovu žalbu i oslobodili ga optužbi, jer je tvrdio da se nije dopongovao i okrivio je pokvarenu hotelsku hranu.[188][189]

Kontadorova tvrdnja da je krivo kontaminirano meso u hotelu je poljuljana kada je iznesen podatak da je tokom 2008. i 2009. samo jedan uzorak životinje bio pozitivan na klenbuterol od 83.203 testirana uzorka u državama evropske unije. A od 19.431 uzorka testiranog u Španiji, nijedan nije bio pozitivan na klenbuterol.[190]

Kontadorov uzorak urina, uzet dan ranije od uzorka koji je bio pozitivan na klenbuterol je sadržao supstance koje su upućivale na moguć doping krvlju,[191] ali ovaj test nije priznat od strane Svetske antidoping agencije, pa nije bilo optužbi.[192]

Krajem januara 2011. španska biciklistička federacija je predložila jednogodišnju suspenziju za Kontadora, ali su prihvatili njegovu žalbu i oslobodili ga optužbi. Kontador se vožnji vratio u februaru, na trci Volta ao Algarve. UCI i Svetska antidoping agencija su uložili žalbu sudu za sportsku arbitražu na odluku španske biciklističke federacije, u martu 2011. ali je Kontador mogao da se takmiči dok sud ne donese odluku.[193] Saslušanje je prvobitno zakazano za jun, ali je odloženo za avgust, na zahtev Kontadorovog tima, zbog Tur de Fransa,[194] a kasnije je odloženo za novembar 2011. dok će odluka biti doneta 2012.[195] Sudskom odlukom 6. februara 2012. Kontador je proglašen krivim za doping[196] i poništeni su mu rezultati ostvareni 2010. i 2011. uključujući Tur de Frans 2010. i Điro d’Italiju 2011. suspendovan je retroaktivno na dve godine, počevši od 2010. što je značilo da mu suspenzija ističe 5. avgusta 2012.[197][5] Sledeljeg dana, poništen je njegov ugovom sa timom Sakso Bank.[198]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Kontador živi sa svojom ženom Makarenom, u Pintu, kada nije na trkama.[199] Impresioniran je pticama. Njegov stariji brat, Francisko Havijer, ga je uveo u biciklizam kada je Kontador imao 14 godina i tokom cijele karijere je njegov agent.[200][201]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ News, Cycling (30. 9. 2010). „Alberto Contador tests positive for clenbuterol”. Cycling News. Future Publishing Limited. Arhivirano iz originala 14. 7. 2011. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  2. ^ a b „CAS sanctions Contador with two year ban in clenbutorol case”. Cycling News. Future Publishing Limited. 6. 2. 2012. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  3. ^ „Alberto Contador: Rider Profile”. Cycling Weekly. 27. 10. 2008. Arhivirano iz originala 27. 03. 2009. g. Pristupljeno 27. 2. 2017. 
  4. ^ Macur, Juliet (29. 9. 2010). „With Positive Test, Contador May Lose Tour Title”. The New York Times. Arhivirano iz originala 30. 9. 2010. g. Pristupljeno 27. 2. 2017. 
  5. ^ a b „CAS sanctions Contador with two-year ban in clenbutorol case”. Cycling News. Future Publishing Limited. 6. 2. 2012. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  6. ^ „Contador returns to Team Saxo Bank”. Team Tinkof. Riis Cycling. 8. 6. 2012. Arhivirano iz originala 04. 02. 2013. g. Pristupljeno 8. 6. 2017. 
  7. ^ „Alberto Contador to retire after Vuelta a Espana”. cyclingnews.com. 7. 8. 2017. Pristupljeno 14. 9. 2017. 
