Aleksandar Đorđević (košarkaš)

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Aleksandar Đorđević.
Aleksandar Đorđević
Đorđević s Fenerbahčeom 2021.
Lični podaci
Nadimak Saša
Sale Nacionale
Datum rođenja (1967-08-26)26. avgust 1967. (56 god.)
Mesto rođenja Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Roditelji Bratislav Đorđević
Visina 1,88 m
Informacije o karijeri
NBA draft 1989. / nije izabran
Pro karijera 1984—2005.
Pozicija plejmejker
Brojevi 4, 6, 10, 19, 20
Trenerska
karijera		 2006—
Juniorska karijera
Crvena zvezda
Radnički
Seniorska karijera
Godine Klub
1983—1992.
1992—1994.
1994—1996.
1996.
1997—1999.
1999—2002.
2003—2005.
2005.		 Partizan
Olimpija Milano
Fortitudo Bolonja
Portland
Barselona
Real Madrid
Skavolini Pezaro
Olimpija Milano
Reprezentativna karijera
Godine Reprezentacija
1987—1992.
1992—2003.		 SFR Jugoslavija
SR Jugoslavija
Trenerska karijera
2006—2007.
2011—2012.
2013—2019.
2015—2016.
2016—2018.
2019—2021.
2021—2022.
2023—		 Olimpija Milano
Beneton Trevizo
Srbija
Panatinaikos
Bajern Minhen
Virtus Bolonja
Fenerbahče
Kina
Nagrade
Kao igrač:

Kao trener:

Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Statistika  Uredi na Vikipodacima na nba.com
Medalje
Košarka
Predstavljajući SR Jugoslaviju
(kao igrač)
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto Atlanta 1996.
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Grčka 1998.
Evropsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Grčka 1995.
Zlatna medalja — prvo mesto Španija 1997.
Predstavljajući SFR Jugoslaviju
(kao igrač)
Evropsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto Grčka 1987.
Zlatna medalja — prvo mesto Italija 1991.
Svetsko prvenstvo do 19 godina
Zlatna medalja — prvo mesto Italija 1987.
Evropsko prvenstvo do 18 godina
Zlatna medalja — prvo mesto Austrija 1986.
Predstavljajući Srbiju (kao selektor)
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto Rio de Ženeiro 2016.
Svetsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto Španija 2014.
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto Turska 2017.
Predstavljajući Kinu (kao selektor)
Azijske igre
Bronzana medalja — treće mesto Hangdžou 2022.

Aleksandar Đorđević (Beograd, 26. avgust 1967) srpski je košarkaški trener i bivši košarkaš. Trenutno je selektor reprezentacije Kine.

Igrao je na mestu plejmejkera za brojne timove: Partizan, Olimpiju Milano, Fortitudo, Portland trejlblejzerse, Barselonu, Real Madrid i Skavolini Pezaro. Osvojio je dva Prvenstva Jugoslavije (1987. i 1992), dva Kupa Jugoslavije (1989. i 1992), tri Prvenstva Španije (1997, 1999 i 2000), tri Kupa Radivoja Koraća (1989, 1993. i 1999) i Evroligu 1992.

Na reprezentativnom nivou igrao je za reprezentaciju SFR i SR Jugoslavije. Ukupno je odigrao 108 utakmica u reprezentativnom dresu. S nacionalnim timom osvojio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996, zlato na Svetskom prvenstvu 1998, zlata na evropskim prvenstavima 1991, 1995. i 1997, kao i bronzu 1987.

Đorđević se pamti po svojim trojkama u poslednjoj sekundi u finalu Evrolige 1992. (za Partizan) i na utakmici protiv Hrvatske (za reprezentaciju SR Jugoslavije) na Evropskom prvenstvu 1997. Godine 1995. primio je zlatnu značku Sporta, nagradu za najboljeg sportistu u Jugoslaviji, a Jugoslovenski olimpijski komitet mu je dodelio nagradu za najboljeg muškog sportistu. ULEB ga je 2008. izabrao među 50 ljudi koji su najzaslužniji za razvoj košarke u Evropi.

