Aleksandar Cincar-Marković
| Aleksandar Cincar-Marković | |
| Biografija | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1889. |
| Mesto rođenja | Beograd (Kraljevina Srbija) |
| Datum smrti | 1952. |
| Mesto smrti | Beograd (FNRJ) |
uredi  |
|
dr Aleksandar Cincar-Marković (1889 — 1952), bio je srpski diplomata i ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije od 5. februara 1939. do 27. marta 1941.
Sadržaj |
[uredi] Porodica i rani život
Dr Aleksandar Cincar-Marković rođen je u Beogradu 1889. godine. Otac, pukovnik Marko K. Cincar-Marković, komandant celokupne žandarmerije Srbije brat je generala Dimitrija Cincar-Markovića, predsednika ministarskog saveta (vlade) Kraljevine Srbije i sin pukovnika Konstantina - Koste Cincar-Markovića, šabačkog okružnog načelnika, usvojenika gospođe Tomanije Obrenović, kćerke lozničkog vojvode Antonija Bogićevića i žene gospodara Jevrema Obrenovića, a unuk Cincar-Marka Kostića (1777 — 1822), vojvode sokoskog i kneza šabačke posavine, rodonačelnika Cincar-Markovića[1]. Aleksandar Cincar-Marković je imao brata Ljubomira Cincar-Markovića pitomca Vojne akademije [2] i sestre Jelicu i Zoru.
Osnovnu školu i Prvu mušku gimnaziju završio je u Beogradu [3]. Studirao je prava u Frajburgu i Berlinu, gde je i diplomirao 1911. Doktorirao je u Francuskoj.
Kao rezervni pešadijski oficir učestvovao je u ratovima u prvim borbenim jedinicama 1912-1918..
Bio je oženjen Idalijom Zervos, Grkinjom. Nije imao dece.
[uredi] Kretanje u službi
Sekretar u Ministarstvu inostranih dela od kraja 1918. Na konferenciji mira u Parizu bio je član Sekretarijata delegacije Kraljevine SHS, sekretar Nikole Pašića. Član i generalni sekretar delegacije Kraljevine SHS u Rapalu 1920. i Santi Margariti 1922.
Cincar-Marković je bio konzul Kraljevine SHS u Zadru od juna 1921. Konzul u Trstu. Prvi sekretar, potom savetnik poslanstva u Tirani od jula 1923. do maja 1925. Šef Balkanskog oseka u Ministarstvu inostranih dela 1925-1926. Otpravnik poslova u Budimpešti od juna 1926. Zatim od jeseni 1926. postaje savetnik poslanstva u Parizu. Potom, savetnik poslanstva u Sofiji od maja 1927. godine. Cincar-Marković boravi na mestu savetnika poslanstva u Beču od avgusta 1928. Takođe je bio savetnik poslanstva u Parizu od 1930.
[uredi] Poslanik u Sofiji i Berlinu
Poslanik Kraljevine Jugoslavije u Sofiji 1934-1935., gde je vojni ataše bio generalštabni pukovnik Dragoljub Draža Mihailović.
Poslanik Kraljevine Jugoslavije u Berlinu 1935-1939. godine.
[uredi] Ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije
Pad Milana Stojadinovića i obrazovanje vlade Dragiše Cvetkovića izazvalo je u Berlinu veliko razočarenje. Pošto se smirilo uzbuđenje oko Stojadinovićevog pada, nova jugoslovenska vlada je pokušala oživljavanje razgovora sa Nemačkom.
Pred kraj aprila 1939. godine Cinacar-Marković je otputovao za Nemačku. 25. aprila imao je razgovor sa Joahimom fon Ribentropom, a 26. aprila je bio primljen i od Adolfa Hitler.
4. jula 1939. godine u svojstvu jugoslovenskog ministra inostranih poslova sastao se sa bugarskim predsednikom vlade Kjoseivanovom. Na sastanku koji se održao na Bledu ministar Cincar-Marković je pokušao da uvuče Bugarsku u Balkanski pakt. Nemačka je tražila da se zbog svojih interesa taj pakt poništi.
Kraljevina Jugoslavija i Mađarska stvaraju ugovor o prijateljstvu, koji na jugoslovenski predlog- dobija naziv „Ugovor o večnom prijateljstvu“. Ugovor potpisuju Aleksandar Cincar-Marković i mađarski ministar inostranih poslova grof Ištvan Čaki 12. decembra 1940. godine.
