Andrija II Arpadović

Andrija II Ugarski
Andrija II Ugarski
Lični podaci
Datum rođenja	oko 1177.
Datum smrti	12. septembar 1235.(1235-09-12) (57/58 god.)
Porodica
Supružnik	Gertruda od Merana, Jolanda od Kurtenea, Beatriče Ugarska
Potomstvo	Ana Marija od Ugarske, Bela IV, Elizabeta od Ugarske, Koloman (herceg), Jolanda od Ugarske, Stefan Posthumni, Andrija od Ugarske
Roditelji	Bela III Ugarski Agnesa od Antiohije
Dinastija	Arpadovići
kralj Ugarske, Dalmacije i Hrvatske
Period	1205-1235
Prethodnik	Ladislav III Ugarski
Naslednik	Bela IV Ugarski

Andrija II Ugarski (oko 1177—12. septembar 1235) je bio ugarski i dalmatinsko-hrvatski kralj iz dinastije Arpadovića od 1205. do 1235. godine. Pre dolaska na vlast bio je herceg, odnosno namesnik Dalmacije i Hrvatske (1197—1203). Poznat je po pokretanju Petog krstaškog rata (1217) i donošenju Zlatne bule (1222) kojom je ograničio vlast ugarskih kraljeva.

Detinjstvo i mladost

Andrija je bio mlađi sin Bele III, ugarskog kralja i Ane od Šatijona, ćerke antiohijskog kneza. Rođen je oko 1177. godine. Pošto je bio mlađi sin, ugarski presto mu nije bio namenjen. Presto je posle Beline smrti trebalo da nasledi njegov stariji brat Emerik. Princip primogeniture je u Ugarsku uveo sam Bela III koji je i sam morao da vodi borbu za presto protiv svoga rođaka Stefana III. Emerik je krunisan 1182. godine, još za vreme očevog života. Godine 1185. Bela koristi borbe za vlast u Galiciji pa je napada i na njeno čelo postavlja Andriju. Andrija se na vlasti održao četiri godine. Godine 1189. izbija ustanak. Ustanike je pomagala i Poljska. Andrija je primoran da se odrekne krune i napusti zemlju.

Borba za vlast

Andrija sa svojom prvom ženom Gertrudom

Bela je umro 1196. godine. Nasledio ga je sin Emerik. Andrija je u nasledstvo dobio novac i imanja. Već sledeće godine braća su zaratila. Andrija je želeo ugarsku krunu za sebe. Papa mu je pretio ekskomunikacijom ukoliko ne ispuni očev zavet, ali se Andrija na to nije obazirao. Rat se završio kratkotrajnim primirjem. Andrija je dobio titulu hercega i upravu nad Hrvatskom i Dalmacijom. Na ovim teritorijama vladao je apsolutistički. Već 1199. godine Andrija ponovo diže pobunu, ali je teško poražen u blizini jezera Balaton. Nakon ovog poraza se povukao u Austriju kod vojvode Leopolda VI. Zahvaljujući intervenciji pape Inoćentija, između Emerika sa jedne i Andrije i Leopolda sa druge strane je ponovo sklopljen mir, a Andrija je povratio svoju titulu hercega. Ovlašćenja su mu, istina, bila smanjena.

Emerik se obavezao da će pokrenuti krstaški rat protiv nevernika. Pripreme su započele 1201. godine, a Andrija je imenovan regentom u njegovom odsustvu. Međutim, ove namere osujetio je rat protiv Srbije. Godine 1203. Andrija se prvi put venčao. Žena mu je bila Gertruda od Merana. Iste godine je po treći put pokrenuo pobunu protiv brata. Ponovo je poražen i zatočen u Knegincu. Sledeće godine je Emerik krunisao svoga sina Ladislava III za naslednika. Iste godine braća su se pomirila, a Andrija je postao staralac maloletnog Ladislava. Emerik umire 1204. godine. Andrija je prekršio obećanje i izvršio državni udar preuzimajući presto. Konstanca Aragonska (Belina udovica) beži sa Ladislavom u Austriju. Mladi prestolonaslednik umro je 7. maja 1205. godine. Andrija je tako i zvanično postao ugarski kralj.

Prvi period vladavine

Andrija u Petom krstaškom ratu

Zlatna bula (1222).

Andrijina borba za presto oslabila je položaj ugarskog kralja, a ojačala vlast lokalnih vladara. Sam Andrija bio je rasipnik, pa je stanje dodatno pogoršavao. Najznačajnije titule i činove delio je svojim rođacima, a Gertruda je imala potpunu kontrolu nad svojim mužem. Ovakvo stanje izazvalo je revolt među velikašima koji su ubili kraljicu. Godine 1216. Andrija se po drugi put venčao, ovoga puta sa Jolandom, sestrom latinskih careva Balduina i Henrija.