  8. ^ a b „Alberto Contador Biography”. albertocontador.es. Arhivirano iz originala 29. 5. 2009. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  9. ^ „Talento y sacrificio para llegar a lo más alto” (na jeziku: španskom). El Diario. 10. 8. 2007. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  10. ^ a b v „Past Highlights & Podiums”. Astana Team. Arhivirano iz originala 31. 7. 2008. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  11. ^ Speck, Ivan (29. 7. 2007). „Courageous Contador can lift the cloud”. Daily Mail. UK. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  12. ^ McRae, Donald (16. 11. 2015). „Alberto Contador: ‘It would be perfect to win the Tour, do the Olympics and end’”. theguardian.com. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  13. ^ a b v Tan, Anthony (17. 8. 2006). „Former Liberty five: 2/5 cleared”. Cyclingnews. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  14. ^ Jones, Jeff (11. 8. 2006). „Contador crashes”. Cyclingnews. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  15. ^ Stokes, Shane (15. 1. 2007). „Contador signs with Discovery Channel”. Cyclingnews. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  16. ^ Quénet, Jean-François (18. 2. 2007). „Alberto Contador on Miguel Indurain's path”. Cyclingnews. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  17. ^ Brown, Gregor (22. 7. 2007). „Rasmussen takes control of the Tour”. Cyclingnews. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  18. ^ „The Rasmussen schandal”. NRC Handelsblad. 6. 1. 2009. Arhivirano iz originala 10. 07. 2009. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  19. ^ Brown, Gregor (26. 7. 2007). „'Benna' blasts to first Tour stage win in Castelsarrasin”. Cyclingnews. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  20. ^ Brown, Gregor (28. 7. 2007). „Kid Contador conquers Tour de France”. Cyclingnews. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  21. ^
  22. ^ Hood, Andrew (23. 10. 2007). „Contador confirms with Astana”. VeloNews. Arhivirano iz originala 25. 10. 2007. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  23. ^ Haake, Bjorn (13. 2. 2008). „Alberto Contador may not be able to defend Tour de France title”. Cyclingnews. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  24. ^ Hood, Andrew (9. 5. 2008). „Contador: from the beach to the Giro”. VeloNews. Arhivirano iz originala 24. 7. 2008. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  25. ^ Gregor Brown and Bjorn Haake (1. 6. 2008). „Hola! Contador conquers second Grand Tour”. Cycling News. Future Publishing Limited. Arhivirano iz originala 13. 12. 2009. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  26. ^ „Sánchez takes gold in Spanish master-class”. Cyclingnews. 9. 8. 2008. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  27. ^ „Cancellara realises dream with Olympic TT gold”. Cyclingnews. 13. 8. 2008. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  28. ^ „Vuelta a España – Contador plays down favourite tag”. uk.eurosport.yahoo.com. 29. 8. 2008. Arhivirano iz originala 7. 9. 2008. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  29. ^ ESPN.com news services (24. 9. 2008). „Contador says Armstrong could pose 'difficult' situation on team”. ESPN. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  30. ^ Brown, Gregor (21. 9. 2008). „Stage 21 – September 21: San Sebastián de los Reyes – Madrid, 102.2 km”. Cyclingnews. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  31. ^ a b v g Birnie, Lionel (21. 9. 2008). „Contador quickest to complete Grand Tour set”. Cycling Weekly. Arhivirano iz originala 24. 10. 2008. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  32. ^ „Contador wins Spanish Vuelta; first Spaniard to win cycling's big three”. Reuters via ESPN. 21. 9. 2008. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  33. ^ Hood, Andrew (20. 9. 2008). „Leipheimer wins final TT; Contador locks up Vuelta”. VeloNews. Arhivirano iz originala 24. 9. 2008. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  34. ^ Farrand, Stephen (26. 11. 2008). „Contador Wins Velo d'Or Award”. Cycling Weekly. Pristupljeno 29. 1. 2017. [mrtva veza]
  35. ^ „Lance Armstrong to return for 2009 Tour de France”. Associated Press via the Arizona Republic. 8. 9. 2008. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  36. ^ „Bruyneel: Armstrong, Contador will have to work together”. ESPN. 2. 10. 2008. Arhivirano iz originala 4. 11. 2008. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  37. ^ „Contador will stay at Astana”. VeloNews. 18. 10. 2008. Arhivirano iz originala 07. 12. 2008. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  38. ^ „Contador opts to miss 2009 Giro”. news.bbc.co.uk. 28. 10. 2008. Arhivirano iz originala 17. 12. 2008. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  39. ^ Brown, Gregor (22. 2. 2009). „Haussler wins final Algarve stage; Contador overall”. Cyclingnews. Arhivirano iz originala 24. 6. 2009. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  40. ^ Haake, Bjorn (14. 3. 2009). „Sánchez topples Contador”. Cyclingnews. Arhivirano iz originala 24. 6. 2009. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. „He said he had a hunger knock in the finale and could not answer the attack of Sánchez.” 