Igračku karijeru je završio 3. jula 2005, a naredne godine je počeo trenersku. Od decembra 2013. do septembra 2019. godine bio je selektor reprezentacije Srbije s kojom je osvojio srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 2014, Olimpijskim igrama 2016. i na Evropskom prvenstvu 2017. Prvi je košarkaš koji je uspeo da i kao igrač i kao trener osvoji medalju na Olimpijskim igrama, Svetskom i Evropskom prvenstvu.

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Mlađe kategorije[uredi | uredi izvor]

Aleksandar Đorđević rođen u porodici Bratislava Đorđevića, košarkaškog trenera. Košarku je počeo da trenira 1977. u Crvenoj zvezdi, a prvi trener mu je bio Božidar Maljković. Njih dvojica su posle 10 meseci zajedno prešli u Radnički, ali se Đorđević vratio u Crvenu zvezdu pošto je Radnički ostao bez dvorane za treninge. Posle dve nedelje u Crvenoj zvezdi, njeni treneri su ga proglasili netalentovanim.[1] Paralelno sa treniranjem košarke, pohađao je Desetu beogradsku gimnaziju.[2]

Partizan[uredi | uredi izvor]

Levo: Željko Obradović i Aleksandar Đorđević na prijateljskoj utakmici Slovenija-Srbija
Desno: Đorđević na poštanskoj marki Srbije iz 2022.

Na nagovor Vlade Dragutinovića i svoga oca, 1983. godine je prešao u Partizan, za koji su tada igrali slavni igrači poput Nebojše Zorkića, Željka Obradovića, Milenka Savovića, Gorana Grbovića i Danka Cvjetičanina, a trener je bio Borislav Džaković. Đorđević je u debitantskoj sezoni sa Partizanom zauzeo 7. mesto.

U sezoni 1984/85. novi trener Partizana Zoran Slavnić je Đorđevića sa 17 godina uvrstio u prvi tim. Svoj debi Đorđević je imao u porazu Partizana od Šibenke u Šibeniku. U neizvesnoj utakmici Partizana i vicešampiona Crvene zvezde te sezone, Slavnić je dva minuta pred kraj utakmice uveo Đorđevića u igru, čijom je trojkom odlučena utakmica. Partizan je tu sezonu završio na 5. mestu.

Ni u sledećoj sezoni, sa novim trenerom Vladislavom Lučićem, Partizan nije mogao dalje od polufinala plej-ofa u kom ga je zaustavila moćna Cibona 2:1.

U Partizan su tog leta dovedeni Vlade Divac, Žarko Paspalj, Ivo Nakić, a za prvog trenera je postavljen Duško Vujošević. Partizan je u sezoni 1986/87. uspeo da osvoji titulu savladavši u finalu Crvenu zvezdu.

Sledeće sezone, Partizan je u Kupu evropskih šampiona stigao do fajnal-fora u belgijskom gradu Gentu, ali je izgubio u polufinalu od Makabija. U domaćem prvenstvu sledeće četiri godine dominirala je Jugoplastika sa Kukočem i Rađom. Partizan je na domaćoj sceni uspeo da osvoji nacionalni kup 1989, a na evropskoj Kup Radivoja Koraća iste te godine. Na kraju te sezone Đorđević nije bio pozvan u reprezentaciju za Evropsko prvenstvo 1989. i razočaran, odlučio je da ode na odsluženje vojnog roka. Partizan su tog leta napustili i Divac i trener Vujošević.

Tokom 1990. Đorđević je bio na probi u Boston seltiksima, ali ugovor nije sklopljen pošto se Boston odlučio za Čarlsa Smita, pa se Đorđević vratio u Partizan.

Sa novim mladim trenerom Željkom Obradovićem i Aleksandrom Đorđevićem kao predvodnikom novog mladog tima čiji je prosek godina bio 21,7,[3] Partizan je osvojio prvenstvo i kup okrnjene Jugoslavije i Kup evropskih šampiona 1992. na fajnal-foru u Istanbulu. Zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, Partizan je sve utakmice, osim četvrfinala protiv italijanskog Knora, morala igrati na neutralnom terenu u španskom gradu Fuenlabrada kod Madrida. U finalu protiv španskog Huventuda, na 8 sekundi do kraja utakmice i pri vođstvu španskog tima 70:68 Đorđević je pretrčao ceo teren i pogodio šut za tri poena i doneo Partizanu prvu i jedinu titulu prvaka Evrope.

