Aleksandar Veliki

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Aleksandar III
Μέγας Αλέξανδρος

Aleksandar Veliki u bici kod Isa
Aleksandar Veliki u bici kod Isa

Datum rođenja 356. p. n. e.
Mesto rođenja Pela (Antička Makedonija)
Datum smrti 323. p. n. e.
Mesto smrti Vavilon
Titula Kralj Makedonije
Period 336. p. n. e. - 323. p. n. e.
Prethodnik/ci Filip II
Naslednik/ci Aleksandar IV
Filip III Aridej
dijadosi
Poreklo i porodica
Dinastija Argijadi
Otac Filip II
Majka Olimpijada
Supružnik/ci Barsina
Roksana
Statira
Potomstvo Aleksandar IV

Aleksandar III Veliki (stgrč. Ἀλέξανδρος ὁ Μέγας ili Μέγας Ἀλέξανδρος,[1] Mégas Aléxandros; 356. p. n. e. — 323. p. n. e.),[2] poznat i kao Aleksandar III Makedonski (stgrč. Ἀλέξανδρος Γ' ὁ Μακεδών), je bio makedonski kralj (tj. grčki vladar). Vladao je 336. p. n. e.323. p. n. e.. Pripadao je dinastiji Argijada. Kao makedonski kralj i hegemon Grka osvojio je veliko Persijsko carstvo, te je sa vojskom došao do Indije. Posle Aleksandrove smrti u 33. godini, njegovo veliko carstvo se raspalo u ratovima njegovih generala-naslednika koji su se zvali dijadosi.

Aleksandrovo detinjstvo[uredi]

Da je Aleksandar po svome poreklu s očeve strane bio Heraklid od loze Karanove, a s materine Eakid od loze Neoptolemove, pouzdano se zna. [3] Aleksandar je spojio u sebi mnoge karakterne crte oba roditelja. Od majke je nasledio strasnu i pomalo jogunastu ćud, iracionalnu čežnju za nepoznatim i herojsku slavu. Od oca je uzeo nesalomljivu volju i energiju, neobuzdanu narav, hrabrost, vojnički dar i izvanredan praktični duh. Vojska koju mu je otac stvorio i ostavio u nasleđe bila je nasavršenije oruđe u ostvarivanju svojih želja.

Aleksandar je imao još jednu sreću da postane učenik čuvenog grčkog filozofa Aristotela. Kada mu je bilo četrnaest godina Filip je pozvao Aristotela u Makedoniju i poverio mu vaspitanje svog sina. Časovi gimnastičkih vežbi, jahanja, lova i igara smenjivali su se sa čitanjem pesnika i razgovorima o poeziji, sa učenjem geometrije, astronomije i retorike. On je Aleksandru ulio ljubav prema Homerovim spevovima. Njegovi omiljeni junaci i uzori koje će slediti postali su Herakle i Ahilej. Njegova nastavnička misija trajala je najviše tri godine.

Dolazak na vlast[uredi]

Filip II Makedonski Aleksandrov otac

Aleksandru je bilo tek šesnaest godina kada je Filip smatrao da je već zreo da zauzme mesto pored njega. Za vreme rata sa Bizantom, 340. p. n. e., on je odlazeći iz Makedonije upravu nad zemljom poverio Aleksandru. Imajući vlast u svojim rukama Aleksandar je hteo da uradi nešto o čemu će se govoriti. Krenuo je u pohod protiv Meda u Trakiji i svoj pohod je ovekovečio time što je na pokorenoj teritoriji, sledeći primer svoga oca, osnovao grad koji je nazvan po njemu - Aleksandropolis.

Od toga vremena Aleksandar uzima učešće u državnim poslovima. Kada mu je bilo osamnaest godina učestvovao je u bici kod Heroneje, 338. p. n. e., gde je Filip II pobedio udružene Atinu i Tebu, a Aleksandar je bio zapovednik levog krila. Smatra se da je prvi probio beotsku falangu i najpoznatiji Tebanski odred, Svetu četu. Već tada je pokazao svoje veliko umeće u ratovanju. Kada je došlo do sporazuma sa Atinom, on je predvodio delegaciju koja je u Atinu vratila posmrtne ostatke palih kod Heroneje. Zahvalni Atinjani su podigli njegovom ocu zlatnu statuu, a obojici dodelili atinsko građansko pravo.

