Aleksandar Vulin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleksandar Vulin
Vulin 2019. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1972-10-02)2. oktobar 1972. (51 god.)
Mesto rođenjaNovi Sad, SFR Jugoslavija
DržavljanstvoSrbija,
Bosna i Hercegovina
PorekloSrbin iz BiH
Religijapravoslavni hrišćanin
UniverzitetPravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu
Zanimanjepravnik
Politička karijera
Politička
stranka		Nestranačka ličnost
Ranije:
Pokret socijalista
(2008—danas)
Socijalistička partija Srbije (2002—2006)
Partija demokratske levice (2000—2002)
Jugoslovenska levica (1994—1998)
Savez komunista — Pokret za Jugoslaviju (1990—1994)
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 9. januar 2024.
PredsednikMilorad Dodik
Predsednik vladeRadovan Višković
1. decembar 2022 — 3. novembar 2023.
Predsednik vladeAna Brnabić
PrethodnikBratislav Gašić
NaslednikTomislav Radovanović (v. d.)
28. oktobar 2020 — 26. oktobar 2022.
PrethodnikNebojša Stefanović
NaslednikBratislav Gašić
29. jun 2017 — 28. oktobar 2020.
PrethodnikZoran Đorđević
NaslednikNebojša Stefanović
27. april 2014 — 29. jun 2017.
Predsednik vladeAleksandar Vučić
PrethodnikJovan Krkobabić
NaslednikZoran Đorđević
2. septembar 2013 — 27. april 2014.
Predsednik vladeIvica Dačić
27. jul 2012 — 2. septembar 2013.
Prethodnikfunkcija uspostavljena (Goran Bogdanović kao ministar za Kosovo i Metohiju)
NaslednikMarko Đurić
7. avgust 2008 — 5. decembar 2022.
Prethodnikfunkcija uspostavljena
NaslednikBojan Torbica

Aleksandar Vulin (Novi Sad, 2. oktobar 1972) je srpski i bosanskohercegovački političar, pravnik, publicista i bivši novinar. Od 9. januara 2024. godine obavlja funkciju Senatora Republike Srpske.[1] Vulin je bio nekadašnji narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju (2012—2013), ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju (2013—2014), ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Republike Srbije (2014—2017) i ministar odbrane Republike Srbije (2017—2020), ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije (2020—2022) kao i direktor Bezbednosno-informativne agencije Republike Srbije (BIA) od 1. decembra 2022. do 3. novembra 2023. godine.

On je bio osnivač i predsednik Pokreta socijalista (PS). Bio je predsednik tog pokreta od 2008. do 2022. godine.[2] Bio je istaknuti član Saveza komunista — Pokreta za Jugoslaviju (SK—PJ) i Jugoslovenske levice (JUL), koju je predvodila Mira Marković, supruga bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Tokom 2000-ih bio je član Socijalističke partije Srbije (SPS) pre osnivanja PS.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Poreklo i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Porodica Vulin vodi poreklo sa Manjače u Republici Srpskoj. Njegova porodica je starinom iz oblasti između Ključa i Banje Luke.[3]

Aleksandar Vulin je rođen 2. oktobra 1972. godine u Novom Sadu, kao sin inženjera Ranka Vulina i majke Bose, medicinske sestre. Ima i mlađeg brata Bojana.

U Novom Sadu je završio osnovnu školu, a potom Karlovačku gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.[4] Završio je 2017. godine i Visoke studije bezbednosti i odbrane pri Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane u Beogradu, kao polaznik 6. klase, zajedno sa Nebojšom Stefanovićem i Sinišom Malim.[5]

Bio je kolumnista listova „Svet“, „Nacional“, „Centar“, kao i politički komentator radija „Indeks“, a kratko je bio i odgovorni urednik nedeljnika „Pečat”.