Olimpija Milano[uredi | uredi izvor]

Posle 9 godina provedenih u Partizanu, novi klub Aleksandra Đorđevića bila je Olimpija Milano (tada Filips). Sa Olimpijom Đorđević je osvojio još jedan Kup Radivoja Koraća, dok je u italijanskom prvenstvu dva puta bio zaustavljen u četvrtfinalu plej-ofa.

Fortitudo Bolonja[uredi | uredi izvor]

Posle Olimpije, novi Đorđevićev klub je bio Fortitudo Bolonja (tada je nosio imena Filodoro i Timsistem). Godinu dana pre njegovog isteka, po dolasku novog generalnog menadžera kluba, Đorđević i Fortitudo su raskinuli ugovor, uz uslov da Đorđević da ne može da igra za neki klub iz Italije.

Portland Trejlblejzersi[uredi | uredi izvor]

Posle Olimpijskih igara u Atlanti, Leni Vilkens, selektor američke reprezentacije i trener Atlanta Hoksa je bio zainteresovan da dovede Đorđevića u svoj tim. Ipak, Đorđević je prihvatio ponudu Portland Trejlblejzersa za minimalnu platu u NBA od 247.000 dolara. U Portlandu je, suprotno svojim očekivanjima, bio zadužen za odbrambene zadatke, pa se Đorđević, nakon 8 odigranih utakmica i 61 minut u NBA, vratio u Evropu, ovaj put u špansku Barselonu.[4]

Barselona[uredi | uredi izvor]

Povratak u Evropu je pozitivno uticao na Đorđevićevu igru.[4] Đorđević je sa Barselonom te sezone osvojio prvenstvo Španije, pobedom u finalnoj seriji plej-ofa nad Real Madridom 3:2. Kruna njegovih dobrih igara te sezone je bio izbor u tim Zapada za evropsku Ol-star utakmicu održanoj u Tel Avivu 30. decembra 1997. Đorđević je u porazu Zapada od Istoka 129:107 bio najefikasniji igrač sa 23 poena, dok je u takmičenju u šutiranju trojki osvojio prvo mesto.[5]

U svojoj poslednjoj sezoni u Barseloni, Đorđević je osvojio još jedno prvenstvo Španije, ovaj put protiv Kahe San Fernando, i Kup Radivoja Koraća. Zbog povrede Đorđević je propustio Evropsko prvenstvo u košarci 1999. u Francuskoj.

Real Madrid[uredi | uredi izvor]

Aleksandar Đorđević je svoju karijeru nastavio u Barseloninom najvećem rivalu, Real Madridu. Đorđević je predvodio Real do pobede u finalnoj seriji nad favorizovanom Barselonom. Zbog porodičnih razloga otkazao je svoj nastup za reprezentaciju Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000.

Predvođena Pauom Gasolom, Barselona se sledeće sezone revanširala Real Madridu, savladavši ga i u finalu plej ofa ACB lige i u finalu Kupa kralja.

Skavolini Pezaro[uredi | uredi izvor]

Posle godinu dana pauze, novi Đorđevićev klub bio je Skavolini iz Pezara. Sa Skavolinijem Đorđević je stigao do finala Kupa Italije, u kom je poražen od tih godina neprikosnovenog Benetona, četvrtog mesta u ligaškom delu sezone i polufinala plej-ofa, u kom je poražen od kasnijeg šampiona Montepaskija. Napustio je Skavolini krajem 2004. posle velike svađe sa upravom.[6]

Olimpija Milano[uredi | uredi izvor]

Đorđević se 25. februara 2005. vratio u Olimpiju (sada Armani Džins). Armani je stigao do finala plej-ofa italijanske lige, a Đorđević je doneo pobedu Armaniju u majstorici protiv Benetona. Armani je u finalnoj seriji izgubio od Klimamija 3:1, pogotkom Rubena Daglasa uz zvuk sirene u četvrtoj utakmici.