Peti krstaški rat

Četvrti krstaški rat pokazao se kao velika sramota za hrišćane. Umesto da pokrenu pohod na muslimane, krstaši su napali na vizantijsku prestonicu osvajajući je i formirajući više krstaških država. Hrišćani u Svetoj zemlji snalazili su se kako su umeli. Iako je Jerusalim izgubljen još 1189. godine, odredbama mirovnog ugovora u Jafi (kojim je završen Treći krstaški rat) formirana je krstaška država sa malom teritorijom duž obale između Bejruta i Jafe. Pripadali su joj gradovi Tir, Haifa, Cezareja, Arsuf, Jafa, Lida i Ramla. Prestonica je bio grad Akra. Saladinov naslednik Malik el Adil bio je pristalica mira i saradnje sa hrišćanima te sa jerusalimskim kraljem Jovanom Brijenom skala mir i niz trgovačkih ugovora (1204. godine). Mir će 1217. godine narušiti Andrija.

Andrijina statua na Trgu heroja u Budimpešti.

Tokom vladavine Andrijinog oca Bele u Svetoj zemlji vođen je Treći krstaški rat. Bela je ugostio svetorimskog cara Fridriha I Barbarosu. Rat sa Venecijom odvratio ga je od ideje da se i sam priključi pohodu. Pred smrt je svoga sina Andriju obavezao da krstašima pruži pomoć. Andrija je obećao da će se boriti protiv muslimana. Ispunjenje obećanja odlagao je tokom prvog perioda svoje vladavine. Probleme koji su potresali Ugarsku Andrija je pripisivao Božjoj kazni zbog svoje neodlučnosti. Zbog toga, u saradnji sa Babonićima i drugim plemićkim porodicama, pokreće Peti krstaški rat. Kako nije imao novca za prevoz armije, odrekao se Zadra u korist Mletačke republike. Ugarska vojska izvršila je niz pljačkaških pohoda u Galileji. Sem toga krstaši nisu ništa značajnije postigli pa su se vratili kućama. Andrija je sa sobom doneo niz relikvija.

Drugi period vladavine

Po povratku, Andrija je nastavio sa starim sistemom vladavine. Započeo je zalagati novac kod Jevreja i rasipati ga. Velikaši dižu ustanak koji je predvodio lično Andrijin sin Bela. Kralj je 1222. godine sazvao Sabor i izdao Zlatnu bulu kojom je ograničio sopstvenu vlast. Bula je kasnije postala najznačajniji pravni akt u državi. Svaki kralj je pre stupanja na presto morao pristati na uslove propisane Andrijinom bulom. Godine 1226. Bela postaje Andrijin savladar. Titula hercega Hrvatske pripala je Andrijinom mlađem sinu Kolomanu. Koloman je ugušio ustanke koji su izbili u Bosni i Hrvatskoj.

Tokom poslednjih godina Andrijine vladavine Ugarska je vodila rat sa Fridrihom II, vojvodom Austrije. U sukobima je pobedu odneo Andrija (1234. godine). Andrija umire 21. septembra 1235. godine. Bela IV, dotadašnji savladar, preuzima ugarski presto.

Porodično stablo

16. Almoš Hrvatski

8. Bela II Slepi

17. Predslava Kijevska

4. Geza II

18. Uroš I Vukanović

9. Jelena Vukanović

19. Ana Diogenesa

2. Bela III

20. Vladimir Monomah

10. Mistislav I Veliki

21. Gita od Veseksa

5. Eufrosina Kijevska

1. Andrija II Arpadović

6. Rene od Šatijona

3. Agnesa od Antiohije

28. Boemund Tarentski

14. Boemund II od Antiohije

29. Konstanca Francuska

7. Konstanca Antiohijska

30. Balduin II Jerusalimski

15. Alisa Antiohijska

31. Morfija od Melitene

Literatura

• Engel, Pál (2001). The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526. London & New York: I.B.Tauris. 
• Klaić, Vjekoslav (1905). „O krunisanju ugarskih Arpadovića za kraljeve Dalmacije i Hrvatske (1091-1207)”. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. 8: 107—117. 
• Rokai, Peter (2002). „Istorija Mađara od najstarijih vremena do Mohačke bitke 1526. godine”. Istorija Mađara. Beograd: Clio. str. 7—183. 
• Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.