Rana politička karijera (1990—2000)[uredi | uredi izvor]

Političku karijeru je započeo 1990. godine, kada se učlanio u Savez komunista-Pokret za Jugoslaviju (SK-PJ), čiji je postao generalni sekretar. Kada je došlo do partijskog sukoba 1994. godine, našao se u većinskoj frakciji koju je predvodila Mira Marković, supruga Slobodana Miloševića, te je postao jedan od osnivača Jugoslovenske (udružene) levice (JUL), partije čiji je predsednik bio Ljubiša Ristić, premda je faktički lider bila Mira Marković. Vulin je postao portparol i zamenik predsednika Direkcije JUL, kao i predsednik Jugoslovenske revolucionarne omladine, omladinskog ogranka partije. Kao mladi levičarski političar, u svom kabinetu je držao portret argentinskog marksističkog revolucionara Ernesta Če Gevare.

Tokom građanskih i studentskih protesta u zimu 1997. godine protiv režima Slobodana Miloševića policija je protiv demonstranata koristila nasilne mere i vodene šmrkove. Vulin, tada član jedne od vladajuće partije (JUL) je dao izjavu: „Priče o tome da su na minus šest stepeni građani polivani hladnom vodom nemaju osnova. Zar je trebalo da ih polivaju toplom vodom?”.[6][7]

Jugoslovensku levicu je napustio početkom 1998. godine, zbog neslaganja sa idejom da levičarke Socijalistička partija Srbije i Jugoslovenska levica formiraju republičku vladu sa desno orijentisanom Srpskom radikalnom strankom, kao i ulaska Srpskog pokreta obnove u saveznu vladu. Rukovodstvo JUL je 2000. godine donelo odluku da ga isključi, a to potvrdilo i na kongresu,[8] prema pisanjima medija na zahtev Mire Marković i Milovana Bojića.[9]

Opozicioni period (2000—2012)[uredi | uredi izvor]

Osnovao je Partiju demokratske levice 2000. godine, koja je juna 2002. godine kolektivno pristupila Socijalističkom partiji Srbije. U firmi „Super pres” je od 2000. do 2002. godine bio pomoćnik direktora marketinga, potom direktor marketinga u firmi „Color Press” od 2003. do 2007. godine i zamenik generalnog direktora „Color Media International” od 2007. do 2012. godine.

Učestvovao je na protestima 12. juna 2003. godine u Brehtovoj ulici na Ceraku, protiv hapšenja pukovnika Veselina Šljivančanina, optuženog pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu.[10] Na ovim protestima su bili generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić i predsednik Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević.

Član SPS-u je ostao do 2006. godine. U julu 2008. godine, osnovao je Pokret socijalista i izabran za njegovog predsednika. Među osnivačima pokreta je bio redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Mihailo Marković.

Konferencija za medije povodom godinu dana neosnovanog pritvora Olivera Ivanovića: direktor Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin, ministar Rasim Ljajić, advokati Toma Fila i Zdenko Tomanović

Vulin je kao predsednik Pokreta socijalista 16. novembra 2010. godine, potpisao sporazum o saradnji sa Srpskom naprednom strankom, Novom Srbijom i Pokretom snaga Srbije.[11] Ova koalicija je pod imenom „Pokrenimo Srbiju” zajednički nastupila na predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim izborima 2012. godine, kada je pobedila i preuzela vlast.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju[uredi | uredi izvor]

Po formiranju Vlade Ivice Dačića, od strane parlamentarne većine koju su činile koalicije „Pokrenimo Srbiju”, SPS-PUPS-JS i Ujedinjeni regioni Srbije, Aleksandar Vulin je 27. jula 2012. godine imenovan za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju pri Vladi Republike Srbije.

Nakon rekonstrukcije Vlade krajem avgusta 2013. godine, Vulin je izabran za ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo i Metohiju.

U javnosti je poznat po nošenju uniforme,[12] koju je nosio kao: direktor Kancelarije za KiM; ministar bez portfelja zadužen za KiM; ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; ministar odbrane i kao ministar unutrašnjih poslova.[13]

Ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja[uredi | uredi izvor]

Vulin kao ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja i Dimitris Avramopulos

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine, Pokret socijalista je ostao u širokoj koaliciji na čelu sa Srpskom naprednom strankom. Narodna skupština Republike Srbije je 27. aprila izabrala novu Vladu na čelu sa Aleksandrom Vučićem, a Vulin je izabran za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Godine 2014. imenovan je za predsednika Saveta za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanje Roma. Do tada je tu funkciju obavljao predsednik Romske partije Srđan Šajn.[14]

Juna 2015. godine je postavljen za predsednika Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova.

