Antigen

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Za ostale upotrebe, pogledajte članak Antigen (dijadoh).
Reakcija antigena

Antigen je supstanca sposobna da reaguje sa antitelima, mada ne mora da izaziva stvaranje antitela. Antigeni koji izazivaju stvaranje antitela u organizmu nazivaju se još i imunogeni.[1]

To su proteini (lipoproteini, glikoproteini, nukleoproteini) ili polisaharidi velike molekulske mase (iznad 8000). Imunogenost zavisi od velikog broja faktora: od pravilnog ponavljanja strukturnih grupa (epitopa) na površini velikih molekula; od strukture (sastava) antigena; od fizičkog stanja (najjači imunogeni su antigeni u obliku čestica); metabolizma antigena itd.

Antigeni su osnova stečenog imuniteta, jer se on razvija tek nakon inicijalnog ulaska raznih mikroorganizama, toksina i drugih stranih tela u organizam.[2] Mehanizam pomoću kojeg telo prepoznaje ovu inicijalnu invaziju zasniva se upravo na prisustvu i prepoznavanju antigena na tim molekulima. Kao rezultat javlja se imuni odgovor.

Postoje i antigeni male molekulske mase (ispod 8000) i nazivaju se hapteni (nepotpuni antigeni). Oni moraju stvoriti kompleks sa tkivnim belančevinama (nosačima), da bi izazvali stvaranje antitela u organizmu. Međutim, kasnije i sami mogu reagovati sa antitelima i izazvati imuni odgovor. Obično su to lekovi male molekulske mase, hemijski sastojci prašine, razne industrijske hemikalije, toksini otrovnog bršljana i sl.

Izvori[uredi]

  1. ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  2. ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ed. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 ed.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X. 

Literatura[uredi]