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Aleksandar Đorđević je sa reprezentacijom osvojio medalje na velikim takmičenjima kao igrač i selektor.

Đorđević je sa juniorskom reprezentacijom Jugoslavije osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 1986. u Gmundenu (Austrija). Selektor juniorske reprezentacije bio je Svetislav Pešić, a u timu su se našli i Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa, Luka Pavićević, Nebojša Ilić, Teoman Alibegović i Slaviša Koprivica.

Sledeće godine je sa seniorskom reprezentacijom Jugoslavije učestvovao na Evropskom prvenstvu u košarci 1987. u Atini. Prvobitno je selektor Krešimir Ćosić pozvao Nebojšu Ilića, ali on nije imao pasoš, pa nije mogao da putuje. Zbog toga se Košarkaški savez Jugoslavije odlučio da pozove Đorđevića, koji je ranije na startu priprema otpao zbog bolesti. Jugoslavija je tom prvenstvu iznenađujuće poražena u polufinalu od domaćina Grčke, pa se morala zadovoljiti utakmicom za treće mesto protiv Italije. I kada je izgledalo je da će Jugoslavija ostati i bez bronzane medalje, selektor Krešimir Ćosić je u igru uveo Đorđevića i Jugoslavija je osvojila medalju.[7] Đorđević je nekoliko nedelja kasnije sa juniorskom reprezentacijom osvojio i Svetsko prvenstvo u Bormiju.

Đorđević se u reprezentaciju vratio 1991. za Evropsko prvenstvo u Rimu na kom je Jugoslavija bez Jureta Zdovca osvojila zlatnu medalju. Zbog sankcija uvedenih Saveznoj Republici Jugoslaviji, njenoj košarkaškoj reprezentaciji nije bilo dozvoljeno da učestvuje na međunarodnim takmičenjima (Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni, Evropskom prvenstvu 1993. u Nemačkoj i Svetskom prvenstvu 1994. u Kanadi).

Posle ukidanja sankcija SRJ, prvo takmičenje na kom je učestvovala reprezentacija Jugoslavije bilo je Evropsko prvenstvo u košarci 1995. u Atini. Đorđević je do finala ubacivao prosečno desetak poena po utakmici, ali je zablistao u finalu protiv Litvanije, kada je postigao 41 poen uz 9 trojki iz 12 pokušaja. Na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, Đorđević je bio deo ekipe Jugoslavije koja je osvojila srebrnu medalju, nakon poraza od Amerikanaca.

Sledeće Evropsko prvenstvo u košarci se igralo upravo u Barseloni gde je igrao tih godina, a zbog izostanaka Divca i Paspalja, za kapitena je izabran Đorđević. U meču protiv Hrvatske, prvom nakon raspada Jugoslavije, Đorđević je ponovio šut iz Istanbula 1992. i doneo Jugoslaviji pobedu 64:62. Jugoslavija je odbranila zlatnu medalju pobedom u finalu nad Italijom 61:49, dok je Đorđević proglašen za najkorisnijeg igrača. Zbog povrede meniskusa nije bio spreman za početak Svetskog prvenstva 1998, a za reprezentaciju nisu igrali ni Divac ni Danilović, pa podmlađenoj reprezentaciji Jugoslavije nisu davane velike šanse za osvajanje medalje. Đorđevića je na mestu prvog plejmejkera menjao Saša Obradović. U četvrtfinalu sa Argentinom, u kom se Jugoslavija dugo mučila, Đorđević je uneo preokret. Jugoslavija je u polufinalu savladala domaćina Grčku i Rusiju u finalu i osvojila prvo mesto.

Đorđević se zvanično oprostio od aktivnog igranja košarke 3. jula 2005. u Hali Pionir. U revijalnoj utakmici je učestvovalo 50 aktivnih i bivših košarkaša, nekadašnji Đorđevićevi saigrači i rivali. Prihod od utakmice je išao Unicefovoj kampanji „Škola bez nasilja“, čiji je Đorđević promoter.[8]

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Olimpija Milano[uredi | uredi izvor]

Dana 25. januara 2006. Đorđević je postavljen za trenera svog bivšeg kluba Olimpije iz Milana (pod sponzorskim imenom Armani džins).[9] Na tom položaju je ostao do kraja sezone 2006/07.