  41. ^ Quénet, Jean-François (11. 6. 2009). „Stage 4 – June 10: Bourg-Les-Valence – Valence (ITT), 42.4 km”. Cyclingnews. Arhivirano iz originala 19. 6. 2009. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  42. ^ Quénet, Jean-François (14. 6. 2009). „Stage 8 – June 14: Faverges – Grenoble, 146km”. Cyclingnews. Arhivirano iz originala 17. 6. 2009. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  43. ^ Les Clarke (19. 7. 2009). „Contador king of Verbier”. Cyclingnews. Arhivirano iz originala 20. 7. 2009. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  44. ^ „Contador moves closer to Tour win”. BBC Sport. 22. 7. 2009. Arhivirano iz originala 23. 7. 2009. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  45. ^ Macur, Juliet (23. 7. 2009). „Contador Still in the Lead With Time Trial Victory”. New York Times. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  46. ^ „Contador seals 2009 Tour victory”. BBC Sport. 26. 7. 2009. Arhivirano iz originala 27. 7. 2009. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  47. ^ „¡¡En París suena el himno danés en honor a Contador!!”. Marca. 26. 7. 2009. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  48. ^ Clemitson, Suze (5. 11. 2015). „P Is For Peloton: The A-Z Of Cycling”. theguardian.com. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  49. ^ Reuters (31. 7. 2009). „Contador turns down Astana offer, says agent”. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  50. ^ AFP (15. 8. 2009). „Astana intends to enforce Contador's contract”. VeloNews. Arhivirano iz originala 18. 8. 2009. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  51. ^ Cyclingnews (19. 2. 2010). „Contador takes control in Malhão”. Cyclingnews. Future Publishing Limited. Arhivirano iz originala 19. 2. 2010. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  52. ^ Farrand, Stephen (21. 2. 2010). „Contador wins the Volta ao Algarve”. Cyclingnews. Future Publishing Limited. Arhivirano iz originala 22. 2. 2010. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  53. ^ „Contador claims second Paris-Nice”. BBC Sport. 14. 3. 2010. Arhivirano iz originala 15. 3. 2010. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  54. ^ a b „Fédrigo hangs on to win Criterium International”. cyclingnews.com. 28. 3. 2010. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  55. ^ Glendenning, Barry (19. 7. 2010). „Tour de France 2010: Stage 15 – live!”. The Guardian. UK. Arhivirano iz originala 22. 7. 2010. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  56. ^ Sport, PA (29. 1. 2017). „Contador steals lead”. Sportal Australia. PA Sport. Arhivirano iz originala 22. 7. 2010. g. Pristupljeno 19. 7. 2010. 