Međutim 337. p. n. e. došlo je do razdora u kraljevskoj porodici. Na povratku iz Grčke, Filip se zaljubio u mladu Kleopatru, kćer uglednog i uticajnog dvoranina i vojskovođe Atala i sklopio sa njom brak. Aleksandar se sa ocem žestoko posvađao i isprva je otišao s majkom u Epir. Ipak, ubrzo se vratio u Makedoniju i izmirio s ocem. Filipa je 336. p. n. e. ubio sluga Pausanije. Budući da je i ovaj odmah ubijen pozadina ubistva nikad nije rešena. Razdor u kraljevskoj porodici dao je povoda da sumnja za saučesništvo u atentatu na Filipa padne i na Olimpijadu.

Prema makedonskom ustavu vlast nije automatski prelazila najbližem srodniku kralja, već je skupština Makedonaca bila nadležna, kao nosilac suvereniteta da bira i potvrdi novog vladara. Pretendenata na presto je bilo nekoliko. Moćna stranka Atala nastojala je da presto sačuva za Kleopatrino novorođenče. Drugi su smatrali da presto treba da pripadne Filipovom sinovcu Aminti, jer je Filip posle smrti svog starijeg brata Perdike preuzeo vlast kao namesnik maloletnog Aminte.

Zahvaljujući svesrdnoj i nesebičnoj pomoći Antipatera i Parmeniona, Aleksandar je uspeo ukloniti ostale pretedente i da sam bude proglašen za kralja. Ubijen je Aminta, a Atal koji se sa vojskom nalazio u Maloj Aziji, nije mogao biti odmah uklonjen. Tek 335. p. n. e. po povratku iz Grčke, Aleksandar je poslao čoveka sa poverljivim nalogom da ubiju Atala. Parmenion koji je bio u Maloj Aziji pokazao je odanost kraljevskoj kući kada je, iako mu je Atal bio zet, dozvolio da se izvrši ovo političko ubistvo. Uskoro su i Kleopatra i njeno malo dete pali kao žrtve Olimpijadine krvave osvete.

Gušenje grčkog ustanka[uredi]

Pošto je zavladao situacijom u Makedoniji, Aleksandar je morao odmah da krene na jug. Na vest o Filipovoj smrti antimakedonska koalicija je digla glavu na Peloponezu, u Tebi, Etoliji. U Atini je Demosten likovao i sa prezirom govorio o „dečaku koji se igra vladara“ i pozivao sve Grke da zbace Makedonsku vlast. Etolci su doneli odluku da se vrate svi emigranti koji su pobegli od Filipa u Akarnaniju. Tebanci su odbili da priznaju Aleksandra za hegemona i izglasali isterivanje makedonske vojske iz grada.

Aleksandar se ipak pokazao dorastao ovoj situaciji. Najpre je zaveo red u Tesaliji i srednjoj Grčkoj. Atina i druge države su ga priznale za hegemona. U Korintu, su ga izaslanici svih grčkih gradova, osim Sparte, imenovali vrhovnim vojnim zapovednikom u pohodu na Persiju. Taj pohod je, pre smrti, planirao Filip II. I Grčka i Makedonija sada su se sada čvrsto nalazile u njegovim rukama.

Aleksandrova balkanska kampanja[uredi]

Vest o Filipovoj smrti probudila je nade i kod varvarskih suseda da će se otarasiti makedonske prevlasti. Da bi zadržao pozicije na severu Aleksandar je u proleće 335. p. n. e. krenuo u pohod na Tribale. Tribali su u to vreme bili najveće srednjobalkansko pleme. Prema podacima iz V veka koje nam daju Herodot i Tukidid živeli su od sastava Južne i Zapadne Morave na zapadu i do reke Iskera i Dunava na severoistoku.

