Alkonost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alkonost (autor Ivan Bilibin)

Alkonost (rus. Алконост) je biće iz mitologije i folklora Rusa. Najraniji prikaz Alkonosti u literaturi nalazi se u minijaturi iz 12. veka. Ovo mitološko biće je postalo poznato u spomenicima drevne ruske književnosti.

Etimologija naziva[uredi | uredi izvor]

Naziv Alkonost potiče od imena starogrčkog mitološkog lika Alkione (grč. ἀλκυών), devojke koju su grčki bogovi pretvorili u vodomara[1].

Takođe se mogu pronaći i drugi nazivi za Alkonost, kao što su: Akolnoster (rus. Аколностъ), Alkanoster (rus. Алканостъ), Alkion (rus. Алкион), Alkonos (rus. Алконос), Alkonoter (rus. Алконотъ), Alkonst (rus. Алконст), Alerkonoster (rus. Альконостъ), Alkunoster (rus. Алкуностъ) i Antonoster (rus. Антоностъ).

Opis Alkonosti u mitologiji i narodnim predanjima[uredi | uredi izvor]

U mitologiji i narodnim predanjima Alkonost opisuju kao pticu sa glavom i grudima žene. Alkonost ima predivan, očaravajući glas i ljudi koji su ga čuli, nikada ga neće zaboraviti[2]. Ona stanuje u iriju[3] i ljudima prenosi poruke sa drugog sveta[3][4]. Za razliku od Sirina ne čini zlo i nije opasna po ljude[5]. Prema predanjima Alkonost sredinom zime (u vrijeme Zimskog solsticijuma) polaže nekoliko jaja na obali mora, koja se zatim se spuštaju u dubine mora. Za to vrijeme more je mirno, ali nakon sedam dana jaja će da isplivaju na površinu. Kada jaja isplivaju na površinu, Alonost ih skupi i odnosi na obalu mora gde leže nad njima. Kad se jaja izlegnu, počinje bura i oluja. Samim tim Alkonostu se pripisuje i uticaj na vremenske prilike. U nekim predanjima se spominje da su pojedini ljudi uspevali da ukradu izležena jaja Alkonosti i ostavljali ih u crkvama[6].

U modernom neopaganizmu Alkonost se predstavlja kao otelotvorenje božanstva Horsa koje ima moć da kontroliše vremenske prilike[7].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lena G. Nina. „Everything Slavic Related”. Arhivirano iz originala 27. 08. 2011. g. Pristupljeno 15. 07. 2018. 
  2. ^ Kate Torpie (2007). Groovy Tubes: Mythical Beasts. Norwalk, CT: InnovativeKids. str. 23. 
  3. ^ a b „Alkonost”. 
  4. ^ „Kartina "Sirin i Alkonost", Vasnecov, 1896”. 
  5. ^ Matthews, John; Matthews, Caitlin (2010). The Element Encyclopedia of Magical Creatures: The Ultimate A–Z of Fantastic Beings from Myth and Magic. London: HarperCollins UK. str. 16. ISBN 9780007365050. 
  6. ^ „Sirin i Alkonost. Pesnь radosti i pečali”. Arhivirano iz originala 07. 02. 2012. g. Pristupljeno 15. 07. 2018. 
  7. ^ „Alkonost”. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Эllis Lak (1995). Slavяnskaя mifologiя. Эnciklopedičeskiй slovarь. Moskva. ISBN 978-5-7195-0057-7. 
  • Belova O. V., Kvlividze N. V. (2001). Pravoslavnaя эnciklopediя. Moskva. ISBN 978-5-89572-007-3. 
  • Bobrov A. A. (2004). Russkiй mesяceslov na vse vremena. Pamяtnыe datы, prazdniki, obrяdы, imeninы. Moskva: Veče. ISBN 978-5-7838-1304-7. 
  • Kate Torpie (2007). Groovy Tubes: Mythical Beasts. Norwalk, CT: InnovativeKids. 
  • Matthews, John; Matthews, Caitlin (2010). The Element Encyclopedia of Magical Creatures: The Ultimate A–Z of Fantastic Beings from Myth and Magic. London: HarperCollins UK. ISBN 9780007365050. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alkonost na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алконост&oldid=26808888”