Anomalije zuba

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Anomalije zuba predstavljaju abnormalnosti u strukturi, obliku, broju, položaju i veličini zuba ili njihovom međusobnom odnosu. Ponekad je teško napraviti razliku između anomalije i esktremne varijacije u dentalnoj morfologiji. Uzroci anomalija su polivalentni i obuhvataju genetičke faktore, različite metaboličke smetnje u toku razvoja, delovanje lokalnih štetnih činilaca, prevremeni gubitak mlečnih zuba i slično.[1]

Dentalne anomalije se javljaju veoma retko, i znatno češće su prisutne kod zuba stalne denticije. Najčešće se manifestuju u periodu smene zuba (između šeste i osme godine života), ali se mogu javiti i pre izvijanja zuba ili kasnije.[2]

Važno je da se one na vreme prepoznaju i adekvatno tretiraju, jer se vremenom anomalije menjaju i postaju sve komplikovanije. Grana stomatologije koja se bavi rastom i razvojem zuba, vilica i struktura lica i njihovim abnormalnostima, se zove ortodoncija. U zbrinjavanje abnormalnosti uključuju se i druge stomatološke discipline u zavisnosti od konkretnog slučaja i težine anomalije.

Klasifikacija[uredi]

Dentalne anomalije se mogu podeliti na urođene i stečene. Prve nastaju pod dejstvom različitih hereditarnih faktora i na njih se teško može uticati u preeruptivnoj fazi razvoja zuba. Stečene anomalije se javljaju nakon izbijanja i one se nalaze u delokrugu rada različitih grana kliničke stomatologije.[1]

Urođene anomalije[uredi]

Urođene anomalije su vezane za broj, veličinu, oblik, položaj zuba i abnormalne kalcifikacije i apozicije.

Anomalije broja zuba[uredi]

Abnormalan broj zuba najčešće ima kongenitalnu etiologiju i nastaje kao rezultat nekog poremećaja u početnoj fazi razvoja zuba. Može da se ispolji kao povećan ili smaljen broj zuba, a u ekstremnim slučajevima kao potpuno odsustvo svih zuba u usnoj duplji.

Hiperdoncija[uredi]

Prekobrojni zubi

Prekobrojni ili sporedni zubi (lat. hyperdontia) se mogu javiti u obe denticije i najčešće imaju normalan morfološki izgled, ali svojim oblikom i veličinom odudaraju od ostalih zuba u vilici. Najčešće se javljaju između gornjih prvih sekutića ili u oblasti umnjaka. Ponekad se sreće i kombinacija prekobrojnog zuba u jednoj klasi zuba i delimični nedostatak zuba u drugoj. Lekarska intervencija uglavnom podrazumeva vađenje, jer hiperdoncija predstavlja estetski nedostatak i može da izazove poremećaj okluzije. Kada se prekobrojni zub izvadi, neophodno je oslobađanje drugih zuba dodatnim uklanjanjem kosti oko njega.[3]

Hipodoncija[uredi]

Urođeni nedostatak zuba (lat. hypodontia s. anodontia partialis) se javlja kod 5% populacije. To je posledica razvojnih poremećaja (ageneze), a ne ukleštenja zuba. Uglavnom se javlja u stalnoj denticiji, a zubi koji najčešće nedostaju su: gornji i donji umnjak, gornji drugi sekutić i donji drugi pretkutnjak. Zbog estetske disharmonije koju uslovljavaju nedostajući zubi, lečenje se sastoji u izradi fiksne zubne nadoknade.

Anodoncija[uredi]

Potpuni nedostatak zuba (lat. anodontia totalis) se javlja veoma retko. On je takođe češće prisutan u stalnoj denticiji i nastaje kao posledica ektodermalnih poremećaja. Često su sa ovim poremećajem povezane i abnormalnosti kose, znojnih i lojnih žlezda itd.[1]

Anomalije u veličini zuba[uredi]

Svi zubi su međusobno različiti po obliku, veličini i funkciji. Ipak, oni se međusobno dopunjuju i grade skladan dentalni luk. Anomalije u veličini zuba su obično ograničene na jedan ili više zuba iz iste klase i nastaju kao posledica naslednih poremećaja u razvoju (stadijum zvona).