Aleksandar je pošao iz Amfipolja i upao u zemlju takozvanih „autonomnih Tračana“. To su bila tračka plemena koja nisu ulazila u sastav Odriske kraljevine. Prešavši planinu Balkan upao je u tribalsku zemlju. Iscrpan prikaz borbi koje je imao usput sa Tračanima, kao i bitke sa Tribalima na reci Liginu sačuvan nam je kod Arijana. Tribali su se sklonili na neko dunavsko ostrvo na koje su već ranije poslali žene i decu. Pokušao je Aleksandar da se iskrca na to ostrvo, ali nije uspeo. Prešao je na drugu stranu Dunava i tamo razbio vojsku Geta, koji su se spremali da priteknu u pomoć Tribalima. Kada se vratio sa Dunava stiglo mu je poslanstvo Tribala i Tračana da mu izjave pokornost. Aleksandar je sa njima izmenjao poklone i sklopio prijateljstvo i saveze. Kod Arijana i Strabona je zabeleženo da je primio i poslanike „Kelta sa Jadrana“, što je prvi sigurni istorijski pomen Kelta. U vezi ovog susreta sa Keltima je i zanimljiva anegdota: Aleksandar je zapitao Kelte koga se najviše boje uveren da će mu oni odgovoriti da se njega boje; međutim, oni su izjavili da se ničega na ovom svetu ne plaše sem da im se nebo ne sruši na glavu.

Još dok se nalazio u dalekoj getskoj zemlji Aleksandru je stigla vest da su se pobunili Iliri. Zbog toga je on užurbano krenuo natrag. Na putu je saznao da su se Autarijati, najveće Ilirsko pleme u unutrašnjosti, spremali da napadnu njegovu vojsku. Međutim, kralj Agrijana Langar, koji je bio u prijateljskim odnosima sa Aleksandrom, upao je po nalogu makedonskog kralja u autarijatsku zemlju i tako je izbegnut autarijatski napad na makedonsku vojsku.

Aleksandar je zatim stigao u Iliriju. Ilirska kraljevina obuhvatala je u to vreme oblasti oko Ohridskog i Prespanskog jezera i južno od njih. Njenom kralju Klitu pridružio se i taulantski kralj Glaukijam čija se zemlja prostirala zapadno od ilirske prema Jadranskom moru. Kod Pelona Aleksandar je razbio ilirsku vosjku i Klit je pobegao kod svog saveznika Glaukija. Ilirija je bila pokorena, Aleksandar se nije mnogo zadržao, jer mu je stigla vest o pobuni u Grčkoj.

Grad Teba spremao se na ustanak, predvođen čuvenim besednikom Demostenom. Aleksandar je munjevito stigao pred Tebu i ponudio im izmirenje ako mu predaju vođe pobune, ali su oni ponudu odbili. Pobeđeni na otvorenom polju ispod zidina, morali su da se predaju. Sudbinu njihovog grada Aleksandar je prepustio sinedrionu Korintskog saveza. Po njegovoj odluci grad je sravnjen sa zemljom a njegovo stanovništvo prodato u ropstvo. Pošteđeni su na Aleksandrov zahtev hramovi i kuća pesnika Pindara. Posle toga ostali su se gradovi u Grčkoj pokorili, a Aleksandar se vratio u Makedoniju.

Pošto se učvrstio na vlasti i obezbedio pokornost Grka i varvarskih plemena, Aleksandar je mogao da pristupi ostvarenju glavnog zadatka koji mu je Filip ostavio u nasleđu. Aleksandar je rat protiv Persije preduzeo kao hegemon Helenskog saveza po odluci koja je doneta u Korintu 337. p. n. e. i potvrđena godinu dana kasnije na istom mestu. U očima Grka rat protiv Persije bio je oslobodilački i osvetnički. Persijanci su u prošlosti naneli mnoga zla Grcima i još uvek su držali mnoge gradove pod svojom vlašću.

Aleksandrovi vojni pohodi[uredi]

Carstvo Aleksandra Makedonskog.

Aleksandar je 334. p. n. e. napokon krenuo u pohod na Persiju. Upravu Makedonije poverio je Antipateru. Antipater je, da održi mir u Grčkoj, raspolagao vojskom od 13.000 ljudi. Jačina vojske pod Aleksandrom je bila oko 30.000 pešaka i 5000 konjanika. To je uključivalo oko 15.000 Makedonaca, 7,000 vojnika iz grčkih gradova, a ostalo su bili plaćenici. Drugi po rangu u makedonskoj vojsci bio je iskusni vojskovođa Parmenion. Persijsko carstvo je bilo u velikoj krizi. Lokalni satrapi su u gradovima i pokrajinama vladali praktički samostalno. Zbog toga Persijanci nisu imali veliku kopnenu vojsku, tek mornaricu. Prvi sudar s persijskom vojskom bila je bitka kod Granika, 334. p. n. e.. Makedonska falanga pokazala se superiorna nad Persijancima i Aleksandar je ostvario potpunu pobedu.