Trevizo[uredi | uredi izvor]

U julu 2011. je postavljen za trenera Benetona iz Treviza.[10] I pored velikih finansijskih problema, uspeo je da sačuva tim od ispadanja iz italijanske Serije A. Međutim, u leto 2012, klub je ostao bez glavnih sponzora pa je morao da se spusti nekoliko rangova niže, što je uslovilo i odlazak igračkog kadra i stručnog štaba.

Srbija[uredi | uredi izvor]

Đorđević kao selektor reprezentacije Srbije.

Đorđević je 25. decembra 2013. godine postavljen na funkciju selektora seniorske reprezentacije Srbije.[11] Prvo takmičenje na kom je vodio reprezentaciju je bilo Svetsko prvenstvo 2014. u Španiji. Tamo je Srbija stigla do finala u kome je poražena od SAD.[12] Nakon toga je usledilo Evropsko prvenstvo 2015. gde je reprezentacija zaustavljena u polufinalu od Litvanije a potom je poražena i u borbi za bronzanu medalju od Francuske.[13][14]

Tokom leta 2016. godine Srbija je preko kvalifikacionog turnira u beogradskoj Areni, u kojem je bila bolja od Portorika, Angole i Češke, izborila plasman na Olimpijske igre u Riju.[15] Na Olimpijskom turniru reprezentacija Srbije je stigla do finala u kojem je ponovo poražena od selekcije SAD.[16] Usledilo je Evropsko prvenstvo 2017. u kojem je Đorđevićeva selekcija stigla do još jednog finala, ali je ponovo poražena, ovaj put od Slovenije.[17]

Đorđević je zatim vodio reprezentaciju u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2019. u Kini. Uspeo je da odvede Srbiju na Mundijal, i pored toga što je reprezentacija bila oslabljena neigranjem igrača iz NBA i Evrolige.[18] Na Svetskom prvenstvu u Kini, Đorđevićeva selekcija je eliminisana u četvrtfinalu od Argentine.[19] Srbija je nakon toga u borbama za plasman između 5. i 8. mesta savladala SAD i Češku pa je zauzela 5. mesto.[20] Nakon što je Srbija završila takmičenje na Svetskom prvenstvu u Kini, Đorđević je 14. septembra 2019. objavio da napušta funkciju selektora.[21]

Panatinaikos[uredi | uredi izvor]

Krajem juna 2015. Đorđević je postao trener grčkog Panatinaikosa, potpisavši dvogodišnji ugovor sa klubom.[22] Ipak, na klupi atinskog kluba nije uspeo da se zadrži ni jednu celu sezonu, jer je dobio otkaz 19. aprila 2016. godine.[23] Posle eliminacije Panatinaikosa u četvrtfinalu Evrolige od Baskonije sa 3:0 u seriji, Đorđević je dobio otkaz, jer nije uspeo da odvede ekipu na fajnal for. I pored dobrih rezultata u grčkom prvenstvu, u kom je PAO delio vrh tabele sa Olimpijakosom sa učinkom 25-1, Đorđevićev rezultat u Evroligi je okarakterisan kao neuspeh.

Bajern Minhen[uredi | uredi izvor]

Đorđević je 1. avgusta 2016. postavljen za trenera Bajern Minhena, sa kojim je potpisao dvogodišnji ugovor.[24] Bajern je u sezoni 2016/17. igrao u Evrokupu, gde je eliminisan u četvrtfinalu od Malage.[25] U nemačkoj Bundesligi, Đorđevićeva ekipa je nakon regularnog dela sezone zauzela treće mesto, sa skorom 28-4, nakon čega je u polufinalnoj seriji eliminisana od Broze Bamberga.[26] Od istog protivnika, Bajern je poražen i u finalu nemačkog Kupa.[27]

