Anri IV

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Anri IV Burbonski

Anri IV
Anri IV

Datum rođenja 13. decembar 1553.
Mesto rođenja Po (Francuska)
Datum smrti 14. maj 1610. (56 god)
Mesto smrti Pariz (Francuska)
Titula Kralj Navare
Period 1572-1610
Titula Kralj Francuske
Period 1589-1610
Prethodnik Anri III Valoa
Naslednik Luj XIII
Poreklo i porodica
Dinastija Burboni
Otac Antonio Burbonski
Majka Huana III od Navare
Supružnik/ci Margarita Valoa
Marija Mediči
Potomstvo Luj XIII
Izabela Burbonska
Henrijeta Marija od Francuske

Anri IV od Francuske i Enrike III od Navare (fr. Henri IV; rođen kao: fr. Henri de Bourbon, 13. decembra 155314. maja 1610) je kralj Navare (1572—1610) i kralj Francuske (1589—1610). Bio je prvi kralj iz burbonske dinastije.

Detinjstvo i mladost[uredi]

Odrastao je kao protestant, i učestvovao je u verskom ratu na njihovoj strani. Kralj Navare je postao 1572. Avgusta iste godine Anri se oženio Margaritom Valoa, sestrom kralja Šarla IX. Ovaj čin, koji je trebalo da bude simbol pomirenja između protestanata i katolika, pretvorio se u brutalni masakr protestanata u Vartolomejskoj noći. Sa Margaretom nije imao dece, i od nje se razveo 1599. Druga žena mu je 1600. postala Marija Mediči.

Dolazak na presto u Francuskoj[uredi]

Anri je prvi plemić protestantskog (kalvinističkog) porekla koji je stigao do francuskog prestola. Da bi bio prihvaćen kao kralj, morao je da pređe na katoličanstvo. Liga ne hte priznati za kralja jeretika, a nju je vojskom pomagao i španski kralj Filip II, koji htede zadobiti francuski presto za svoju kćer. Vođe katolika, Gizi su pak hteli jednog iz svoje sredine da izdignu za kralja. U isto vreme pojedine oblasne starešine pomišljahu na naslednu upravu a niže plemstvo na doba feudalnog bezvlašća. Poneki gradovi opet težahu za pređašnjom nezavisnošću.

Sve učini da je Anriju upravo trebalo izvojevati kraljevstvo. on nije bio zanešenjak i svojom je odlučnošću, dobroćudnošću, veselom naravi i vojnom i državničkom vrsnošću sve više pridobivao ljude, a osobito tako zvanu stranku političara, koju ranije ustanove trezveniji katolici, neprijatelji verskog gonjenja. Kada Anri razbi katoličku ligu, opsedne Pariz, koji mu se ne hte predati, jer ga je pomagala i španska vojska iz Niderlandije. I tek pošto ponovo pređe u katoličanstvo 1593. godine, koje ispovedaše većina njegovih podanika, prestonica mu otvori vrata. Posle mu se sasvim pokori i katolička liga, a odmetnute starešine pojedinih oblasti budu pobeđene ili se novcem sklone s položaja.

Nantski edikt[uredi]

Prelazak Anrija u katoličanstvo uzbuni hugenote, te oni među sobom ustanove potpuno republikansko uređenje i namisle da se stave pod zaštitu englesku, ali Anri stupi s njima u pregovore i izda znameniti Nantski edikt ili zakon 1598. godine, kojim je zagarantovana sloboda veroispovesti za protestante, čime je okončan period verskih ratova. Po tom su zakonu protestanti izjednačeni u pravima s katolicima, osim nešto ograničenja protestantskog bogosluženja, jer nije dopušteno po svima gradovima. Radi čuvanja ovih prava, protestantima Anri ustupi nekoliko tvrđava. Da bi suzbio verske međusobice i plemićske samovolje, Anri beše zaveo potpunu apsolutnu vlast kraljevsku, te nije sazivao stalešku skupštinu. Nantski edikt je ujedno bio najznačajniji akt njegove vladavine.

Anrijev rad i nacrt[uredi]

Osnivač je nove dinastije francuske, Anri IV, produžio spoljašnju politiku u istom pravcu kao i Fransoa I, a glavna je težnja te politike: borba s Habzburgovcima. On se odmah postarao da Francusku uzdigne i novčano, i privredno, i prosvetno iz onog rđavog položaja, u koji zapade za poslednjih vladara iz Valoaske porodice. Utom ga je pomagao njegov ministar Sili, koji je objavljivao njegovu zamisao i već spremljen nacrt o političkom preuređenju zapadne Evrope s novim granicama pojedinih država i novim odnosima između njih i to sve na račun Habzburgovaca. Po tom bi nacrtu katolici i protestanti svuda bili izjednačeni u pravima, a ustanovio bi se jedan viši savet (parlamenat) od poslanika tadašnjih država radi rešavanja sporova i sprečavanja ratova, na čem i dosadašnji pokušaji nisu uspeli i ako je na predlog ruskoga cara Nikolaja II držana (1899) konferencija izaslanika evropskih država u Hagu, gde je ustanovljena neka vrsta Vrhovnog suda izbornoga. No i sam se Anri spremao da se umeša u nemačke poslove kao protestantski saveznik, ali je ubistvom sprečen.

Smrt[uredi]

Kako pak katolici behu nezadovoljni nantskim ediktom, oni su često stvarali zavere protiv Anrija, i najzad ga jedan jezuitski zanešenjak i ubije. Ubio ga je verski fanatik Fransoa Ravajak 14. maja 1610. ubovši ga nožem, dok se vozio kočijom. u Parizu. Nijedan događaj nije mogao biti zlokobniji u Francuskoj od gubitka ovog narodnog i omiljenog kralja, čija je želja bila da seljak svake nedelje ima kokošku u loncu. Posle njegove smrti, njegova supruga, Marija Mediči, bila je proglašena za regentkinju tokom maloletstva njihovog sina, Luja XIII.

Literatura[uredi]

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]



Prethodnik:
Anri III Valoa
France Ancient.svg
Francuski kraljevi
(15891610)
Naslednik:
Luj XIII
Prethodnik:
{{{pre2}}}
{{{spisak2}}} Naslednik:
{{{posle2}}}
Prethodnik:
{{{pre3}}}
{{{spisak3}}} Naslednik:
{{{posle3}}}
Prethodnik:
{{{pre4}}}
{{{spisak4}}} Naslednik:
{{{posle4}}}
Prethodnik:
{{{pre5}}}
{{{spisak5}}} Naslednik:
{{{posle5}}}
Prethodnik:
{{{pre6}}}
{{{spisak6}}} Naslednik:
{{{posle6}}}
Prethodnik:
{{{pre7}}}
{{{spisak7}}} Naslednik:
{{{posle7}}}
Prethodnik:
{{{pre8}}}
{{{spisak8}}} Naslednik:
{{{posle8}}}