Zarobljenici su poslati u Grčku svezani u lancima. Mnogi gradovi u Maloj Aziji otvorili su Aleksandru vrata i dočekali ga kao spasitelja. Oni koji su pružali otpor bili su zauzeti silom i surovo kažnjeni. U osvojenim gradovima Aleksandar je izbacivao tirane i uspostavljao demokratska uređenja. Time se osigurao od eventualnih pobuna. Aleksandar je odbijao pomorsku bitku s Persijancima, već je išao na osvajanje pomorskih gradova. Time je suzio prostor persijskoj floti. Prilikom ulaska u grad Gordion, Aleksandar je mačem presekao čuveni Gordijev čvor. Prema legendi onaj koji odmrsi ovaj zamršen čvor vladaće Azijom. Presecanjem čvora Aleksandar je tako ispunio proročanstvo.

Darije III, persijski car, poražen je i u drugoj bici kod Isa, 333. p. n. e.. Bitka kod Isa je bila odlučna Aleksandrova pobeda i označava početak kraja Persije. Po prvi put su Persijanci izgubili, a da je Darije vodio bitku. Posle bitke Darije beži do Eufrata, a Aleksandar zarobljava skoro celu njegovu porodicu. U bici kod Isa Aleksandar je imao 30.000 vojnika, a Darije III je imao 100.000 vojnika. Pobedom u bici protiv daleko brojnijeg neprijatelja Aleksandar se dokazao kao vojni genije.

Aleksandrov mozaik koji predstavlja bitku kod Isa. To je najpoznatiji prikaz Aleksandra Velikog. Nađen je u palati Fauna, u Pompejima. Navodno je mozaik precrtan od slike starogrčkog slikara Apela (grč. Απελλής)

Odbivši sve Darijeve ponude za pregovore, vojni pohod se nastavio. Tako je 332. p. n. e. Aleksandar bez otpora ušao u Egipat, gde su ga slavili kao oslobodioca dok su mu egipatski sveštenici ukazali „božanske počasti“. U Egiptu je osnovao grad Aleksandriju, 331. p. n. e.. Kroz celi svoj pohod Aleksandar je osnovao nekoliko desetina gradova, većinom iz vojnih razloga. Mnogi od njih su se zvali Aleksandrija. U međuvremenu, Antipater je u Grčkoj porazio spartanskog kralja Agisa III u bici kod Megalopolisa, 331. p. n. e., pa je pohod mogao biti mirno nastavljen.

Teško pristupačan i okružen morem grad Tir odbijao je da se preda. Opsada Tira trajala je sedam meseci, ali je zauzet 332. p. n. e.. Nakon zauzimanja grada oko 8.000 ljudi je masakrirano, a svi preostali, oko 30.000, prodati su kao roblje[4] Aleksandar prelazi Tigar i Eufrat bez otpora. Darije III kao teren za obračun sa Aleksandrom odabire ravnicu, da može razviti svoju vojsku i time iskoristiti brojčanu nadmoć. Aleksandar je porazio daleko brojniju vojsku Darija III u bici kod Gaugamele i zauzeo Persepolis, 331. p. n. e.. Persepolis je spalio kao osvetu za nekadašnje persijske paleže u Grčkoj. Kada je Darije hteo da se preda, ubio ga je njegov sluga Bes i proglasio se njegovim naslednikom kao Artakserks IV. Besa su 329. p. n. e. uhvatili Makedonci i ubili ga. Time je Persija bila osvojena. Aleksandar se proglasio naslednikom Persijskog carstva i Vavilon proglasio glavnim gradom svoje imperije.