Makrodoncija[uredi]

Mikrodoncija

Gigantizam ili makrodoncija se javlja u dve varijante. Jedna je prava makrodoncija (lat. gigantismus hyperphysaria), koja se odlikuje uvećanjem svih zuba i javlja se izuzetno retko. Lažna makrodoncija je češća pojava i karakteriše se uvećanjem pojedinačnih zuba, najčešće sekutića, očnjaka i donjih umnjaka. Makrodoncija može biti posledica pojačane funkcije hipofize i paratireoidne žlezde, alkoholizma i dr.[4]

Mikrodoncija[uredi]

Mikrodoncija se javlja kod mlečnih, stalnih i prekobrojnih zuba. Takođe se javlja u dve forme. Prava mikrodoncija (lat. nonosomia hypophysaria) predstavlja patuljast rast svih zuba, a lažna mikrodoncija obično pogađa gornje lateralne sekutiće i gornje umnjake. Ako se radi o prekobrojnim zubima smanjene veličine, oni se nazivaju rudimentarni zubi.[1]

Anomalije u obliku zuba[uredi]

Kao posledica poremećaja morfodiferencijacije i apozicije tokom razvoja zuba, mogu da se jave abnormalni oblici krune i korena. Postoji nekoliko vrsta ovih anomalija.

Taurodontizam[uredi]

Taurodontizam je morfološka nepravilnost zuba koju odlikuje izduživanje krune i zubne šupljine u vertikalnom smeru, a koje prati skraćenje korenova.[5] Ime ove anomalije potiče od grčkih reči tauros (bik) i odous (zub), jer se često sreće kod goveda. Veličina zuba je obično normalna, a prisustvo abnormalnosti može da se vidi samo na rendgenskom snimku. Obično su pogođeni premolari i molari, a prema stepenu izražajnosti anomalije razlikuju se tri oblika zuba: hipotaurodonti, mezotaurodonti i hipertaurodonti.

Dilaceracija[uredi]

Ova anomalija predstavlja iskrivljenost krune i korena. Mogu da je uzrokuju povreda ili pritisak na područje zuba u toku njegovog razvoja. Najčešće su zahvaćeni stalni gornji centralni sekutići.

Fleksija[uredi]

Za razliku od dilaceracije, fleksija označana zakrivljenost samo korenskog dela. Pošto je zakrivljenost korenskih struktura relativno česta pojava, pod fleksijom se podrazumevaju samo ekstremni slučajevi ove pojave, dakle zakrivljenja pod veoma oštrim uglom.

Spojeni zubi[uredi]

Spojeni mlečni zubi

U ovu podgrupu dentalnih anomalija spadaju: geminizacija, fuzija i konkrescencija. Karakteriše ih spajanje kruničnih i korenskih struktura, i veoma retko pulpne komore. Uglavnom se sreće kod mlečnih zuba, a učestalost u populaciji se kreće između 0,5% i 2,5%.

Zubi blizanci (lat. dentes geminati, shysodontia) nastaju nepotpunim cepanjem jedne zubne klice u toku razvoja. Karakterišu se najčešće prisustvom jednog korena i spojenim dvema krunama, koje su odvojene urezom. Najčešće se javlja kod sekutića i očnjaka stalne denticije, a anomalija može biti prisutna i kod mlečnih zuba (posebno u donjoj vilici).

Stopljeni zubi (lat. dentes fusi, synodonthia) nastaju kao posledica ranog spajanja njihovih zametaka. Delovi se ujedinjuju preko gleđi, dentina i retko preko pulpe. Fuzija se obično odnosi samo na spajanje korenskih struktura, ali ponekad mogu biti udruženi i krune i korenovi. Često se sreće kod prednjih mlečnih zuba. Geminizaciju i fuziju je teško razlikovati, pa se za oba slučaja koristi izraz „dupli zub“ (lat. dens duplex).

Konkrescencija (lat. dentes concreti) je napravilnost koja se ogleda u spajanju korenova dva ili više zuba. Za razliku od fuzije, ovde je prisutno srastanje preko cementa nakon izbijanja zuba. Srastanje pre završenog oblikovanja korenova naziva se pravom, a nakon završenog oblikovanja stečenom konkrescencijom. Ova anomalija se najčešće sreće kod stalnih kutnjaka u gornjoj vilici. Prilikom vađenja konkrescentnih zuba neophodna je hirurška intervencija.[1]

Anomalije oblika korena zuba[uredi]

Ova podgrupa obuhvata hipercementozu, segmentiran i patuljast koren.