  57. ^ „Alberto Contador seals third Tour de France victory”. BBC Sport. 25. 7. 2010. Arhivirano iz originala 25. 7. 2010. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  58. ^ „Saxo Bank-SunGard Signs Contador's Top Spaniards”. Cyclingnews. 12. 8. 2010. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  59. ^ „Contador wins Tour of Catalunya”. Yahoo! Eurosport. TF1 Group. Reuters. 27. 3. 2011. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  60. ^ „Contador best against the clock”. Cyclingnews. 16. 4. 2011. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  61. ^ a b v g Ryan, Barry (18. 5. 2020). „Alberto Contador and the Giro d'Italia that never was”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  62. ^ Farrand, Stephen (7. 5. 2011). „HTC-Highroad triumphs in team time trial”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  63. ^ „Vicioso victorious in Rapallo”. cyclingnews.com. Future plc. 9. 5. 2011. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  64. ^ Ryan, Barry (10. 5. 2011). „Stage neutralised as Giro d'Italia pays tribute to Wouter Weylandt”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  65. ^ Clarke, Les (14. 5. 2011). „Gatto and Contador surprise the sprinters”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  66. ^ a b Clarke, Les (15. 5. 2011). „Contador climbs to stage victory and into overall lead”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  67. ^ a b v Cossins, Peter (20. 5. 2011). „Contador extends GC lead as rivals suffer”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  68. ^ Clarke, Les (21. 5. 2011). „Anton conquers Monte Zoncolan”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  69. ^ Clarke, Les (22. 5. 2011). „Two’s a treat for Nieve and Euskaltel-Euskadi”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  70. ^ Cossins, Peter (23. 5. 2011). „Contador time trials to stage win to extend lead”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  71. ^ a b Cossins, Peter (27. 5. 2011). „Tiralongo gets by with a little help from a friend”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  72. ^ Westemeyer, Susan (28. 5. 2011). „Kiryienka soars to Sestriere”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  73. ^ Ryan, Barry (29. 5. 2011). „Contador claims second Giro d'Italia victory”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  74. ^ „Alberto Contador wins Giro d'Italia”. The Daily Telegraph. London. 29. 5. 2011. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  75. ^ „Alberto Contador wins 2011 Giro d'Italia”. BBC Sport. 29. 5. 2011. Arhivirano iz originala 30. 5. 2011. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  76. ^ „Alberto Contador optimistic about the Alps”. The Times of India. 16. 7. 2011. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  77. ^ „Calm before the storm”. Cyclingnews. Future Publishing Limited. 21. 6. 2011. Arhivirano iz originala 30. 6. 2011. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  78. ^ „The Tour's highest-ever finish”. Cyclingnews. Future Publishing Limited. 19. 10. 2010. Arhivirano iz originala 30. 6. 2011. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  79. ^ „Tour set for thrilling climax as Schleck strips Voeckler of yellow jersey after 19th stage”. THE TIMES OF INDIA. London. 22. 7. 2011. Arhivirano iz originala 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  80. ^ Robertson, Dale (27. 7. 2011). „Hincapie, Ochowicz win in supporting roles”. Houston Chronicle. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  81. ^ „2012 Eneco Tour results, stage 7”. 12. 8. 2012. Arhivirano iz originala 15. 09. 2016. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  82. ^ „Contador: Opportunities exist every day to catch Purito”. Velonews.competitor.com. Arhivirano iz originala 15. 09. 2016. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  83. ^ Cossins, Peter (3. 9. 2012). „Epic win for Cataldo on Cuitu Negru”. Cycling News. Future Publishing Limited. Arhivirano iz originala 3. 11. 2011. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  84. ^ Cycling (5. 9. 2012). „Alberto Contador leads Vuelta a España after brilliant stage win”. London: Telegraph. Pristupljeno 29. 1. 2017. [mrtva veza]
