Amebijaza

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Amebijaza
lat. Amoebiasis
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Amebna dizenterija debelog creva
ICD-10 A06.
ICD-9 006
MeSH D000562

Amebijaza (lat. amoebiasis) je vrsta protozoalne infekcije koja može biti akutna ili hronična, a javlja se u vidu zapaljenja sluznice debelog creva ili drugih vancrevnih manifestacija. Uzročnik bolesti je dizenterična ameba (lat. Entamoeba hystolitica), koji se javlja u vidu vegetativne i cistične forme. Za čoveka je patogena vegetativna forma ovog parazita.[1] Najteži oblik bolesti je tzv. amebna dizenterija.[2]

Oko 90% zaraženih osoba nema nikakve simptome, ali bolest ima potencijal da postane izrazito opasna. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije od amebijaze godišnje oboli oko 40-50 miliona ljudi širom sveta, a između 70.000 i 100.000 slučajeva se završi smrtnim ishodom.[3]

Istorija[uredi]

Fedor A. Loš
Entamoeba histolytica

Fedor Aleksandrevič Loš je 1875. godine u Petrogradu pronašao amebu u krvavo-sluzavom sadržaju stolice čoveka umrlog od dizenterije[4] i nazvao ju je Amoeba coli, ali nije uočio njeno patogeno delovanje. Tek kasnijim ispitivanjima je utvrđeno da je ovaj mikroorganizam uzročnik jednog oblika dizenterije i karakterističnih jetrenih apscesa. Razliku između ove amebe i nepatogene Entamoeba coli uočio je Šaudin 1903. godine i nazvao ju je Entamoeba histolytica, istučući time njenu sposobnost destrukcije tkiva.[5]

U prošlosti se najveći broj obolelih javljao u tropskim i suptropskim krajevima i u zemljama sa lošim higijenskim standardima. Ratovi i velike seobe ljudi rasprostranili su je po celom svetu. Danas se amebijaza javlja i u krajevima sa umerenom klimom, ali u znatno blažem obliku.[5]

Etiologija[uredi]

Uzročnik amebijaze, Entamoeba histolytica, se javlja u tri oblika: vegetativni oblik ili trofozoit (koji se kreće pomoću pseudopodija), prelazni oblik i tzv. otporni oblik ili cista. Cista histolitične amebe je obavijena čvrstom membranom koja je štiti od različitih nepovoljnih uticaja, tako da se dugo može održati u spoljašnjoj sredini i ona zapravo najčešće prenosi bolest. Vegetativni i prelazni oblik mogu biti uzrok infekcije, ali samo pri direktnom kontaktu.[5]

Izvor zaraze je oboleo čovek (tzv. amebonoša), a parazit se izbacuje preko stolice, gnoja i drugih telesnih izlučevina. Mehanizam zaraze je feko-oralni, a bolesnik unosi cistu amebe preko prljavih ruku, kontaminirane vode, kontaminiranog voća i povrća itd.[6] Pretpostavlja se da su za patogen učinak potrebni, ne samo ameba u jednom od svojih oblika, već i drugi nepovoljni ekološki, termički, atmosferski i drugi uzroci ili neko dodatno crevno oboljenje koje prati oštećenje sluzokože. Tokom nekih virusnih i bakterijskih infekcija dolazi do smanjene produkcije sluzi koja ima zaštitnu ulogu u crevima, a poznato je da ishrana siromašna belančevinama pogoduje pojavi bolesti i njenih komplikacija.[5]

Osetljivost prema ovim amebama je opšta, a bolest ne ostavlja imunitet[1].