327. p. n. e. Aleksandar je krenuo na novi vojni pohod, dalje na istok. Premda je ukupni broj ljudi iznosio više od 100.000 to je uključivalo i žene, decu, zabavljače i drugo. Vojna sila je bila oko 40.000 vojnika. Istočne delove Persije osvojio je bez većeg otpora. Indijski vladar Por dočekao ga je kod reke Hidasp s velikom vojskom koja je uključivala i 200 ratnih slonova. Bitka na reci Hidasp, 326. p. n. e., bila je krvava. Slonovi su nabijali Makedonce kljovama dok su Makedonci slonove terali bakljama. U pometnji koja je nastala slonovi su gazili i jedne i druge. Aleksandar je ipak pobedio i zarobio Pora, kojeg je zatim oslobodio i prepustio mu civilnu upravu zemlje. Koliko je daleko na istok dospeo, nije poznato. Kada je Aleksandar nameravao da krene dalje na istok do kraja sveta vojska je počela da pokazuje znake moguće pobune. Surova klima i tropske kiše smanjile su vojni moral. Aleksandar je pristao na povratak u Vavilon. Prema legendi, kada su vojnici odbili da ga slede i odbacili oružje, Aleksandar se zatvorio u svoj šator i počeo da plače. 323. p. n. e. Aleksandar je planirao vojni pohod na sever Afrike. Vojska je već bila spremna, ali je Aleksandar iznenada umro.

Srebrna drahma sa likom Aleksandra, iz godine 310 pre naše ere.

Aleksandrova smrt[uredi]

Bitka kod Isa - Jan Brughel stariji (1602).

Posle povratka iz Vavilona 323. p. n. e. počeo je planirati pohod na Arapsko poluostrvo u Afriku i Kartaginu. Aleksandrov san o jedinstvu svih naroda se nije ostvario jer je iznenada umro u Vavilonu 323. p. n. e. Razlozi njegove smrti su nejasni i najčešće se navodi da je umro od zapadonilske groznice, ne može se isključiti ni tifus ili malarija od koje je bolovao u svojoj mladosti. Nije isključeno ni da je bio otrovan. Svakako posle svog povratka se odao preteranom piću što je sve skupa sa ranama i povredama koje je zadobio u borbi oslabilo njegov organizam i posle raspusnih pijanki on se razboleo i posle nekoliko dana (navodi se i broj 12 dana bolovanja) 10. juna je umro u svojoj 32. godini života.[5][6]

Na samrtnoj postelji su se oko njega okupili njegovi generali u želji da saznaju kome će ostaviti svoju imperiju i on je navodno izjavio: „Najjačem od vas.“ a takođe je predvideo i lošu budućnost za svoju imperiju što se i obistinilo jer je došlo do ratova među njegovim naslednicima. Jedini njegov legitimni naslednik rodio se nekoliko meseci posle njegove smrti Aleksandar IV koji je ubrzo još kao dete bio ubijen.

Vladanje velikim carstvom[uredi]

Ratovi Aleksandra Velikog
HeronejaGranikIsTirGaugamelaHidasp

Posle povratka iz Indije Aleksandar je brzo i okrutno ponovo uspostavio svoj autoritet. Trećina satrapa u provincijama je smenjena, a mnogi su osuđeni na smrt i smaknuti. Aleksandar je imao nameru da udruži Makedonce i Persijance u jedan narod i time spreči buduće sukobe. Zbog toga su svi njegovi makedonski vojnici i oficiri, na njegov nagovor, uzimali za žene Persijanke. Zatim je počeo da prima Persijance u vojsku pod istim (povlašćenim) uslovima kao i Makedonce. Kada je Aleksandar odlučio da oko 9.000 makedonskih vojnih veterana vrati u Makedoniju, u vojsci je izbila pobuna. Pobunila se cela makedonska vojska osim Aleksandrove garde. Aleksandar je celu vojsku raspustio, a uzeo u službu Persijance. Zatim je organizovao veliki banket za oko 9.000 ljudi. Time se situacija smirila. Vojni veterani su se mirno s darovima i pod vođstvom Kratera vratili kućama.

Izvori[uredi]

Iako je u pitanju jedna vrlo dobro poznata i fascinantna ličnost, u stvari, Aleksandro život je pod velom velike misterije usled potpunog nedostatka istorijskih izvora.

Tradicija[uredi]

Od narativnih izvora nijedan jedini savremen Aleksandru nije sačuvan. Svi podaci se crpe kroz izvode docnijih istoričara, te uopšteno isotriografskih radova koji su nastali stolećima posle Aleksandra.

