Alvaro Uribe

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alvaro Uribe Velez
Alvaro Uribe 2009. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1952-07-04)4. jul 1952. (71 god.)
Mesto rođenjaMedeljin, Kolumbija
UniverzitetUniversity of Antioquia, Univerzitet Harvard, St Antony's College
Politička karijera
Politička
stranka		Colombia First
Predsednik Kolumbije
7. avgust 2002. — 7. avgust 2010.
PrethodnikAndres Pastrana Arango
NaslednikHuan Manuel Santos

Alvaro Uribe Velez (šp. Álvaro Uribe Vélez; Medeljin, 4. jul 1952) bivši je 39. predsednik Republike Kolumbije.[1] Političku karijeru započeo je u Ministarstvu rada i u Civilnom vazduhoplovstvu. Kasnije, 1982. postao je gradonačelnik Medeljina, a posle toga od 1986. do 1994. bio je senator i na kraju guverner oblasti Antiohija od 1995. do 1997. pre nego što je izabran za predsednika Kolumbije 2002. godine. Za vreme njegovog predsedništva Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARC) pretrpele su ozbiljne gubitke, a većina ostalih revolucionarnih grupa je demobilisano.

Pre ulaska u politiku Uribe se bavio advokaturom. Studirao je pravo na Univerzitetu Antiohija, a magistarske studije završio je na Univerzitetu Harvard.[2]

Uribe je kontroverzna ličnost i smatra se da ima veze sa organizovanim kriminalom u Kolumbiji.[3]

Predsednički izbori 2002. godine[uredi | uredi izvor]

Uribe se kandidovao kao nezavisni liberalni političar. Njegov izborni program zasnivao se na rešavanju sukoba sa najvećim kolumbijskim gerilskim pokretom FARC. Ostale bitne tačke bile su, smanjivanje troškova u administraciji, borba protiv korupcije i održavanje niza referenduma o bitnim političkim i ekonomskim temama.

Do kraja 2001. godine većina izbornih anketa pokazivala je da će Uribe dobiti najviše 2% glasova, i da će kandidat Liberalne partije Horasio Serpa osvojiti većinu glasova. Ipak, nemoć administracije predsednika Andresa Pastrane da pokrene mirovni proces sa gerilcima, donela je Uribeu neophodne glasove.

Uribe je izabran za predsednika u prvom krugu izbora 26. maja 2002. godine.

Predsedništvo 2002—2006[uredi | uredi izvor]

Istraživanja su pokazala da je u drugoj godini mandata, predsednik Uribe imao čak 70% podrške Kolumbijaca. Ta podrška bila je rezultat uspešnik kampanja protiv FARC-a i ELN-a.

Bezbednosna politika bila je prioritet administracije predsednika Uribea. Borba protiv gerilaca iz FARC-a, ELN-a i AUC-a davala je rezultate.

Bezbednosni program sastojao se iz sledećih tačaka:

  1. Obnoviti prisustvo policije u svim gradovima.
  2. Pojačati rad sudstva.
  3. Ojačati javne institucije.
  4. Smanjiti ugrožavanje ljudskih prava.
  5. Razbiti gerilske organizacije.
  6. Smanjiti broj kidnapovanja i ucena.
  7. Smanjiti broj ubistava.
  8. Nastaviti oštru borbu protiv trgovaca drogom.

Prema zvaničnim državnim statistikama, rezultat ovog programa bio je smanjenje ubistava, kidnapovanja i terorističkih akcija za više od 50% za samo dve godine.

U spoljnoj politici Uribe je postao saveznik Sjedinjenih Država kako u borbi protiv terorizma, ratu u Iraku, tako i u sprečavanju trgovine drogom.

Uribeova administracija je generalno imala dobre odnose kako sa Španijom tako i sa ostalim Latinoameričkim državama. Potpisala je više sporazuma, između ostalog i o izgradnji naftovoda sa Venecuelom 2004. godine i o bezbednosti i saradnji u sprečavanju trgovine drogom sa Paragvajem 2005. Kolumbija je takođe uspostavila i diplomatske odnose sa Kubom i Narodnom Republikom Kinom.

Došlo je ipak i do nekoliko diplomatskih incidenata i kriza sa Venecuelom, kao što su afera Rodrigo Granda i učestvovanje kolumbijskih gerilaca u pokušaju izvođenja državnog udara u Venecueli 2004. godine.

Uribeova administracija je zajedno sa Peruom potpisala slobodni trgovinski sporazum sa SAD, a 2005. i sa MERKOSUR-om.

Izbori 2006[uredi | uredi izvor]

Uribeovi politički saveznici izmenili su Ustav, kako bi mu omogućili da se kandiduje i drugi put. Uz pomoć ovog amandmana Uribe je reizabran u drugi mandat, i postao je prvi predsednik kome je to uspelo posle skoro jednog veka.

Tokom 2008. godine. Uribeov rejting dostigao je impresivnih 81%. U junu 2008. godine posle operacije oslobađanja Ingrid Betankur, rejting mu je bio čitavih 91%.

Posle promene Ustava 2006, Uribeovi saveznici pokušali su da još jednim amandmanom omoguće Uribeu i treći mandata posle 2010, međutim Ustavni sud je odbio tu mogućnost.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Alvaro Uribe | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2024-01-20. Pristupljeno 2024-02-05. 
  2. ^ „Álvaro Uribe Vélez. Señor Presidente de la República de Colombia. Hoja de Vida en Inglés, web.presidencia.gov.co”. Arhivirano iz originala 19. 12. 2009. g. Pristupljeno 07. 04. 2010. 
  3. ^ „The Case Against Uribe”. InSight Crime (na jeziku: engleski). 2012-07-19. Pristupljeno 2022-05-29. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alvaro Uribe na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алваро_Урибе&oldid=27357069”