Klinička slika[uredi]

Crevna amebijaza se odlikuje inkubacijom koja se kreće od nekoliko dana do tri i više meseci, prosečno 2-4 nedelje. Bolest počinje akutno ili sa prodromom (umereno povišena temperatura, glavobolja, adinamija, bol u trbuhu i dr). Stolice su kašaste sa primesama sluzi i krvi, a njihov broj se kreće od 4-5 ili više za 24 časa. Iste su količinski male pri čemu intimno izmešane sa primesma sluzi i krvi, a ne u vidu kapi ili žila kao kod bacilarne dizenterije. Objektivnim pregledom bolesnika zapaža se meteoristični trbuh koji je nadut i bolno osetljiv, a bol prati položaj debelog creva. Amebna dizenterija može da se i zakomplikuje sa masivnim crevnim krvarenjem ili perforacijom debelog creva. Nekomplikovana forma se završava ozdravljenjem tokom 1-2 meseca. Međutim, često dolazi do hronifikacije koja se odlikuje periodima akutizacije i remisije. Kod male dece bolest protiče sa povišenom temperaturom, povraćanjem, dijarejom i znacima gubitka tečnosti i minerala.

Amebna dizenterija može da ima akutni, hronični, lak, težak i fulminantni oblik. Fulminantni oblik bolesti se sreće kod 5-10% hospitalizovanih pacijenata, a prvenstveno kod trudnica i žena u postporođajnom periodu. Kod ove forme sluzokoža debelog creva je u 50% pokrivena ulceracijama (čirevima) pa dolazi do perforacije sa peritonitisom i paralitičkim ileusom. Stanje bolesti se progresivno pogoršava te za nekoliko dana dolazi do smrtnog ishoda.

Vancrevne manifestacije amebijaze nastaju kao posledica hematogene diseminacije parazita najčešće u jetri, plućima, mozgu i na koži. Dospeli parazit u jetri može da izazove akutni amebni hepatitis ili amebni apsces. Kod amebnog hepatitisa zapaža se povišena telesna temperatura i bolna osetljivost jetre.

Pleuropulmonalna amebijaza se javlja kao zapaljenje pluća, apsces ili gnojni pleuritis.

Amebijaza mozga se retko javlja i ponaša kao i svaki drugi ekspanzivni proces na mozgu.[1]

Dijagnoza[uredi]

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu epidemioloških podataka (postojanje sličnog oboljenja iz okoline bolesnika, boravak u suptropskim i tropskim predelima), kliničke slike i laboratorijskih i drugih ispitivanja. Laboratorijska dijagnoza je prvenstveno usmerena na direktnu etiološku potvrdu parazita iz sveže stolice ili aspirata amebnog apscesa.[1]

Prevencija i lečenje[uredi]

Prevencija amebijaze se ogleda u stvaranju povoljnih higijenskih uslova života i rada, održavanju lične higijene, pravilnoj ishrani i sistematskom lečenju svih obolelih kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Veliku opasnost predstavljaju tzv. zdrave cistonoše, koje ne pokazuju znakove kliničkih smetnji a u kontaktu su sa hranom.

Lečenje se sprovodi različitim lekovima i dijetnim režimom prehrane, u zavisnosti od stadijuma i organolokalizacije amebijaze.

Slučajevi bolesti[uredi]

Jedan od najdramatičnijih slučajeva amebijaze zabeležen je 1933. godine na Svetskom sajmu u Čikagu. Uzrok je bila kontaminacija vode za piće otpadnim vodama iz kanalizacije. Tom prilikom zabeleženo je oko 1.000 obolelih, a 58 slučajeva se završilo smrtnim ishodom.[7] U periodu između maja i septembra 1998. godine u Gruziji je zabeležen 171 slučaj ove bolesti.[8]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Амебијаза” Приступљено 18. 12. 2007.. 
  2. „Речник појмова” Приступљено 18. 12. 2007.. 
  3. „In vitro activity of antiamoebic drugs against clinical isolates of Entamoeba histolytica and Entamoeba dispar” Приступљено 19. 12. 2007.. 
  4. „Entamoeba” Приступљено 19. 12. 2007.. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „Биологија” Приступљено 18. 12. 2007.. 
  6. „Најчешћа гљивична и бактеријска обољења” Приступљено 18. 12. 2007.. 
  7. „Entamoeba histolytica at FDA”. 
  8. „Investigation of an outbreak of amœbiasis in Georgia” Приступљено 19. 12. 2007.. 



Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).