U drugoj Vladi Aleksandra Vučića, avgusta 2016. godine, zadržao se na čelu istog resora.

Imenovan je za predsednika srpskog dela Mešovitog komiteta sa Republikom Grčkom, maja 2017. godine.

Ministar odbrane[uredi | uredi izvor]

U prvoj Vladi Ane Brnabić, koja je izabrana 29. juna 2017. godine, nakon što je Aleksandar Vučić morao da napusti mesto predsednika Vlade budući da je odneo pobedu u prvom krugu izbora za predsednika Republike, Vulin je postao ministar odbrane.

Nakon što je 2017. godine izabran za ministara odbrane Srbije, Vulin je kritikovan od strane određenih opozicionih političara i vojnih analitičara zato što se na toj poziciji nalazi neko ko svojevremeno nije služio redovan vojni rok.[15][16]

U septembru 2017. godine je u javnost dospeo izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije u kojem se navodi da nije jasan izvor prihoda od više od 200.000 €, kojim je Vulin sa svojom suprugom kupio trosoban stan. Kao objašnjenje je naveo da je taj novac dobio na poklon od tetke iz Kanade.[17] S obzirom da mu je zamereno da je taj unos tog novca u zemlju morao da bude prijavljen (kao svaki iznos veći od 10.000 €), naveo je da je postepeno unosio iznose od 9.000 €. Izračunato je da bi to moralo da podrazumeva 23 odlaska do Kanade.[18]

Za vreme mandata, tokom marta 2019. godine, završio je petnaestodnevnu obuku pripadnika rezervnog sastava Vojske Srbije, koji nisu služili redovni vojni rok.[19]

Ministar unutrašnjih poslova[uredi | uredi izvor]

Vulin je 28. oktobra 2020. godine izabran za ministra unutrašnjih poslova u drugoj Vladi Ane Brnabić.

Direktor Bezbednosno-informativne agencije[uredi | uredi izvor]

Vulin je 1. decembra 2022. godine imenovan za novog direktora Bezbednosno-informativne agencije. Na tom mestu je nasledio Bratislava Gašića koji je upravo od Vulina preuzeo mesto ministra unutrašnjih poslova.[20][21]

U julu 2023. Aleksandar Vulin se našao pod sankcijama SAD-a zbog navodne umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, trgovinu narkoticima i zloupotrebe javne funkcije. Kako se navodi u izveštaju Vulin je održavao obostrano koristan odnos sa srpskim trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem, kog su SAD već sankcionisale, pomažući da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica Srbije.[22]

Trećeg novembra 2023. podneo je ostavku na poziciju direktora BIA, povodom čega je izjavio: ...neću da dozvolim da budem povod za ucene i pritiske na Srbiju i Srpski svet. Zato podnosim neopozivu ostavku na mesto direktora BIA. Sankcije koje su uvedene meni jesu dokaz moje uporne borbe za jedinstvo Srba, ali uvođenje sankcija Srbiji, za šta bi se iskoristilo moje dalje rukovođenje BIA, bile bi dokaz moje sebičnosti.[23]

Stavovi[uredi | uredi izvor]

Vulin je nakon plasiranje ideje o podizanju spomenika Slobodanu Miloševiću bio kritikovan u više navrata od strane političara iz vladajućih stranaka, od strane opozicije i nevladinih organizacija.[24][25][26][27]

Zbog učestalih kritičkih izjava usmerenih prema Hrvatskoj, koju povremeno naziva fašističkom državom[28][29] i pojedine hrvatske političare ustašama,[30][31] Vlada Republike Hrvatske ga je 2018. godine proglasila personom non grata.[32]

Prvi je javno upotrebio sporan termin srpski svet, zbog čega se u pojedinim izvorima smatra i njegovim tvorcem.[33]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

U braku sa suprugom Natašom ima sinove Sergeja i Olega.[34]

Dela[uredi | uredi izvor]

Autor je četiri knjige - jedne političke studije i tri romana:

