Ambrozija (biljka)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Ambrozija
Ambrosia artemisiifolia
Ambrosia artemisiifolia
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Asterales
porodica: Asteraceae
rod: Ambrosia
L.
vrste

A. acanthicarpa
A. ambrosioides
A. arborescens
A. artemisiifolia
A. aspera
A. bidentata
A. canescens
A. carduacea
A. chamissonis
A. cheiranthifolia
A. chenopodiifolia
A. confertiflora
A. cordifolia
A. coronopifolia
A. cumanensis
A. deltoidea
A. dumosa
A. elatior
A. eriocentra
A. grayi
A. helenae
A. hispida
A. ilicifolia
A. intergradiens
A. johnstoniorum
A. linearis
A. maritima
A. monogyra
A. palustris
A. pannosa
A. parvifolia
A. peruviana
A. psilostachya
A. pumila
A. salsola
A. sandersonii
A. scabra
A. tarapacana
A. tenuifolia
A. tomentosa
A. trifida
A. trifolia
A. velutina

Ekologija taksona

Ambrozija (lat. Ambrosia artemisiofolia) je rod invazivnih korova, jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je poznata i pod nazivima limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. Ambrozija je jednogodišnja biljka visine od 20 cm do 2 m. Koren je vretenast, stablo je uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dlačicama, jako izrezanim, sa uskim režnjevima. Presek stabla je četvrtast ili okrugao. U prirodi je niko ne jede zbog gorkog ukusa. Cvetovi su skupljeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabala i grana, žućkaste boje. Niče od sredine aprila, a cveta u kasno leto i jesen, od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva.

Štetnost[uredi]

Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% ljudi. Od svih polenskih alergija polen ambrozije je uzročnik u 50 do 60% slučajeva. Kod najosetljivijih osoba 8-20 polenovih zrna u 1 m3 vazduha može da izazove jake reakcije, a samo jedna biljka ambrozije proizvodi 1-8 milijardi polenovih zrna.

U polenu ambrozije je konstatovano 52 jedinjenja koja su alergogena od kojih su 6 posebno opasni. Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima. Otežano disanje i pojačana sekrecija su osnovni oblici alergije koja može u nekim situacijama preći i u astmatične napade. Sve češće se u svetu beleže smrtni slučajevi izazvani preteranom alergijskom reakcijom na ambroziju.

Ambrozija ne izaziva samo reakcije kod ljudi već i kod životinja.

Istorija[uredi]

Ambrozija nije evropska biljka. Doneta je iz Amerike na nekom od prekookeanskih brodova krajem 19. veka i od tada se polako i nezadrživo širi Evropom. Trenutno je ima više u Evropi nego u Americi. Jedna biljka može proizvesti i više od milijardu zrna polena koji se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površinu od više kvadratnih kilometara. Zrno polena zadržava klijavost i do 40 godina. Ambrozija prvenstveno nastanjuje neuređeno i zapušteno zemljište. Najefikasniji način uništavanja je čupanje iz korena, ali i negovanje niskog rastinja utiče na zatiranje. U slučaju većih površina primenjuje se i redovno košenje do 5 cm iznad zemlje, a samo ponekad i tretman totalnim herbicidima. Ako se ne kosi nisko izrasta ponovo u roku od 20 dana.

Podaci u Srbiji[uredi]

Ambrozija je prvi put je u Srbiji primećena u Sremskim Karlovcima 1953. godine. Po podacima iz 2006. godine u Beogradu je pojedinih dana izmereno i do 400 polenovih zrna po m3, a prema podacima INEP u Beogradu ima 700 izdanaka po m2. Od 2006. godine se posebno vodi računa i pokrenuta je široka akcija za nadgledanje površina i uklanjanje ovog korova.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Ambrozija (biljka)