U sezoni 2017/18, Đorđević je sa Bajernom osvojio Kup Nemačke nakon što je u finalu savladana Alba rezultatom 80:75.[28] To je bio prvi Bajernov trofej u ovom takmičenju nakon 50 godina.[28] Ipak, Đorđević nije završio sezonu na klupi nemačkog kluba. Dobio je otkaz 29. marta 2018, nakon što je Bajern eliminisan u polufinalu Evrokupa od turske Darušafake.[29] U momentu Đorđevićevog otkaza, Bajern se nalazio na prvom mestu nemačke Bundeslige sa skorom 23-2.[29]

Virtus Bolonja[uredi | uredi izvor]

Košarkaši Virtusa slave osvajanje FIBA Lige šampiona 2019. godine

U martu 2019. je postavljen za trenera Virtusa iz Bolonje.[30] Debi na klupi Virtusa je imao 13. marta u pobedi 81:58 nad francuskim Le Manom.[31] Sa Đorđevićem na klupi, Virtus je osvojio FIBA Ligu šampiona za sezonu 2018/19. Na fajnal foru, koji je održan u belgijskom Antverpenu, Virtus je u polufinalu bio bolji od Bamberga (67:50) dok je u finalnoj utakmici savladana ekipa Tenerifa (73:61).[32] Ovo je bio peti evropski trofej za Virtus a prvi nakon deset godina.

Tokom leta 2019. godine, Đorđević je u Virtus doveo između ostalog i srpske košarkaše Miloša Teodosića i Stefana Markovića, sa ciljem da klub izbori plasman u Evroligu. Ipak, zbog pandemije izazvane virusom Kovid 19, sezona je prekinuta u martu 2020. godine. Virtus se u momentu prekida sezone nalazio na prvom mestu italijanske Serije A sa skorom 18-2 dok je u Evrokupu trebalo da se sastane u četvrtfinalu sa Monakom. Virtus je u ovoj sezoni poražen od Tenerifa u finalu Interkontinentalnog kupa dok je u italijanskom Kupu eliminisan već u četvrtfinalu od Venecije.[33][34]

Na početku sezone 2020/21, Đorđević je propustio još jednu priliku da osvoji trofej sa Virtusom pošto je u finalu italijanskog Superkupa poražen od Olimpije iz Milana.[35] Nakon nekoliko loših rezultata u domaćem prvenstvu, Virtus je 7. decembra 2020. objavio da je Đorđević dobio otkaz.[36] Ipak, već narednog dana, klub je odluku poništio i u zvaničnom saopštenju je objavio da Đorđević ostaje i dalje trener.[37] Kao i prethodne sezone, i ovaj put je Virtus eliminisan od Venecije u četvrtfinalu italijanskog Kupa.[38] Tokom sezone 2020/21. u Evrokupu, Virtus je nanizao 19 pobeda i bio je bez poraza sve do polufinala kada je eliminisan od UNIKS-a iz Kazanja ukupnim rezultatom 2:1 u pobedama.[39] U italijanskoj Seriji A, Đorđevićeva ekipa je regularni deo sezone završila na trećem mestu sa skorom 19-9. Nakon toga su sa rezultatom 3:0 u pobedama eliminisani prvo Trevizo u četvrtfinalu a potom i Brindizi u polufinalu.[40][41] U finalu italijanskog prvenstva ih je čekala Olimpija iz Milana koja je u ovoj sezoni bila učesnik fajnal fora Evrolige. Ekipa Virtusa je slavila u ovoj seriji ukupnim rezultatom 4:0 pa je tako osvojila svoju 16. titulu prvaka Italije, a prvu nakon 20 godina.[42]

Đorđević je u junu 2021. napustio Virtus nakon što mu nije ponuđen novi ugovor.[43]

Fenerbahče[uredi | uredi izvor]

Đorđević je 31. jula 2021. godine postavljen za trenera turskog Fenerbahčea.[44]

Ostale aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Sa Vladom Divcem, Žarkom Paspaljom, Zoranom Savićem, Predragom Danilovićem, Dejanom Bodirogom i Željkom Rebračom, Đorđević je osnivač humanitarne organizacije Grupa 7. Đorđević je nacionalni ambasador Unicefa u Srbiji, zajedno sa Emirom Kusturicom, Anom Ivanović i Jelenom Janković, i promoter Unicefove akcije „Škola bez nasilja“.[45] Imao je kratko pojavljivanje u filmu Ljubiše Samardžića „Nebeska udica“. Sada je predsednik upravnog odbora Beogradskog maratona.