Hipercementoza predstavlja pojavu prekomernog cementa oko korenskih stabala i uglavnom se javlja kod stalnih kutnjaka. Ima multikauzalnu etiologiju i nastaje nakon nicanja. Može da uzrokuje traumu, infekciju, razne lokalne i sistemske smetnje i poremećaje.

Segmentiran koren se odlikuje prisustvom dva rastavljena dela (segmenta) korena, koji se razvijaju nezavisno jedan od drugog. Sam poremećaj počinje tokom razvoja zuba prelomom tzv. Hertvigove košuljice.

Patuljast koren se najčešće sreće kod prednjih zuba, koji maju normalnu krunu i abnormalno mali koren. Oni su u ranom uzrastu podložni ispadanju, usled pasivne erupcije ili oboljenja podršknih struktura zuba.

Dismorfizam[uredi]

Dismorfizam predstavlja promenu krune zuba, koja nije praćena prisustvom novih morfoloških elemenata na njoj. Tako se npr. kod očnjaka sreće bolje razvijen tuberkulum na oralnoj površini, zbog čega on liči na prvi pretkutnjak (premolarizacija). Osim toga, i kod donjih pretkutnjaka lingvalna kvržica može biti podeljena na dva dela, zbog čega oni liče na susedne molare (molarizacija). Pomenute varijacije nemaju veći klinički značaj.

Pomoćne kvržice[uredi]

Na krunama molara (posebno umnjaka) i ponekad na krunama gornjih prednjih zuba mogu se naći pomoćne kvržice ili tuberkulumi. Najčešća je tzv. Karabelijeva kvržica (lat. tuberculum anomale Carabelli), koja se nalazi na palatinalnoj površini prvog gornjeg stalnog i drugog gornjeg mlečnog molara. Kada je prisutna, ova kvržica pomaže fiksiranje dentalnih lukova u položaju centralne okluzije. Inače, one predstavljaju predilekciono mesto za razvoj karijesa (mesto gde se on često javlja).

Pomoćni korenovi[uredi]

Sporedni ili prekobrojni korenovi se javljaju nakon nicanja zuba i to najčešće na umnjacima. Nastaju kao posledica raznih trauma i oboljenja, a u velikoj meri mogu da iskomplikuju vađenje zuba.

Aplazija[uredi]

Aplazija ili nedostatak kvržica je česta pojava na okluzalnim površinama bočnih zuba. Najčešće nedostaju najmanje kvržice: lingvalna kvržica donjeg prvog premolara, palatodistalna kvržica gornjih molara i distalna kvržica donjeg prvog molara.

Gleđne perle[uredi]

Perle, kapljice ili enamelomi gleđi nastaju kao benigni tumori u toku embriogeneze zuba. Kasnije oni perzistiraju kao sferični čvorići na spoljnoj površini, u predelu račvanja korenova. Sastoje se od gleđi, koja okružuje dentinsko jezgro. Javlja se kod 2% ukupnog broja ljudi.

Hačinsonovi zubi[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Hačinsonovi zubi

Ova anomalija nastaje kao posledica kongenitalnog sifilisa ili štetnog delovanja mikroorganizma treponema palidum, koji ometa proces kalcifikacije zubne klice. Pogađa samo stalne zube i to centralne sekutiće i prve molare. Krune sekutića ima bačvast izgled, a sečivni greben pokazuje polumesečaste ureze. Kutnjaci imaju oblik sličan plodu duda, sa slabo razvijenim kvržicama i mnogobrojnim formacijama na površini gleđi. Osnovni problem ovakvih zuba je ugrožena estetika.

Flugerov kutnjak[uredi]

Kao posledica konatalnog sifilisa može da dođe do promene morfološkog oblika grizne površine prvih stalnih kutnjaka. Prisutna su brojna udubljenja i ispupčenja, tako da zub liči na plod duda ili maline, pa se naziva i malinasti kutnjak.[5]

Furnijerov zub[uredi]

Furnijerov zub se odlikuje cirkularnim nedostatkom gleđi u blizini grizne površine, a nastaje kao posledica defektnog razvoja zuba.[5]

Invaginacija[uredi]

