Albert Parsons

Albert Parsons
Albert Parsons
Lični podaci
Puno ime	Ričard Albert Parsons
Datum rođenja	(1848-06-24)24. jun 1848.
Mesto rođenja	Montgomeri, SAD
Datum smrti	11. novembar 1887.(1887-11-11) (39 god.)
Mesto smrti	Čikago, SAD

Ričard Albert Parsons (engl. Albert Richard Parsons, Montgomeri, 24. jun 1848 — Čikago, 11. novembar 1887) je američki socijalista, anarhista i novinar.

Biografija

U građanskom ratu služio je kao pripadnik vojske Konfederacije pod komandom njegovog brata, general-majora Vilijama Parsonsa. Posle rata Parsons je osudio ropstvo i postao radikalni republikanac. Parsons je u svom časopisu zagovarao jednaka prava za Afro-Amerikance. Godine 1873. Parsons se oženio sa afroamerikankom Lusi Valer. Mešoviti brakovi u Teksasu su bili neprihvatljivi i pod pritiskom Kju kluks klana, par se preselio u Čikago. Parsons i njegova supruga se pridružuju Socijalističkoj radničkoj partiji 1876. godine. Dana 1. maja 1886. godine je počeo štrajk širom Sjedinjenih Država u podršci za osmočasovni radni dan. Tokom narednih nekoliko dana preko 340.000 muškaraca i žena se povuklo sa posla. Preko četvrtine ovih štrajkača su bili iz Čikaga, a poslodavci su bili toliko šokirani ovim jedinstvom da su za 45.000 radnika u gradu odmah odobrili kraći radni dan. Kampanja za osmočasovni radni dan je organizovana od strane Međunarodne radne narodne asocijacije (IVPA). Dana 3. maja, IVPA je u Čikagu održao miting, gde su radnici bili u štrajku. Dok je August Spajs, jedan od lidera IVPA držao govor, policija je došla i otvorila vatru na gomilu, usmrtivši četiri radnika. Sledeći dan August Spajs, koji je bio urednik Arbajter-Cajtunga, je objavio brošuru na engleskom i nemačkom jeziku pod naslovom: Osveta! Radničko oružje. To uključuje izjavu: „Ubili su siromašne nesrećnike, jer oni, kao i vi, imali su hrabrosti da poslušaju pre Svevišnjeg od vaših šefova“. Dana 4. maja, oko 3.000 ljudi se pojavilo na Hejmarket sastanku. U 10 časova Kapetan Džon Bonfild i 180 policajaca su stigli na scenu. Bonfild je govorio okupljenima da se odmah raziđu kada je neko bacio bombu u policijske redove iz jedne ulice koje su vodile ka trgu. Bomba je eksplodirala i ubila osam muškaraca a ranila šezdeset sedam. Policija je zatim odmah napala okupljene. Broj ljudi kojih je ubijeno je nepoznat (tačan broj nikada nije obelodanjen), a preko 200 je teško povređeno. Nekoliko ljudi je identifikovalo Rudolfa Šnaubelta kao čoveka koji je bacio bombu. On je uhapšen, ali je kasnije pušten bez podizanja optužnice. Kasnije se tvrdilo da je Šnaubelt bio agent provokator iz vlasti. Nakon izdavanja Šnaubelta, policija je uhapsila Samuela Fildena, jednog Engleza i šest nemačkih imigranata. Policija je takođe tražila Parsonsa, ali je otišao u ilegalu i bio u stanju da izbegne hapšenje. Međutim ujutro Parsons je došao u sud sa svojim drugovima. Bilo je dosta svedoka koji su bili u stanju da dokažu da ni jedan od osam muškaraca nije bacio bombu. Vlasti su stoga odlučile da ih optuže za zaveru da se počini ubistvo. Tužilaštvo je dokazivalo slučaj da su ti ljudi napravili pismene govore i članke koji su podstakli neimenovanog čoveka da na Hajmarketu baci bombu na policiju. Porota je izabrala posebnog sudskog izvršioca, umesto da budu izabrani nasumice. Jedan od njih bio je rođak jedne od žrtava policije. Na suđenju se pojavio Endru Džonson, detektiv iz agencije Pinkerton. Džonson je tvrdio da su na anarhističkim sastancima ljudi govorili o korišćenju nasilja. Novinari koji su prisustvovali tim sastancima su takođe izjavili da su optuženi razgovarali o upotrebi sile da „sruše sistem“. Tokom suđenja, sudija je dozvolio da pročitaju i članke gde se tvrdilo u korist upotrebom nasilja da se dobije politička promena. Sudija je zatim rekao da je porota, ako su oni verovali, na osnovu dokaza, da su ovi govori i članci doprineli za bacanje bombe, oni su opravdane u pronalaženju optuženih da su krivi. Svi muškarci su proglašeni krivim: Parsons, August Spajs i Adolf Fišer, Luis Ling i Džordž Engel su dobili smrtnu kaznu. Dok su Oskar Nebe, Samjuel Filden i Majkl Švab osuđeni na doživotnu robiju. Dana 10. novembra, 1887, Ling je izvršio samoubistvo dinamitom. Sutradan Parsons, Fišer i Engel su dovedeni na vešala. Kako je omča stavljena oko vrata, oni su povikali: „Doći će vreme kada će naša tišina biti snažnija nego glasovi koji su zagušeni danas."

Spoljašnje veze

• Informacija o njegovom grobu