Privatno[uredi | uredi izvor]

Oženjen je Aleksandrom i imaju dvoje dece.[46]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Druge nagrade[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mrmak, Predrag. „Večernje novosti: Hvala, Sale!”. Novosti.rs. Pristupljeno 10. 9. 2011. [mrtva veza]
  2. ^ „Aleksandar Đorđević, košarkaš - Vreme je za moje tri najdraže devojke”. ekapija.com. 14. 3. 2010. 
  3. ^ „KKPartizan.co.yu”. KKPartizan.co.yu. Arhivirano iz originala 27. 08. 2011. g. Pristupljeno 10. 9. 2011. 
  4. ^ a b Thomsen, Ian (3. 02. 1997). „NBA Missed Out on Serbian Star”. International Herald Tribune. Arhivirano iz originala 26. 10. 2005. g. Pristupljeno 23. 08. 2008. 
  5. ^ (jezik: engleski) FIBA Europe: Eurostars 1997 - Tel Aviv
  6. ^ „Glas javnosti: Saša Đorđević napustio Pezaro”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 10. 9. 2011. 
  7. ^ „Zoran Radović: "Ćosić – najbolji čovek na svetu!"”. B92.net. Приступљено 10. 9. 2011. 
  8. ^ „Novobeogradski pobednik”. Vreme. 30. 06. 2005. 
  9. ^ „Aleksandar Djordjevic named coach of Milano”. fiba. 25. 1. 2006. Приступљено 16. 9. 2017. 
  10. ^ „Саша Ђорђевић тренер Бенетона”. novosti.rs. 2. 7. 2011. Приступљено 1. 8. 2016. 
  11. ^ „Саша Ђорђевић селектор Србије!”. Радио телевизија Србије. 25. 12. 2013. Приступљено 27. 9. 2021. 
  12. ^ „Srbija srebrna, 'vanzemaljci' Ameri šampioni”. b92.net. 14. 9. 2014. Приступљено 27. 9. 2021. 
  13. ^ „Srbija ispustila Litvaniju, finale i kartu za Rio”. b92.net. 18. 9. 2015. Приступљено 27. 9. 2021. 
  14. ^ „Srbija bez medalje, bronza za Francusku”. b92.net. 20. 9. 2015. Приступљено 27. 9. 2021. 
  15. ^ „Harlem u Areni, 'stotka' Srbije za Rio!”. b92.net. 9. 7. 2016. Приступљено 27. 9. 2021. 
  16. ^ „Durent slomio Srbiju, novo srebro za "Orlove"”. b92.net. 21. 8. 2016. Приступљено 27. 9. 2021. 
  17. ^ „Словенија слави Драгића, 'Орлови' без злата после драме!”. b92.net. 17. 9. 2017. Приступљено 17. 9. 2017. 
  18. ^ „Đorđević: Morali smo da igramo šah u ovim kvalifikacijama, čestitam igračima na uspehu”. novosti.rs. 24. 2. 2019. Приступљено 27. 9. 2021. 
  19. ^ „Kraj za Srbiju u četvrtfinalu Svetskog kupa!”. b92.net. 10. 9. 2019. Приступљено 27. 9. 2021. 
  20. ^ „Bogdanović ponovo briljirao – Srbiji peto mesto u Kini”. b92.net. 14. 9. 2019. Приступљено 27. 9. 2021. 
  21. ^ „Ђорђевић после Чешке: Истина је, одлазим”. Радио телевизија Србије. 14. 9. 2019. Приступљено 27. 9. 2021. 
  22. ^ „Ђорђевић нови тренер Панатинаикоса”. b92.net. 26. 6. 2015. Приступљено 1. 8. 2016. 
  23. ^ „Ђорђевић добио отказ у Панатинаикосу”. rts.rs. 19. 4. 2016. Приступљено 1. 8. 2016. 
  24. ^ „Ђорђевић представљен као тренер Бајерна: Свестан сам озбиљности пројекта”. novosti.rs. 1. 8. 2016. Приступљено 1. 8. 2016. 