  85. ^ „Menchov prevails on the Bola del Mundo”. Cycling News. Future Publishing Limited. 8. 9. 2012. Arhivirano iz originala 10. 9. 2012. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  86. ^ „Contador has lacklustre Worlds time trial”. Cycling News. Future Publishing Limited. 20. 9. 2012. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  87. ^ Daniel Benson (23. 9. 2012). „UCI Road World Championships 2012: Elite Men road race Results”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  88. ^ „Contador wins revived Milano-Torino road race”. SportsNet. 2001–2012 Rogers Communications. Associated Press. 26. 9. 2012. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  89. ^ „Dubai, Criterium (a) 2013”. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  90. ^ „Diaz wins Tour de San Luis”. Cycling News. Future Publishing Limited. 27. 1. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  91. ^ „Bouhanni wins final stage of Tour of Oman”. Cycling News. Future Publishing Limited. 16. 2. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  92. ^ „World champion Tony Martin wins final Tirreno time trial, Nibali seals second overall victory”. Cycling News. Future Publishing Limited. 12. 3. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  93. ^ „Martin continues time trial winning streak in Dauphiné”. Cycling News. Future Publishing Limited. 5. 6. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  94. ^ „De Marchi wins final stage of Dauphiné”. Cycling News. Future Publishing Limited. 9. 6. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  95. ^ „Tour de France: Froome claims first mountain scalp on Ax-3 Domaines”. Cycling News. Future Publishing Limited. 6. 7. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  96. ^ „Tour de France: Martin wins stage 11 time trial”. Cycling News. Future Publishing Limited. 10. 7. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  97. ^ „Tour de France: Froome crowned king of Mont Ventoux”. Cycling News. Future Publishing Limited. 14. 7. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  98. ^ „Froome wins Tour de France time trial in Chorges”. Cycling News. Future Publishing Limited. 17. 7. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  99. ^ „Riblon wins Tour de France queen stage to l'Alpe d'Huez”. Cycling News. Future Publishing Limited. 18. 7. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  100. ^ „Froome bulletproof in Tour de France final showdown”. Cycling News. Future Publishing Limited. 20. 7. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  101. ^ „Kittel wins on the Champs-Elysees”. Cycling News. Future Publishing Limited. 21. 7. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  102. ^ „Ulissi triumphs at Milano-Torino”. Cycling News. Future Publishing Limited. 2. 10. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  103. ^ „Contador rules out breaking Saxo Tinkoff contract before end of agreed term”. VeloNation. VeloNation LLC. 1. 12. 2013. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  104. ^ „Contador wins Algarve stage atop Alto do Malhao”. Cyclingnews.com. Future plc. 22. 2. 2014. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  105. ^ „First win of 2014 for Cavendish in Volta ao Algarve”. Cyclingnews.com. Future plc. 23. 2. 2014. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  106. ^ „Stage 4: Indicatore (Arezzo) to Cittareale (Selva Rotonda)” (PDF). Tirreno–Adriatico. RCS Sport. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  107. ^ „Stage 5: Amatrice to Guardiagrele” (PDF). Tirreno–Adriatico. RCS Sport. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  108. ^ „Contador wins Tirreno-Adriatico”. Cycling News. Future Publishing Limited. 18. 3. 2014. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  109. ^ „Stage 3: Banyoles to La Molina”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  110. ^ „Alberto finished second overall in Catalunya”. Tinkoff Sport. 30. 3. 2014. Arhivirano iz originala 2. 4. 2014. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  111. ^ „Contador wins stage 1 of Vuelta Ciclista al Pais Vasco”. Cycling News. Future Publishing Limited. 7. 4. 2014. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  112. ^ „Froome dominates the opening Dauphine TT in Lyon”. Cycling News. Future Publishing Limited. 8. 6. 2014. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  113. ^ „Froome climbs to victory on Col du Béal”. Cycling News. Future Publishing Limited. 9. 6. 2014. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  114. ^ „Westra wins on Finaut-Émosson”. Cycling News. Future Publishing Limited. 14. 6. 2014. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  115. ^ „Talansky wins Critérium du Dauphiné”. Cycling News. Future Publishing Limited. 15. 6. 2014. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  116. ^ Cary, Tom (14. 7. 2014). „Alberto Contador crashes out as Vincenzo Nibali takes Stage 10 and yellow jersey”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  117. ^ „Contador says adios to the Vuelta”. pelotonmagazine.com. Arhivirano iz originala 31. 05. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  118. ^ „Contador to ride Vuelta, healing faster than expected”. pelotonmagazine.com. Arhivirano iz originala 31. 05. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  119. ^ „Talansky wins Critérium du Dauphiné”. Cycling News. Future Publishing Limited. 15. 6. 2014. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  120. ^ Alasdair Fotheringham (23. 8. 2014). „Vuelta a España: Movistar wins Team Time Trial opener”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  121. ^ Peter Cossins (28. 8. 2014). „Valverde wins stage 6 of the Vuelta a Espana”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  122. ^ Peter Cossins (31. 8. 2014). „Vuelta a España: Anacona wins stage 9 on climb to Valdelinares”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  123. ^ Daniel Benson (2. 9. 2014). „Vuelta a España: Quintana crashes out of race lead in time trial”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  124. ^ Susan Westemeyer (8. 9. 2014). „Vuelta a España: Contador wins stage 16 on La Farrapona”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  125. ^ Peter Cossins (13. 9. 2014). „Vuelta a España: Contador wins on Ancares”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  126. ^ Peter Cossins (14. 9. 2014). „Contador seals overall 2014 Vuelta a España victory”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  127. ^ Andrew Hood (11. 9. 2014). „Contador defends decision to skip Spanish worlds”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  128. ^ Andrew Hood (14. 2. 2015). „Alberto Contador confirms Giro-Tour double … again”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Arhivirano iz originala 18. 10. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  129. ^ Alasdair Fotheringham (30. 4. 2015). „Contador moves into Vuelta a Andalucia race lead”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  130. ^ Richard Windsor (20. 2. 2015). „Contador wins Ruta del Sol stage three and extends overall lead”. Cycling Weekly. IPC Media Sports & Leisure network. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  131. ^ „Froome seizes overall lead at Vuelta a Andalucia”. Cyclingnews.com. Future plc. 21. 2. 2015. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  132. ^ Clarke, Stuart (10. 3. 2015). „Alberto Contador confirms retirement date”. Cycling Weekly. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  133. ^ „Tirreno-Adriatico: Quintana wins overall”. Cyclingnews.com. Future plc. 17. 3. 2015. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  134. ^ Alasdair Fotheringham (28. 3. 2015). „Contador crashes hard at Volta a Catalunya”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  135. ^ Alasdair Fotheringham (30. 4. 2015). „Alberto Contador exclusive: Recovered from injury and ready for the Giro d'Italia”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  136. ^ Alasdair Fotheringham (9. 5. 2015). „Contador ahead of Giro d'Italia rivals in opening TTT skirmish - Cyclingnews.com”. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  137. ^ Stephen Farrand (13. 5. 2015). „Giro d'Italia: Contador climbs into maglia rosa on summit finish to Abetone”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  138. ^ Daniel Benson (15. 5. 2015). „Contador confirmed to start Giro d'Italia stage 7 - Cyclingnews.com”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  139. ^ „Giro d'Italia: Modolo wins bunch sprint in Jesolo. Crash near finish catches Contador out, Aru takes over race lead”. Cyclingnews.com. Future plc. 22. 5. 2015. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  140. ^ Peter Cossins (23. 5. 2015). „Giro d'Italia stage 14: Alberto Contador storms back into race lead”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  141. ^ Sadhbh O'Shea (26. 5. 2015). „Giro d'Italia: Landa wins second stage in Aprica, Contador cracks Aru on the Mortirolo”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  142. ^ Alasdair Fotheringham (29. 5. 2015). „Giro d'Italia: Aru saves his pride with stage win on the climb to Cervinia”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  143. ^ Alasdair Fotheringham (30. 5. 2015). „Giro d'Italia stage 20: Aru wins in Sestriere”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  144. ^ Sadhbh O'Shea (31. 5. 2015). „Alberto Contador wins Giro d'Italia overall”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  145. ^ „Route du Sud win changes nothing, says Contador”. Cyclingnews.com. Future plc. 22. 6. 2015. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  146. ^ Zeb Woodpower (4. 