Izgubljeni savremenici[uredi]

  • Prvi savremeni izvor o Aleksandrovim ratovima u Aziji jeste jedna Istorija koju je napisao Kalisten koju nazivamo Aleksandrova dela. Ovaj Grk, Olinćanin, po preporuci Aristotela je poveden iz Makedonije kako bi pratio Aleksandra u svim njegovim pohodima kao njegov zvanični istoričar, u nameri da ovekoveči njegova dela. Kalistenova Istorija počinje sa prelaskom iz Evrope u Aziju preko Helesponta 334. godine i završava se sa Bitkom kod Gaugamele 331. p. n. e. Tada je Kalisten prestao da zapisuje, verovatno zato što i sam nije hteo, ne slažući se sa Aleksandrovom politikom prema Grcima i Makedoncima i idealima istočnjačke despotije; u procesu u kojem je bitka koja se odigrala kod Gaugamele bila prekretnica. Prvi deo svoje Istorije kalisten je poslao u Heladu i već 330. p. n. e. objavio.
  • Onesikrit iz Astipaleje
  • Ptolemej
  • Aristobul iz Kasandreje
  • Istorija Aleksandra Klitarha
  • Anaksarh iz Abdere
  • Istorija Aleksandrovih ratova Anaksimena iz Lampsaka
  • Makedonska istorija Marsije iz Pele
  • Hares iz Mitilene
  • Efip iz Olinta
  • Nearhov Putopis

Sačuvani pisci[uredi]

  • Flavije Arijan - Aleksandrov pohod, Indija
  • Kurcije Ruf - Istorija Aleksandra Velikog
  • Diodor sa Sicilije - Istorijska biblioteka
  • Pompej Trog (kroz Justina)
  • Plutarh iz Heroneje - Paralelne biografije

Književno delo[uredi]

  • Roman o Aleksandru - najstorija verzija, Pseudo-Kalistenova Istorija Aleksandra Velikog

Ostaci[uredi]

Mesto i značenje u istoriji[uredi]

Aleksandar na novcu. Izložba Britanskog muzeja.

Aleksandar spada među najznačajnije osobe u ljudskoj istoriji. U 13 godina, koliko je vladao, stvorio je jedno od najvećih carstava u istoriji. Ta se država prostirala sve od Makedonije do Indije. Iako se njegovo carstvo raspalo gotovo odmah nakon njegove smrti posledice njegovih osvajanja su bile dalekosežne. Persija, veliko carstvo, prestala je da postoji. Aramejski jezik, službeni jezik u Persiji potisnut je u korist grčkog jezika. Osnivanjem gradova potaknuo je razvoj trgovine i ekonomije. Od 334. p. n. e., kada je Aleksandar krenuo na Persiju, računa se početak novog istorijskog razdoblja koje se zove helenizam. Aleksandar se ubraja i među najveće vojne genije. Mnogim slavnim vladarima i vojskovođama, npr. Gaj Julije Cezar, upravo je on bio životni uzor.

Dijadosi — naslednici Aleksandra Makedonskog[uredi]

Kraljevstva Antigona, Ptolemeja, Seleuka, Lizimaha i Kasandra oko 305. p. n. e.

Dijadosi (grčki Διάδοχοι — naslednici) su bili generali Aleksandra Makedonskog, koji su nakon njegove smrti međusobnim ratovima podelili carstvo. Ti međusobni ratovi su početak helenističkog perioda, kada su mnogi narodi prihvatili grčku civilizaciju. Posle 40 godina ratova dijadosa formiraju se tri dinastije:

Aleksandrov značaj[uredi]

Aleksandar je bio i privatno izuzetna pojava. U bici je uvek bio u prvom redu zajedno s pešadincima i predvodio ih je. Njegovi vojnici su u njemu videli Boga. Kada se vratio iz Indije zatražio je da ga proglase Bogom, a u njegovom prisustvu se moralo klečati na koljenima. Ovo nije naišlo na odobravanje Makedonaca i Helena koji su smatrali obožavanje kraljeva primitivnim ponašanjem istočnih varvarskih naroda.

Buran mu je bio i privatni život. Ženio se dva puta i imao brojne ljubavnice. Postoje i informacije o homoseksualnim sklonostima (Varia Historia,12.7). Prva žena, baktrijska princeza Roksana rodila je nakon njegove smrti Aleksandra IV Makedonskog. Druga žena mu je bila Statira, kćer Darija III. Sa svojom ljubavnicom Barsinom imao je sina Herakla. Svi su oni ubijeni u obračunima nakon njegove smrti.