Predsednik jugoslovenske Vlade Dragiša Cvetković i ministar Cinacar-Marković zajedno sa nemačkim poslanikom u Beogradu Viktorom fon Herenom otputovali su 13. februara 1941. godine u posetu nemačkom ministru spoljnih poslova Joahimu fon Ribentropu, koji ih je primio usvoju vilu u Fušlu, Austrija. Cvetković i Cincar-Marković su pokušali da zadrže Jugoslaviju tokom sastanka na pozicijama neutralnosti prema Nemačkoj. Adolf Hitler je 15. februara primio Cvetkovića i Cincar-Markovića. On je izričito zahtevao da Jugoslavija priđe Trojnom paktu. Cvetković je zahteve odbio uz obrazloženje da bi pakt ugrozio suverinitet Jugoslavije i da nema ovlašćenje od kneza Pavla za taj akt. Hitler je bio nezadovoljan ovim stavom i zahtevao hitan sastanak sa knezom Pavlom Karđorđevićem.
[uredi] Trojni pakt
Na sednici Krunskog saveta, 6. marta 1941. godine, došlo je do sudbonosnog izbora između pakta i rata. Cincar-Marković izneo je stav da je jedina alternativa ratu potpisivanje Trojnog pakta, s tim što bi se Hitleru moglo postaviti neki uslovi:da garantuje suverinitet i integritet Jugoslavije, da neće tražiti vojnu pomoć i prolaz trupa, i da će uzeti u obzir interes Jugoslaviji za Solun u novom evropskom pokretu. Prilikom glasanja, svi su se složili da se pakt prihvati uz određene uslove.
25. marta 1941. godine predsednik Vlade Dragiša Cvetković, ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Markovićm i nemački ministar spoljnih poslova Joahim fon Ribentrop u dvorcu Belvedere potpisuju protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Dva dana kasnije, 27 marta grupa jugoslovenskih oficira izvela je vojni udar, uz britansku podršku zbacila Vladu i namesništvo, uhapsila Dragišu Cvetkovića, Aleksandra Cincar-Markovića i ostale ministre, a maloletnog kralja Petra II proglasila za punoletnog i predala mu vlast.
[uredi] 27. mart i kapitulacija Kraljevine Jugoslavije
Posle vojnog udara 27. marta ministar Cincar-Marković je bio uhapšen i interniran u Brus. Rano ujutru, 6. aprila 1941. godine Nemačka je bez objave rata napala Jugoslaviju. Cincar-Marković je istog dana otišao za Sarajevo. Na Palama ga je pronašao general Kalafatović gde mu je izložio tešku situaciju u kojoj se nalaze narod i vojska. U vreme kada su članovi pučističke vlade spremali da iz Nikšića napuste zemlju, general Kalafatović je morao da pristane na bezuslovnu kapitulaciju. Kalafatović je posle dugog i napornog ubeđivanja uspeo da privoli Aleksandra Cincar-Markovića na pregovore sa Nemcima.
Opunomoćenici Vrhovne komande jugoslovenske vlade, bivši ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoj Janković, potpisali su u zgradi čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih snaga Kraljevine Jugoslavije, koji im je izdiktirao nemački komandant, general Maksimilijan fon Vajks. Treći rajh je nametnuo bezuslovnu, potpuno, neograničenu kapitulaciju, vojska Jugoslavije je uglavnom odvedena u zarobljeništvu, zemlja je podeljena između Nemačke, Italije, Mađarske i Bugarske. Jugoslovenska ratna mornarica pripala je Italiji.
[uredi] Suđenje i smrtna presuda
Posle rata nove vlasti su organizovale suđenje Aleksandru Cincar-Markoviću zbog prilaska Jugoslavije Trojnom paktu i on je pogubljen.[traži se izvor od 04. 2012.]
[uredi] Izvori
- ^ Vid. Marija Cincar-Marković, Pred 29. maj 1903, Politika, 21 – 30 oktobra 1926. M. Milićević, Ljubodrag Popović, Generali vojske Kneževine i Kraljevine Srbije, Beograd 2003, str. 250.
- ^ Poginuo od posledica pada sa konja
- ^ Vid. Spomenica o stogodišnjici Prve muške gimnazije u Beogradu, Beograd 1939, str. 395.