Ovo stanje se odlikuje pojavom jednog zuba u drugom, pa ih nazivaju dens in dente, radix in radici, dens telescopes, dens invaginatus ili dilatirani odontom. Ono nastaje kao posledica stapanja dva zametka, uvlačenja gleđnog organa u područje zubne papile itd. Pomenuta anomalija se jasno može uočiti na rendgenskom snimku, ali je stomatolozi često zanemaruju. Ipak, ovi zubi mogu da reaguju povremenim bolom, a nastale jamice predstavljaju predilekciono mesto za razvoj karijesa. Veoma retko se sreće kod bočnih zuba, a najčešće su pogođeni gornji lateralni sekutići.[1]

Anomalije u položaju zuba[uredi]

Ove abnormalnosti se odlikuju nicanjem zuba na mestu udaljenom od normalnog položaja.[4] Zbog nedostatka prostora i redosleda nicanja, ti zubi se pozicioniraju izvan linije dentalnog luka, čime stvaraju loš estetski utisak. Stoga je neophodna ortodontska terapija.

Retencija (impakcija)[uredi]

Hirurško vađenje impaktiranog kutnjaka

U ovom slučaju radi se o kompletno formiranom zubnom organu, koji iz određenih razloga ne može da iznikne (lat. impactio dentis completa) ili je iznikao samo delimično (lat. impactio dentis incompleta s. retentio dentis). Obično je uzrok nepravilan položaj zubne klice, nesrazmerna veličina i razvoj vilice ili prerani gubitak mlečnog zuba. Javlja se kod očnjaka, pretkutnjaka i umnjaka.

Učestalost impaktiranih zuba se procenjuje na 15%. Njihov tretman može biti usmeren ka očuvanju i potpomaganju nicanja zuba ili pak ka njegovom vađenju. Izbor metode zavisi od procene mogućnosti nicanja, starosti pacijenta, opšteg zdravstvenog stanja i prisutnih patoloških promena i simptoma.[3]

Stišnjeni zubi[uredi]

Stišnjeni zubi (engl. crowding) nastaju usled nesrazmere između ukupne širine zuba i širine odgovarajuće vilice. Kao rezultat dolazi do tiskanja zuba koji mogu da zauzmu nepravilan položaj, što stvara estetsku disharmoniju čitavog dentalnog luka. Ovakvi zubi su često pomereni, rotirani i sl.

Rotacija[uredi]

Ovaj termin označava rotaciju kompletno izniklog zuba oko uzdužne ose, a abnormalnost može biti izražena u manjem ili većem stepenu.

Ektopija (distopija)[uredi]

Ektopija gornjih očnjaka

Usled nedostatka prostora za nicanje zuba ili pritiska na zubnu klicu u toku odontogeneze, moguće je da se javi malpozicija (nepravilan položaj) zuba u pripadajućem dentalnom luku. U ekstremnim slučajevima zub može da bude lokalizovan u maksilarnom sinusu, nosnoj duplji, tvrdom nepcu ili čak da se javi ispod očnog kapka (heterotopija zuba).

Transpozicija[uredi]

Kao posledica infekcije, neregularne resorpcije korenova mlečnih zuba ili nepravilnog položaja zubnih klica u toku razvoja, može doći do zamene mesta susednih zuba u vilici. Najčešće gornji očnjak zamenjuje mesto sa prvim ili drugim premolarom. Ova anomalija može biti pojedinačna (lat. transpositio partialis) ili generalizovana (lat. transpositio totalis).

Abnormalne kalcifikacije i apozicije[uredi]

Ova grupa anomalija nastaje kao posledica poremećaja razvoja gleđi i dentina tokom odontogeneze i apozicionih procesa. Anomalije mogu biti različitog intenziteta i stepena ekspresivnosti.[1]

Gleđne displazije[uredi]

Ovde se ubraja nekoliko razvojnih anomalija gleđi.

Gleđna hipoplazija nastaje kao posledica poremećaja u toku formiranja gleđnog matriksa i obično pogađa analogne članove iste klase zuba.

Imperfektna amelogeneza se manifestuje potpunim odsustvom gleđi ili prisustvom meke (nedovoljno sazrele) gleđi, što uslovnjava veliku podložnost zuba karijesu.

Fluoroza se odlikuje prisustvom beličastih mrlja na gleđi i nastaje kao posledica unošenja velikih količina fluora u toku njene kalcifikacije. Iako su ovakvi zubi otporniji na karijes, pomenutim procesom se smanjuje njihova strukturna čvrstina. Mrlje nastaju kao posledica abnormalnih enzimskih sistema u odontoblastima.[6]

Fokalna hipomaturacija se odlikuje prisustvom kredastobelih i neprozirnih ovalnih područja na labijalnoj površini prednjih zuba, koji su veoma podložni karijesu.