  1. Polit art - politika i kako je prepoznati, M & C, Beograd (2002) ISBN 86-903275-0-9;
  2. Opadanje, Izdavački grafički atelje M, Beograd (2004) ISBN 86-83927-10-5;
  3. Lepota, Stylos art, Novi Sad (2008) ISBN 978-86-7473-442-1;
  4. Mrak, IGAM, Beograd (2010) ISBN 978-86-83927-56-2;
  5. Mrak, Aleteйя, Sankt-Peterburg (2017) ISBN 978-5-906860-87-3 (izdanje na ruskom jeziku)

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Počasni građanin[uredi | uredi izvor]

Država Mesto Datum
 Republika Srbija Počasni građanin Leposavića[37] 20. oktobar 2014.
 Republika Srbija Počasni građanin Kosovske Mitrovice[38] 2. novembar 2014.
 Republika Srbija Počasni građanin Vitine[39] 13. april 2015.
 Republika Srbija Počasni građanin Zubinog Potoka[40] 2015.

Ostala priznanja[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Tanjug (2023-12-27). „Dodik imenovao Vulina za člana Senata Republike Srpske”. Euronews.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-27. 
  2. ^ „Vulin podneo ostavku na mesto predsednika Pokreta socijalista”. Danas. 5. 12. 2022. Pristupljeno 7. 12. 2022. 
  3. ^ „Vulin: Priznanje je dodijeljeno svim Srbima”. youtube.com. RTRS. 
  4. ^ Profil na sajtu ministarstva odbrane
  5. ^ „Početak usavršavanja 6. klase Visokih studija bezbednosti i odbrane”. Vojska Srbije. 17. 1. 2017. 
  6. ^ „„Na pogrešnoj strani istorije”, Vreme, Pristupljeno 30. 11. 2018.”. Arhivirano iz originala 30. 11. 2018. g. Pristupljeno 29. 11. 2018. 
  7. ^ „Vodeni topovi na minus šest”, Istinomer, Pristupljeno 30. 11. 2018.
  8. ^ „Kako je pre 20 godina Vulin „stradao“ zbog neslaganja sa Šešeljem?”. Danas. 15. novembar 2020. 
  9. ^ „„Pokret socijalista" Aleksandra Vulina 465. registrovana partija u Srbiji”. Radio televizija Vojvodine. 7. avgust 2008. 
  10. ^ Šljivančanin, Veselin (2012). Branio sam istinu. Beograd: Novosti. str. 6. ISBN 978-86-7446-210-2. 
  11. ^ „Sporazum o saradnji” (PDF). Srpska napredna stranka. 16. novembar 2010. 
  12. ^ www.sr.encyclopedia-titanica.com | Značenje opsednutosti (šta je to, koncept i definicija)
  13. ^ Jutjub kanal: Radio Slobodna Evropa | Sve Vulinove "uniforme"
  14. ^ [1] Blic, Pristupljeno 15.4.2020.
  15. ^ https://www.danas.rs/drustvo/radic-vulin-nije-sluzio-vojsku/ „Radić: Vulin nije služio vojsku ”, Danas, Pristupljeno 30. 11. 2018.]
  16. ^ „„Vulin: Hteo sam u uniformu, ali sam imao dioptriju veću od 7”, N1, Pristupljeno 30. 11. 2018.”. Arhivirano iz originala 12. 11. 2020. g. Pristupljeno 29. 11. 2018. 
  17. ^ „„Tetka iz Kanade“ platila Vulinu stan”, KRIK, Pristupljeno 30. 11. 2018.
  18. ^ „Vulin 23 puta putovao iz Kanade u Srbiju da bi preneo tetkine pare?”, 021, Pristupljeno 30. 11. 2018.
  19. ^ „Vulin prošao obuku rezervnog sastava i položio vojnu zakletvu”. Insajder. 22. 3. 2019. 
  20. ^ „Vulin novi direktor BIA”. B92. Pristupljeno 1. 12. 2022. 
  21. ^ „Gašić zvanično preuzeo dužnost ministra unutrašnjih poslova od Vulina”. N1. Pristupljeno 1. 12. 2022. 
  22. ^ „Treasury Sanctions Official Linked to Corruption in Serbia”. U.S. Department of the Treasury (na jeziku: engleski). 2023-06-27. Pristupljeno 2023-07-11. 
