Anatolij Karpov
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
| Anatolij Karpov | ||
|---|---|---|
 |
||
| Karpov 1996. | ||
| Rođ. ime | rus. Анатолий Евгеньевич Карпов | |
| Država |  Rusija |
|
| Rođen | 23. maj 1951. Zlatoust (SSSR) |
|
| Titula | velemajstor | |
| FIDE broj | 4100026 | |
| FIDE rejting | 2655[1] FIDE rejting-lista, april 2008.[2] |
|
| Najveći rejting[4] | 2699[3] FIDE rejting-lista, jul 2000.[2] |
|
| Svetski šampion | 1975—1985, 1993—1999 (FIDE) | |
Anatolij Karpov (rus. Анатолий Евгеньевич Карпов) je ruski velemajstor i bivši šampion sveta, jedan od najvećih igrača u šahovskoj istoriji, naročito u turnirskim partijama: najuspešniji je turnirski igrač u istoriji sa preko 140 osvojenih prvih mesta na turnirima igranim širom sveta. Njegov krajnji skor je 1.118 pobeda, 287 poraza, 1.480 remija u 3.163 partija. Maksimalni rejting mu je bio 2780.
Sadržaj |
[uredi] Biografija
Velemajstor Anatolij Karpov je rođen 23. maja 1951. godine u Zlatoustu, bivšem Sovjetskom Savezu. Studirao je na Lenjingradskom državnom Univerzitetu. Živi u Moskvi.
[uredi] Najmlađi velemajstor
Učio je da igra šah od svoje četvrte godine. U 12-toj godini biva primljen u prestižnu šahovsku školu Mihaila Botvinika. Postaje najmlađi sovjetski nacionalni majstor sa 15 godina, i pobeđuje na svom prvom inernacionalnom turniru, nekoliko meseci kasnije. Među juniorima Sovjetskog Saveza 1967. godine bio je peti. Nekoliko meseci kasnije pobeđuje na Svetskom juniorskom prvenstvu i postaje svetski juniorski prvak sveta. Njegova karijera ide uzlaznom putanjom i 1969. godine postaje prvi sovjetski igrač koji postaje svetski juniorski šampion posle Borisa Spaskog (koji je tu titulu osvojio još 1955. godine) - sa skorom: 10 poena od 11 mogućih. Uskoro potom, Karpov osvaja 4. mesto na internacionalnom turrniru u Karakasu, Venecuela, i postaje najmlađi svetski velemajstor.
[uredi] Prvak sveta u šahu
1970. godine Karpov pokazuje značajna poboljšanja u svojoj igri. Njegov rejting je skočio sa 2540 u 1971. na 2660 u 1973. godini, kada je bio drugi na šampionatu SSSR-a i prvi na Lenjingradskom međunarodnom turniru. 1974. se kvalifikovao u ciklus kandidata koji će da izazovu vladajćeg svetskog šampiona, Roberta Fišera. Karpov je pobedio Lava Polugajevskog u prvom meču kandidata i u sledećoj rundi je dobio bivšeg svetskog šampiona Borisa Spaskog. Meč Spaski-Karpov je bio spektakularan. Jaka i agresivna igra Karpova osigurala mu je nezaboravnu pobedu. Finalni meč kandidata je bio protiv sledećeg Rusa, Viktora Korčnoja, poznatog „fajtera“. Partije su bile izuzetno borbene i Karpov pobeđuje i postaje izazivač Fišeru za titulu prvaka sveta.
Uoči meča sa Karpovim, Fišer je imao brojne zahteve koje je uputio Svetskoj šahovskoj federaciji FIDE, koje mu oni nisu ispunili, tako da je odbio da igra za titulu i mladi Anatolij Karpov postaje bez finalne borbe Svetski šampion u šahu.
[uredi] Pobede na brojnim turnirima
Postiđen što je na takav način postao svetski šampion, očajnički je pokušavao da dokaže da mu zasluženo pripada titula, u narednih deset godina je učestvovao na svim značajnim turnirima. Pobeđivao je na turnirima na kojima su učestvovači najjači igrači na svetu.
[uredi] Odbrane titule
1978. godine Karpov je prvi put branio titulu protiv Viktora Korčnoja, koji se dosta razlikovao od njihovog prethodnog meča kandidata. Korčnoj je izbegao iz Sovjetskog Saveza. Meč je igran na Filipinima i navodno je bio protkan psihološkim trikovima i pokušajima dr Vladimira Zuhara (profesor psihologije na Medicinskom fakultetu u Moskvi) iz Karpovljevog tima da hipnotiše Korčnoja za vreme igre. Karpov je pobedio sa 6-5, uz 21 remi.
Tri godine kasnije Korčnoj je pobedio u mečevima kandidata, i ponovo se kvalifikao za meč sa Karpovom u Meranu, Italija. Ovoga puta psihološki trik je bilo hapšenje Korčnojevog sina zbog navodne zavere. Opet se politika umešala u šahovsku igru, ali Karpov lako dobija meč rezultatom 11-7. Meč je poznat kao „Masakr u Meranu“.