Turnerovi zubi nastaju kao posledica upalnih procesa u predelu vrha korena mlečnih zuba, koji tako ometaju proces mineralizacije njihovih stalnih supstituenata. Kao rezultat nastaju hipoplastične promene na kruni stalnih zuba. Najčešće su pogođeni pretkutnjaci.[5]

Dentinske displazije[uredi]

Dentinske displazije nastaju usled poremećenog stvaranja dentinskog matriksa i njegove mineralizacije, i veoma su slične displazijama gleđi.

Imperfektna dentinogeneza je nasledne prirode i manifestuje se u vidu neestetskih kruna plavičaste boje ("šareni dentin"). U ovom slečaju je gleđ normalno razvijena, ali pošto nedostaje dentinska podloga zubi su osetljivi na mehanička naprezanja.

Tetraciklinski zubi nastaju usled upotrebe antibiotika iz grupe tetraciklina u toku trudnoće ili u postnatalnom periodu. Kao posledica nastaju žućkasti zubi koji vremenom menjaju boju u sivu ili ljubičastu, što predstavlja veliki estetski nedostatak.

Stečene anomalije[uredi]

Stečene anomalije predstavljaju osnovnu patologiju stomatognatog sistema i ovde se ubrajaju: malokluzije, prelomi, erozije i patološka abrazija.[1]

Malokluzija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Malokluzija
Malokluzija klasa II

Malokluzija (lat. malocclusio) je uglavnom nasledni poremećaj u kome gornji i donji zubi ne pristaju svojim kvržicama tačno jedni na druge, jer zubi pri rastu zauzimaju abnormalan položaj i ne mogu nesmetano da obavljaju svoju funkciju.[6] Ponekad je zbog malokluzije donja vilica pomerena u odnosu na gornju, što stvara bolove u viličnom zglobu ili dovodi do njegovog oštećenja.

Specijalista za ortodonciju može da ispravi ovaj nedostatak primenjujući trajan blagi pritisak na zube uz pomoć dentalnih proteza (ortodontskih aparata). To dovodi do resorpcije alveolarne kosti na komprimovanoj strani zuba i stvaranja nove kosti na strani njegovog zatezanja. Na taj način se zub postepeno pomera u normalan položaj.

Uzimajući kao referentan odnos gornjih i donjih prvih molara u završnom okluzionom položaju mandibule, Edvard Angle (koji se smatra ocem moderne ortodoncije) je 1899. godine izvršio podelu međusobnog odnosa dentalnih lukova i malokluzija u tri klase.[7]

Prelomi[uredi]

Prelomi zuba (lat. fractura dentis) su posledica traumatske povrede i nastaju pod dejstvom jake direktne ili indirektne sile. Ovim povredama su znatno podložniji prednji zubi, pogotovo oni u gornjoj vilici. Najučestalije su u dobu između 8. i 12. godine života. Prelomi se dele na ekstraalveolarne (krunične), intraalveolarne (korenske) i kompletne prelome. Isto tako postoji podela na nepotpune i potpune prelome u odnosu na pulpu.[8]

U zavisnosti od dela zuba koji je povređen sreću se različite kliničke slike, ali se primenom adekvatne terapije takvi zubi mogu sačuvati.[1]

Erozije[uredi]

Erozije ili klinasti defekti (lat. erosiones cuneiformes) se najčešće javljaju na labijalnim površinama prednjih zuba i pretkutnjaka, u predelu gleđno-dentinskog spoja. To su polumesečasta udubljenja žute ili sive boje, otporna na karijes. Ipak, ponekad mogu izazvati sporadičan bol, pa zahtevaju lekarsku intervenciju.[1]

Patološka abrazija[uredi]

Patološka abrazija (lat. abrasio dentis) je proces koji nastaje usled prekomernog trošenja zuba i može da se javi u svim pravcima. Javlja se kao fiziološka i patološka abrazija (u slučaju prekomernog trošenja). Takvo stanje dovodi do narušavanja zubika i poremećaja u međuviličnim odnosima, i obično se sanira u okviru stomatološke protetike.

Lečenje[uredi]

U terapiji dentalnih anomalija obično učestvuje tim lekara specijalista, zavisno od vrste i težine konkretnog slučaja. Najčešće procenu stanja i planiranje terapije vrši ortodont nakon anamneze, kliničkog pregleda, analize dentalnog modela i dodatnih dijagnostičkih postupaka (rendgenskih snimaka i sl). Ostale discipline koje se uključuju u lečenje anomalija su: oralna i maksilofacijalna hirurgija, protetika, implantologija i dr.

