Anaksimandar

Anaksimandar
Anaksimandar
Lični podaci
Puno ime	Anaksimandar
Datum rođenja	610. p. n. e.
Mesto rođenja	Milet,
Datum smrti	546. p. n. e.
Mesto smrti	Milet ,
Filozofski rad
Epoha	Antička filozofija

Anaksimandar iz Mileta (grč. Ἀναξίμανδρος; Milet, 610 − 546. p. n. e.), bio je jonski (grčki) filozof prirode koji je tvrdio da je aperion prapočelo (arhe) svih stvari.

Spisi Anaksimandra, Talesovog učenika, danas su izgubljeni, ali mu se pripisuju razne nove ideje. Bio je prvi Grk koji je koristio sunčev sat (odavno poznat na Srednjem istoku) i pomoću njega odredio datume dva solsticija (najkraćeg i najdužeg dana) i ekvinocija (dve ravnodnevice). Spekulisao je o prirodi nebesa i o nastanku Zemlje i čoveka. Uvidevši da je Zemljina površina zakrivljena, verovao je da ona ima valjkast oblik (sa osom u pravcu istok-zapad); i bio je verovatno prvi Grk(?) koji je izradio mapu celog poznatog sveta. Smatrao je da Zemlja lebdi u prostoru (što je bila nova ideja).

Znao je za ideju ravnoteže u fizičkoj i za ideju mere i pravde u etičkoj oblasti.

Uzimajući da je praosnova svega što postoji voda, Talet (Tales iz Mileta) je otvorio ceo niz filozofsko-dinamičkih činilaca, i njegov princip menjaće se trojako: 1) praosnova je druga materija, a ne voda; 2) praosnova je nevidljiva; 3) sama praosnova postoji, a predmeti koji su od nje postali postoje samo prividno.

U izboru druge pramaterije, kao i u sposobnosti apstrahovanja i u logičnosti konstruisanja, Taleta je daleko nadmašio matematičar, astronom, geograf, meteorolog i filozof Anaksimandar, njegov sugrađanin, prijatelj i učenik, najgenijalniji i najimpozantniji među miletskim misliocima. Njegov život pada u vreme od 610/9. do otprilike 546/5. god. p. n. e. I on je učestvovao u javnom životu svoje otadžbine, i to kao vođa jedne miletske kolonije u Apoloniju na zapadnoj obali Ponta.

Odlomci iz njegova spisa „Περί φύσιως“, koji predstavlja prvi sistematski spis helenske filozofije, i koji su još imali u rukama Platon, Aristotel i Teofrast, iznenađuju nas obiljem ne samo veoma značajnih nego i raznovrsnih misli. Njegova prasupstancija nije istovetna ni s jednom pozitivnom materijom, nego je nešto što nije u iskustvu dano, najviša apstrakcija koja je uopšte moguća. Jer, ako se kao prasupstancija uzme nešto iz empirijskog sveta, gde vlada neprestana mena, neprestano nastajanje i nestajanje, bilo bi nemoguće da svet večito traje: proizvođenje stvari bilo bi ograničeno. Da se, dakle, postajanje ne bi iscrplo i da ne bi prestalo novo stvaranje, Anaksimandar se od konkretnog praizvora uzdigao nečemu apstraktnom, ostavio naivnu indukciju i poslužio se naivnom dedukcijom, pa kao večnu i nepropadljivu prasupstanciju uzeo neizmerno ili neograničeno ili beskonačno (άπειρον), što on zamišlja kao materiju po kvalitetu neodređenu, a po kvantitetu beskonačnu.

Iz te prasupstancije izdvojila se prva prasuprotnost: toplota i hladnoća. Uticajem toploga hladno postaje voda, a iz nje sve ostale stvari. Anaksimandar se nije zadovoljio samo tim što je utvrdio prasupstanciju nego je uveo i nove principe za objašnjenje prirode, princip prirodnog diferenciranja i princip prirodnog razvitka i uvitka. Najraniji prethodnik Kant-Laplasa i Čarlsa Darvina, on pokazuje kako se u jednom kontinuitetu razvila najpre anorganska, zatim organska priroda i najzad psihičke osobine. On je ne samo prvi racionalni astronom nego i prvi racionalni biolog. Po zakonu centrifugalne sile, opažene kod praćke, a prema težini u sve većoj udaljenosti od središta, naslagala su se četiri sloja u obliku lopti: zemlja, voda, vazduh, oganj. Vodeni sloj se raskinuo, jer je voda mestimice izlapela; za to svedoče krajevi koji su nekad bili doista more, jer pokazuju tragove morskih životinja; isto tako raskinuo se i ognjeni sloj na zvezde, Mesec i Sunce. Prve životinje postale su iz morskog mulja dok na zemaljskoj kori nije bilo uslova za život; u moru imale su bodljikav oklop, koji su, prelazeći na kopno, odbacile.

Tako sve pojedine stvari postaju iz prasupstancije, u koju se one i vraćaju, kao što svedoči ovo mesto, jedino sačuvano: „Početak i poreklo stvari jeste neograničeno. .. Ali gde je stvarima izvor, tu im je i uvir po nužnosti. Jer jedni drugoj daju pravdu i naknadu zbog svoje nepravičnosti po presudi vremena“. Το je, u isti mah, i prvi taman pokušaj da se prirodni poredak shvati i kao etički poredak.

Na Anaksimandru oseća se uticaj Talesov, kao na Anaksimenu i Heraklitu uticaj Anaksimandrov. Tu se, dakle, prvi put pojavljuje uticaj jednog filozofskog sistema na drugi. Time se i prvi put postavlja pozitivna osnova za razvitak filozofske misli.

Spoljašnje veze

• (jezik: hrvatski) Anaksimandar (filozofija.org)
• (jezik: engleski) Internet Encyclopedia of Philosophy — Anaksimandar