[uredi] Vrhunac turnirske karijere
Karpovova turnirska karijera dostiže svoj vrhunac na izuzetnom Supervelemajstorskom turniru u Montrealu, Kanada, 1979. godine gde pobeđuje zajedno sa Mihailom Taljom a ispred takvih velemajstora kao što su Jan Timan, Ljubomir Ljubojević, Boris Spaski i Ljubomir Kavalek. Takođe je pobedio na prestižnom turniru u Linaresu, 1981. (i ponovo 1994. godine), na turnirima u Tilburgu u 1977., 1979., 1980., 1982., i 1983., a na šampionatu SSSR-a, 1976., 1983. i 1988. godine.
[uredi] Meč za prvaka sveta sa Kasparovom
1984. godine održan je meč za prvaka sveta između Garija Kasparova i Anatolija Karpova. Karpov je važio kao jedan od najboljih svetskih šampiona u vreme kada se Kasparov tek pojavljivao na šahovskoj sceni. Iako je poveo sa 4-0 i bilo mu potrebno dve pobede da zadrži titulu, sledećih 16 partija se završavaju remijem, a u 31. partiji je imao dobijenu poziciju za odbranu titule, greši i partija se završava remijem. Gubi sledeću partiju. Posle poraza u još dve partije. Karpov doživljava nervni slom i predsednik FIDE prekida meč. U revanšu, 1985. godine Kasparov dobija meč sa 13-11 i tako se prekida desetogodišnjica njegove vladavine.
Karpov se sastajao sa Kasparovom za titulu svetskog prvaka u tri navrata i to 1986. u Londonu i Lenjingradu, 1987. u Sevilji i 1990. u Njujorku. Rezultat sva tri meča je bio tesan, 12,5-11,5, 12-12, 12,5-11,5. U sva tri meča Karpov je imao šansu za pobedom ali je činio presudne greške i izgubio ih.
Međusobni skor Karpova i Kasparova je u 235 zvaničnih partija Karpov ima 23 pobede, 33 poraza i 179 remija. U mečevima za prvaka sveta Karpov ima 19 pobeda, 21 poraza i 104 remija. Iako je 12 godina stariji od Kasparova, Karpov 2002. godine pobeđuje Kasparova sa 2,5-1,5.
[uredi] Ponovna pobeda i poraz za prvaka sveta
1992. godine Karpov gubi meč kandidata protiv Najdžela Šorta. Tako je onemogućen šesti meč za titulu između Kasparova i Karpova. Ipak, 1993. godine pošto su Kasparov i Šort istupili iz FIDE, u meču za upražnjenu titulu šampiona sveta Karpov pobeđuje Jana Timana. Odbranio je titulu protiv Gate Kamskog 1996. i Višvanatana Ananda 1998. godine. 1998. godine se menja stari sistem mečeva kandidata. 1999. godine Karpov gubi titulu od Aleksandra Kalifmana.
[uredi] Političke aktivnosti
Karpov je višestruki šampion Evrope i pobednik na Olimpijadi kao član Sovjetskog tima.
Karpovljevo igranje na turnirima je znatno smanjeno od 1995. godine od njegove umešanosti u politička zbivanja u Rusiji. Aprila 2004. godine on je 22 na listi FIDE sa rejtingom od 2682.
[uredi] Stil igre
Stil Karpova je čvrsta poziciona igra bez rizika sa nemilosrednm kažnjavanjem protivnikovih grešaka. Idol mu je bio Hoze Raul Kapablanka. Karpovljeva najveća snaga i majstorstvo je u preventivi, a taj put su pre njega krčili Tigran Petrosjan i Aron Nimcovič. On može naslutiti i osujetiti protivnikove planove pre nego što oni načine neku štetu u poziciji. Igrao je obazrivo, uglavnom pasivne pozicije. To je najčešće iritiralo protivnike koji su pokušavali agresivnom igrom da dođu do prednosti. Karpov tada nemilosrdno kidiše i lomi svog protivnika.
[uredi] Izvori
- ^ ((en)) Šahista: Anatolij Karpov, rejting-kartica FIDE
- ^ 2,0 2,1 FIDE rejting lista za april 2008. ((zip-datoteka
)) - ^ ((en)) Šahista: Anatolij Karpov, grafikon FIDE rejtinga
- ^ Računajući od januara 2000. godine do danas, vidi: lokacija na sajtu FIDE
[uredi] Spoljašnje veze
- ((en)) Anatolij Karpov na sajtu česgejms-dot-kom (partije).
- ((en)) Šahista: Anatolij Karpov, rejting-kartica FIDE
- ((en)) Šahista: Anatolij Karpov, grafikon FIDE rejtinga
| Lični podaci | |
|---|---|
| IME | Karpov, Anatolij |
| DRUGA IMENA | Anatoliй Evgenьevič Karpov (ruski) |
| KRATAK OPIS | ruski velemajstor, svetski šampion u šahu |
| DATUM ROĐENjA | 23. maj 1951. |
| MESTO ROĐENjA | Zlatoust (SSSR) |
| DATUM SMRTI | |
| MESTO SMRTI | |
|
|||||||||||