7. 2015). „Tour de France: Dennis sets record speed to claim first maillot jaune in Utrecht”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  147. ^ Zeb Woodpower (5. 7. 2015). „Tour de France: Greipel wins storm-swept stage to Neeltje Jans”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  148. ^ Zeb Woodpower (6. 7. 2015). „Tour de France: Rodriguez wins on the Mur de Huy”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  149. ^ „Tour de France: BMC win team time trial in Plumelec”. Cyclingnews.com. Future plc. 12. 7. 2015. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  150. ^ „Tour de France: Froome crushes competition in first major summit finish”. Cyclingnews.com. Future plc. 14. 7. 2015. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  151. ^ Patrick Fletcher (22. 7. 2015). „Tour de France: Geschke claims first Grand Tour stage win at Pra-Loup”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  152. ^ „Tour de France: Nibali redeemed with La Toussuire win”. Cyclingnews.com. Future plc. 24. 7. 2015. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  153. ^ „Tour de France: Pinot lands huge win for France on l'Alpe d'Huez”. Cyclingnews.com. Future plc. 25. 7. 2015. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  154. ^ „Chris Froome wins Tour de France 2015”. Cyclingnews.com. Future plc. 26. 7. 2015. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  155. ^ „Etten-Leur, Criterium 2015”. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  156. ^ „Kreuziger replaces sick Contador as captain in Clásica San Sebastián”. cyclingnews.com. 30. 7. 2015. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  157. ^ „Volta ao Algarve: Thomas takes overall victory as Contador wins the final stage”. Cyclingnews.com. Future plc. 21. 2. 2016. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  158. ^ „Paris-Nice stage 6: Zakarin wins on La Madone d'Utelle”. Cyclingnews.com. Future plc. 12. 3. 2016. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  159. ^ „Thomas wins Paris-Nice despite Contador attack”. Cyclingnews.com. Future plc. 13. 3. 2016. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  160. ^ „Volta a Catalunya: Quintana cruises as Tsatevich claims the finale”. sbs.com.au. 28. 3. 2016. Arhivirano iz originala 23. 04. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  161. ^ Martin, Richard (8. 4. 2016). Ferris, Ken, ur. „Contador to carry on competing in wake of Basque triumph”. reuters.com. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  162. ^ „Contador wins final time trial to secure overall title at Vuelta al Pais Vasco”. Cyclingnews.com. Future plc. 9. 4. 2016. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  163. ^ „ontador wins brutal Criterium du Dauphine prologue”. Cyclingnews.com. Future plc. 5. 6. 2016. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  164. ^ „Froome wins stage 5 of the Criterium du Dauphine”. Cyclingnews.com. Future plc. 10. 6. 2016. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  165. ^ „Chris Froome wins Criterium du Dauphine”. Cyclingnews.com. Future plc. 12. 6. 2016. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  166. ^ „Alberto Contador withdraws from the Tour de France”. theguardian.com. 11. 7. 2016. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  167. ^ Benson, Daniel (12. 7. 2016). „Contador signs with Trek Segafredo on Tour de France rest day”. theguardian.com. Arhivirano iz originala 17. 1. 2017. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  168. ^ „Contador wins Vuelta a Burgos title by one second”. cyclingnews.com. 6. 8. 2016. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  169. ^ „Vuelta a Espana: Team Sky win team time trial”. cyclingnews.com. 20. 8. 2016. Arhivirano iz originala 27. 10. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  170. ^ „Vuelta a Espana: Geniez wins on Mirador de Ézaro”. cyclingnews.com. 22. 8. 2016. Arhivirano iz originala 24. 10. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  171. ^ „Vuelta a Espana: Lagutin wins atop Alto de la Camperona”. cyclingnews.com. 27. 8. 2016. Arhivirano iz originala 3. 11. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  172. ^ „uelta a Espana: Nairo Quintana wins stage 10”. cyclingnews.com. 29. 8. 2016. Arhivirano iz originala 7. 11. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  173. ^ „Vuelta a Espana: Gesink wins stage 14 atop Col d'Aubisque”. cyclingnews.com. 3. 9. 2016. Arhivirano iz originala 7. 11. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  174. ^ „Vuelta a Espana: Nairo Quintana deals body blow to Froome on stage 15”. cyclingnews.com. 4. 