Aleksandar Edmon Bekerel
| Aleksandar Edmon Bekerel | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 24. mart 1820. |
| Mesto rođenja | Pariz, Francuska |
| Datum smrti | 11. mart 1891. (70 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Naučni rad | |
| Polje | Fizika |
| Institucija | Berlinski univerzitet |
Aleksandar Edmon Bekerel (franc. Alexandre-Edmond Becquerel; Pariz, 24. mart 1820 — Pariz, 11. mart 1891) bio je francuski fizičar koji je proučavao solarni spektar, magnetizam, elektricitet i optiku. Bio je poznat po svojim radovima vezanim za luminescenciju i fosforescenciju. Otkrio je fotovoltski efekat, koji predstavlja fiziku iza solarnih ćelija, 1839. godine[1][2] Bio je sin Antoana Sezara Bekerela i otac Anrija Bekerela.
Bekerel je rođen u Parizu i bio je, u navratima, učenik, asistent i naslednik svog oca u Muzeju prirodne istorije. Takođe je postavljen za profesora Poljoprivrednog instituta u Versaju koji je bio kratkog veka 1849. godine, a 1853. godine postao je šef katedre za fiziku na Konzervatorijumu umetnosti i zanata. Bekerel je bio povezan sa svojim ocem u većini svojih dela, ali on sam je posvetio dosta pažnje proučavanju svetlosti, a posebno fotohemijskim efektima i spektroskopskim karakteristikama solarne radijacije i električne svetlosti, kao i fenomenima fosforescencije, posebno kod sulfida i smeša uranijuma. U vezi sa ovim, kasnijim istraživanjima, osmislio je fosforoskop.
Bekerel je objavio 1867 – 1868. godine diskusiju u dva toma nazvanu La Lumière, ses causes et ses effets. Takođe je istraživao dijamagnetske i paramagnetske karakteristike supstanci i veoma su ga interesovali fenomeni elektrohemijskog raspada, te je prikupio dosta dokaza koji su išli u prilog Faradejevom zakonu elektrolize i predložio je izmenjen iskaz tog zakona koji je trebalo da pokrije određene prividne izuzetke.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Antoan Sezar Bekerel - njegov otac
- Anri Bekerel - njegov sin
- Žan Bekerel - njegov unuk
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Vilijams, R. (1960). „Becquerel Photovoltaic Effect in Binary Compounds”. The Journal of Chemical Physics. 32 (5): 1505—1514. doi:10.1063/1.1730950.
- ^ Bekerel, A. E. (1839). „Mémoire sur les effets électriques produits sous l'influence des rayons solaires”. Comptes Rendus. 9: 561—567.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Alisi, A. (1996). „Henri Becquerel: The Discovery of Radioactivity”. Radiation Protection Dosimetry. 68: 3—10. Arhivirano iz originala 28. 08. 2007. g. Pristupljeno 28. 02. 2008.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