  25. ^ „ĐORĐEVIĆ ISPAO Musli i Nedović nadmudrili selektora u Evrokupu”. sport.blic.rs. 8. 3. 2017. Приступљено 27. 9. 2021. 
  26. ^ „Loše veče za Đorđevića i Bajern: Bamberg ih počistio i ušao u finale”. mozzartsport.com. 28. 5. 2017. Приступљено 27. 9. 2021. 
  27. ^ Nikolić, Marko (19. 2. 2017). „Broseu Kup Nemačke”. mvp.rs. Приступљено 27. 9. 2021. 
  28. ^ а б „"Srpski" Bajern osvojio Kup posle 50 godina”. b92.net. 18. 2. 2018. Приступљено 27. 9. 2021. 
  29. ^ а б „Saša Đorđević nije više trener Bajerna!”. b92.net. 29. 3. 2018. Приступљено 27. 9. 2021. 
  30. ^ „Đorđević se vratio u Italiju i preuzeo Virtus!”. b92.net. 11. 3. 2019. Приступљено 27. 9. 2021. 
  31. ^ „Đorđević debitovao sa +23 u Ligi šampiona”. b92.net. 13. 3. 2019. Приступљено 27. 9. 2021. 
  32. ^ „Sale Đorđević osvojio Ligu šampiona!”. mondo.rs. 5. 5. 2019. Приступљено 27. 9. 2021. 
  33. ^ „Neverovatni Uertas igrao kao mladić, Teodosić i Marković ostali bez trofeja”. mozzartsport.com. 9. 2. 2020. Приступљено 27. 9. 2021. 
  34. ^ „Teodosić 1/9 za tri – Virtus ispao iz Kupa!”. b92.net. 13. 2. 2020. Приступљено 27. 9. 2021. 
  35. ^ „Armani preko Virtusa do četvrtog Superkupa, Dilejni MVP”. mvp.rs. 20. 9. 2020. Приступљено 27. 9. 2021. 
  36. ^ „Đorđević dobio otkaz u Virtusu!”. mozzartsport.com. 7. 12. 2021. Приступљено 27. 9. 2021. 
  37. ^ „PREOKRET: Đorđević je novi/stari trener Virtusa!”. mozzartsport.com. 8. 12. 2021. Приступљено 27. 9. 2021. 
  38. ^ „KUP ITALIJE "Srpski" Virtus zaustavljen u produžetku, Marković promašio pobedu (VIDEO)”. maxbetsport.rs. 13. 2. 2020. Архивирано из оригинала 28. 09. 2021. г. Приступљено 27. 9. 2021. 
  39. ^ „Neverovatan okršaj u "Paladoci": Srbi ostali bez Evrolige, Uniks ide u finale”. 24sedam.rs. 14. 4. 2021. Приступљено 27. 9. 2021. 
  40. ^ „Drama kakva se nije očekivala: Trevizo imao +15 na poluvremenu, pa produžetak, ali Virtus otišao u polufinale (VIDEO)”. mozzartsport.com. 17. 5. 2021. Приступљено 27. 9. 2021. 
  41. ^ „Teodosić ubacio 29 poena i odveo Virtus u finale”. b92.net. 2. 6. 2021. Приступљено 27. 9. 2021. 
  42. ^ „Metla u finalu: Srpski Virtus došao do titule prvaka Italije posle 20 godina čekanja”. mozzartsport.com. 11. 6. 2021. Приступљено 27. 9. 2021. 
  43. ^ „Zvanično: Đorđević napustio Virtus”. mozzartsport.com. 15. 6. 2021. Приступљено 27. 9. 2021. 
  44. ^ „Đorđević zvanično na klupi Fenera”. mozzartsport.com. 31. 7. 2021. Приступљено 27. 9. 2021. 
  45. ^ (језик: енглески) UNICEF Serbia Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. avgust 2008)
  46. ^ „Aleksandar Saša Đorđević: Porodična sreća mi je važnija od svega”. hellomagazin.rs. 14. 6. 2013. Pristupljeno 17. 9. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


selektor Srbije
2013—2019.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Ђорђевић_(кошаркаш)&oldid=27570451”