9. 2016. Arhivirano iz originala 15. 12. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  175. ^ „Vuelta a Espana: Froome wins stage 19 time trial”. cyclingnews.com. 9. 9. 2016. Arhivirano iz originala 16. 9. 2015. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  176. ^ „Vuelta a Espana: Quintana seals overall victory on Alto de Aitana”. cyclingnews.com. 10. 9. 2016. Arhivirano iz originala 13. 11. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  177. ^ „Vuelta a Espana: Quintana sails to first overall victory in Madrid”. cyclingnews.com. 11. 9. 2016. Arhivirano iz originala 17. 9. 2015. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  178. ^ „Cavendish wins final stage of Abu Dhabi Tour”. cyclingnews.com. 23. 10. 2016. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  179. ^ Johnson, Greg (6. 12. 2006). „First witnesses testify in Operación Puerto”. Cyclingnews. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  180. ^ „An Interview with Alberto Contador, July 29, 2007”. Cyclingnews. 29. 7. 2007. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  181. ^ Mandard, Stéphane (28. 7. 2007). „Alberto Contador, maillot jaune miraculé de l'"opération Puerto"”. Le Monde (na jeziku: francuskom). France. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  182. ^ Hood, Andrew (26. 7. 2007). „On the list, off the list – Alberto Contador and Operación Puerto”. VeloNews. Arhivirano iz originala 21. 3. 2008. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  183. ^ Agence France Presse (31. 7. 2007). „German drugs expert points finger at Contador”. Sydney Morning Herald. Arhivirano iz originala 17. 8. 2007. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  184. ^ „Das größte Ding aller Zeiten (The greatest thing of all times)” (na jeziku: nemačkom). ZDF. 30. 7. 2007. Arhivirano iz originala 4. 8. 2007. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  185. ^ „Expert claims Contador doped”. iol.co.za. 1. 8. 2007. Arhivirano iz originala 17. 8. 2007. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  186. ^ „Contador: ‘I have never doped'”. VeloNews. 10. 8. 2007. Arhivirano iz originala 28. 8. 2007. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  187. ^ „Kontador suspendovan” (na jeziku: (jezik: srpski)). Beta; Kompanija Novosti. 30. 9. 2010. Pristupljeno 1. 10. 2010. 
  188. ^ „Kontador: Nisam se dopingovao” (na jeziku: (jezik: srpski)). Blic onlajn (sport.blic.rs). 30. 9. 2010. Pristupljeno 1. 10. 2010. 
  189. ^ „Video – Breaking News Videos from”. CNN. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  190. ^ „Alberto Contador submits final defence to overturn proposed doping ban”. The Guardian. UK. 8. 2. 2011. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  191. ^ Macur, Juliet (4. 10. 2010). „2nd Failed Test Puts Heat on Contador”. New York Times. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  192. ^ „Experts mixed on Alberto Contador's tainted beef defense for positive Clenbuterol test during Tour”. Daily News. New York. 1. 10. 2010. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  193. ^ „UCI appeals Contador decision to Court of Arbitration for Sport”. Cyclingnews. 24. 3. 2011. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  194. ^ „Hushovd unhappy with delays in Contador doping hearing”. velonation. 3. 6. 2011. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  195. ^ „Alberto Contador's doping case delayed until November”. The Guardian. London. 26. 7. 2011. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  196. ^ „Prohibited List”. Arhivirano iz originala 06. 05. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  197. ^ „Dvogodišnja suspenzija za Kontadora”. Novamladost.com. Arhivirano iz originala 17. 3. 2012. g. Pristupljeno 9. 2. 2012. 
  198. ^ „Riis continues to support Contador despite ban”. Cycling News. Future Publishing Limited. 7. 2. 2012. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  199. ^ „Contador calm and confident ahead of CAS hearing”. Cyclingnews. Future Publishing Limited. 5. 11. 2011. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  200. ^ „Alberto Contador – Happy Just To Be Alive!”. 23. 10. 2008. Arhivirano iz originala 17. 7. 2009. g. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  201. ^ „Spanish Fiestas:Alberto Contador”. Spanish Fiestas. Arhivirano iz originala 02. 05. 2012. g. Pristupljeno 6. 2. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alberto Kontador na Vikimedijinoj ostavi.
Sportske pozicije
Šampion Španije u vožnji na hronometar
2009
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алберто_Контадор&oldid=27506279”