Aleksandar i moderna kultura[uredi]

Snimljeno je više filmova o Aleksandru Velikom, poznatiji su:

Hronologija[uredi]

  • 336. p. n. e. : Filip II je ubijen. Nasleđuje ga njegov sin Aleksandar star 19 godina
  • 335. p. n. e. : Aleksandar u borbama na severnim i severozapadnim granicama makedonskog carstva. U jesen guši bunu grčkih polisa.
  • 334. p. n. e. : U proleće Aleksandar sa brodovima pristaje u Maloj Aziji, gde kod Granika pobeđuje persijsku vojsku. Zauzima obalne gradove Male Azije. Podiže tabor kod Gordija i preseca Gordijev čvor.
  • 333. p. n. e. : Prvi boj sa Darijem III kod Isa. Darije beži u Vavilon, gde sprema novi pohod. Osvajanje feničanskih gradova, osim Tira.
  • 332. p. n. e. : Opsada i pad Tira.
  • 332.-331. p. n. e. : Zauzimanje Egipta. Podizanje Aleksandrije. Kraj pomorskog otpora Persijskog carstva.
  • 331. p. n. e. : Prelazi reke Eufrat i Tigar. Druga bitka sa Darijem i pobeda kod Gaugamele. Darije beži na istok u planine. Ulazi u Vavilon i Suzu.
  • 330. p. n. e. : Stiže u Persiju. U maju spaljuje Persepolis. Darije u Mediji pokušava da podigne novu vojsku. Aleksandar goni Darija i zauzima Mediju i Partiju. Persijanci se dižu bunu i ubijaju Darija, kome Aleksandar sprema častan pogreb u Persepolisu. Zatim otpočenje progon Darijevog ubice - satrapa Besosa. Aleksandar uvodi persijski dvorski ceremonijal. Guši bunu arijskog satrapa Satibarzana.
  • 329. p. n. e. : Prelazi teški teren gora Hindukuša. Prelazi reku Oks (danas Amu Darja) i ulazi u Baktriju, gde je vladao Besos pod nazivom Artakserks IV. Hapsi Darijevog krvnika Besosa i ubija ga.
  • 328. p. n. e. : Boj u Sogdijani. Ubijeni Klit i Kalisten.
  • 327. p. n. e. : Ugušene poslednje bune u Sogdijani. Ulazak u Indiju. Napredovanje u dva pravca prema reci Ind.
  • 326. p. n. e. : Prelazi reku Ind. Teška i krvava bitka kod Hidaspa i pobeda nad kraljem Porusom. U bici gubi svog legendarnog konja Bukefala, po kome naziva lokalni grad. Na reci Hifaz (Bias) dolazi do pobune njegovih vojnika, naređuje povratak. Spušta se niz reku Ind. Pobeda nad Malijcima.
  • 325. p. n. e. : Odseda u Patali (Hiderabad) u delti Inda. Gradnja brodova i luke. Kraterov pohod preko Bolanskog prelaza i Kandahara. Nearh plovi pored obale prema Persiji. Povratak u Persiju.
  • 324. p. n. e. : Aleksandar obnavlja Kirov grob. Svadba u Suzi. Buna u Opisu. Aleksandar u Ekbatani dočekuje Hefestionovu smrt. Bitka sa Kosajcima u Luristanu.
  • 323. p. n. e. : Aleksandar Makedonski umire (navodno od malarije).

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Alexander“. Online Etymology Dictionary Приступљено 20. 5. 2008.. 
  2. ^ „The birth of Alexander“. Livius Приступљено 20. 5. 2008..  - Leo Depuydt, 'The Time of Death of Alexander the Great: 11 June 323 BC, ca. 4:00-5:00 PM' in: Die Welt des Orients 28 (1997) 117-135.
  3. ^ Плутарх, Местрије. „Преци и родитељи Александрови“. Славни ликови Антике. стр. 101. 
  4. ^ Arijan Flavije: Aleksandrov pohod, druga knjiga, 24. poglavlje, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  5. ^ „Kingdoms of the Successors of Alexander: After the Battle of Ipsus, B.C. 301“. 1800-1884 Приступљено 27. 7. 2013.. 
  6. ^ Depuydt, L. "The Time of Death of Alexander the Great: 11 June 323 BC, ca. 4:00–5:00 pm". Die Welt des Orients 28: 117–135.

Literatura[uredi]

  • Плутарх, Местрије. „Преци и родитељи Александрови“. Славни ликови Антике. стр. 101. 

Spoljašnje veze[uredi]