Ortodontska terapija[uredi]

Fiksni ortodontski aparat

Veliki broj anomalija se uspešno sanira u okviru ortodoncije To je klinička specijalistička grana stomatologije koje se bavi rastom i razvojem zuba, vilica i dentofacijalnog kompleksa, i ispravnjanjem nepravilnog položaja zuba i loših međuviličnih odnosa.

Lečenje se započinje najčešće u uzrastu od 7-8 godina, kada sa nicanjem stalnih zuba, ove abnormalnosti postanu vidljive. Samo u izuzetnim i težim slučajevima tretman može početi ranije. U ranom uzrastu (do trinaeste godine) tretman se sprovodi pokretnim pločastim ili funkcionalnim aparatima, koji se nose nekoliko sati dnevno i tokom cele noći. Za efikasnije delovanje može se upotrebiti i fiksni ortodontski aparat, koji se stavlja na stalne zube i koji znatno skraćuje ukupno vreme nošenja proteze.[9]

Razlika između fiksnih i mobilnih aparata je u jačini mehaničkih sila koje ispravljaju zube, vrsti žice, preciznosti i brzini ispravljanja anomalije. Mobilna proteza koju korisnik sam vadi preporučuje se mlađoj deci kada su u pitanju manje anomalije, dok se fiksna obično preporučuje kof formiranih anomalija sa većim nepravilnostima zuba, i kad mobilna proteza ne može da pruži zadovoljavajuće efekte.

Period nošenja aparata se obično deli na aktivni i retencioni period. U aktivnom periodu se vrši blago pomeranje zuba u željenu (ispravnu) poziciju. Ovaj period traje najviše 2 godine. Kada su zubi dovedeni u željenu poziciju započinje se faza retencije koja ima za cilj da zadrži zube u izmenjenom položaju.

Izrazito teški poremećaji zahtevaju saradnju ortodonta, maksilofacijalnog hirurga, protetičara i drugih specijalista, i ovakve terapije se često završavaju tek u odraslom dobu pacijenta.

Hirurški postupci[uredi]

U sklopu ortodontskog lečenja često je indikovana primena raznih oralnohirurških postupaka, kako pre tako i u toku terapije. U tu svrhu se najčešće izvode sledeći postupci:

  • vađenje stalnih i mlečnih zuba,
  • profilaktičko vađenje klica neizniklih umnjaka - „žermektomija“,
  • frenektomija u cilju korekcije dijasteme (razmaka) stalnih zuba,
  • uklanjanje smetnji za nicanje zuba,
  • hirurško oslobađanje krune impaktiranog zuba itd.[3]

Reference[uredi]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i Željko Martinović: Osnovi dentalne morfologije, II izdanje ("Službeni glasnik“ Beograd, 2000.). ISBN 978-86-7549-175-0.
  2. ^ „Да вам осмех буде лепши“ Приступљено 10. 8. 2007.. 
  3. ^ a b v Ljubomir Todorović, Vlastimir Petrović, Milan Jurišić, Violeta Kafedžiska-Vračar: Oralna hirurgija, I izdanje ("CIP" Beograd, 2002.). ISBN 978-86-7621-112-8. COBISS-ID 101159692
  4. ^ a b „Кад зуби нису нормални“ Приступљено 10. 8. 2007.. 
  5. ^ a b v g „Морфолошке аномалије трајних зуба“ Приступљено 10. 8. 2007.. 
  6. ^ a b Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: Medicinska fiziologija, IX izdanje ("Savremena administracija“ Beograd, 1999.)
  7. ^ Darinka Stanišić-Sinobad: Osnovi gnatologije, I izdanje ("BMG“ Beograd, 2001.). ISBN 978-86-7330-139-6. COBISS-ID 94080780
  8. ^ „Повреде зуба и алвеоларног дела доње вилице“ Приступљено 6. 8. 2007.. 
  9. ^ „Ортодонција“ Приступљено 10. 8. 2007.. 

Spoljašnje veze[uredi]



Dobar članak Članak Anomalije zuba je izabran u kategoriju dobrih članaka.
Pozivamo Vas da ga unapredite i potom predložite kao kandidata za sjajan članak.


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).