  23. ^ „ALEKSANDAR VULIN PODNEO OSTAVKU NA MESTO DIREKTORA BIA”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-03. 
  24. ^ „MINISTAR ZA ALO! Vulin: Sloba zaslužuje spomenik u Beogradu!”, Alo, Pristupljeno 30. 11. 2018.
  25. ^ Milošević ponovo deli političku scenu Srbije”, RTS, Pristupljeno 30. 11. 2018.
  26. ^ SPO: Kakav spomenik, MILOŠEVIĆ JE SERIJSKI UBICA”, Mondo, Pristupljeno 30. 11. 2018.
  27. ^ Srbija Miloševiću diže spomenik?, HRT, Pristupljeno 30. 11. 2018.
  28. ^ „„Vulin traži od EU da intervenira jer je Hrvatska 'fašistička' država”, Direktno, Pristupljeno 30. 11. 2018.”. Arhivirano iz originala 14. 02. 2022. g. Pristupljeno 29. 11. 2018. 
  29. ^ „„Hrvatska potonula u ludilo”, Starmo, Pristupljeno 30. 11. 2018.”. Arhivirano iz originala 22. 12. 2017. g. Pristupljeno 29. 11. 2018. 
  30. ^ „Skandalozan odgovor Vulina Stieru: Sada znamo što misle ustaški sinovi”, Večernji, Pristupljeno 30. 11. 2018.
  31. ^ „Vulin: Matić je neizlečiv ustaša”, Mondo, Pristupljeno 30. 11. 2018.
  32. ^ „VULIN DO DALjNjEG NIJE POŽELjAN U HRVATSKOJ! Bit će vraćen s granice ako pokuša ući u državu”, Jutarnji, Pristupljeno 30. 11. 2018.
  33. ^ „Vulin: Vučić treba da stvara Srpski svet, on je predsednik svih Srba”. N1. 26. septembar 2020. 
  34. ^ Galović, Milan. „Zalažem se za promene u vojsci po meri neutralnosti”. Politika Online. Pristupljeno 2023-11-03. 
  35. ^ „Odlikovanja povodom Dana Republike; Vulinu Orden zastave Srpske sa zlatnim vijencem”. RTRS. 9. 1. 2020. Pristupljeno 10. 1. 2020. 
  36. ^ „Putin odlikovao Vulina”. Politika Online. Pristupljeno 2024-01-30. 
  37. ^ „Ministar Vulin počasni građanin Leposavića”. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. 16. februar 2015. 
  38. ^ „Aleksandar Vulin danas postaje počasni građanin Kosovske Mitrovice”. Nova srpska politička misao. 2. novembar 2014. 
  39. ^ „Aleksandar Vulin počasni građanin Vitine”. Pokret socijalista. 13. 04. 2015. Arhivirano iz originala 22. 04. 2021. g. 
  40. ^ a b „Ministar Aleksandar Vulin”. Vlada Republike Srbije. 
  41. ^ „NAJVIŠE PRIZNANJE OPŠTINE IVANJICA: Ministru Vulinu uručena Junska nagrada”. Večernje novosti. 16. jun 2021. 
  42. ^ „Vulinu uručena nagrada „Kapetan Miša Anastasijević””. Politika Online. Pristupljeno 2021-12-08. 
  43. ^ „Direktoru BIA i osnivaču Pokreta socijalista Aleksandru Vulinu dodeljeno najveće priznanje grada Istočno Sarajevo- Grb grada”. Politika Online. Pristupljeno 2023-09-17. 
  44. ^ „Babušničani odlikovali ministra: Kad je teško - Vulin”. VRANJENEWS (na jeziku: srpski). 2021-09-06. Pristupljeno 2024-03-20. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Političke funkcije
funkcija uspostavljena
 Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju
2012—2013.
Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju
2013—2014.
Ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja
2014—2017.
Ministar odbrane
2017—2020.
Ministar unutrašnjih poslova
2020—2022.
Direktor Bezbednosno-informativne agencije
2022—2023.
Tomislav Radovanoviđ (v.d.)
Stranačke funkcije
partija osnovana
 Vođa Pokreta socijalista
2008—2022.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Вулин&oldid=27503452”