Antoan Lavoazje

Antoan Lavoazje
Otac moderne hemije
Lični podaci
Datum rođenja	(1743-08-26)26. avgust 1743.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	8. maj 1794.(1794-05-08) (50 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Obrazovanje	Univerzitet Sorbona

Antoan Loren de Lavoazje (franc. Antoine-Laurent de Lavoisier; Pariz, 26. avgust 1743 — Pariz, 8. maj 1794) ili Antoan Loren de Lavoazjer je bio francuski plemić i hemičar. Zbog doprinosa u oblikovanju modernih shvatanja osnova hemije opravdano se smatra ocem te nauke.

Njegov prvi, rad koji je bio odlikovan zlatnom kraljevskom medaljom, odnosio se na rešavanje pitanja uličnog osvetljenja velikih gradova. Prvi Lavoazjeov rad iz hemije bio je ispitivanje sastava gipsa. Lavoazije je prvi put upotrebio terazije koje je sam konstruisao. Doprineo je da hemija postane egzaktna nauka. On je 1774. godine zagrevao kalaj u zatvorenom sudu i primetio je da se on pretvorio u mrki prah, ali je masa ostala nepromenjena. Kada je Pristli otkrio kiseonik, Lavoazjeu je bilo jasno da je to onaj sastojak vazduha koji potpomaže sagorevanje. Eksperimentalno je utvrdio da se vazduh sastoji od dva gasa, jedan koji potpomaže gorenje i jedan koji ne. Prvi je dokazao da se voda sastoji od vodonika i kiseonika. Formulisao je zakon o održanju mase. On je predvideo postojanje silicijuma (1787) i otkrio da, iako materija može da promeni svoj oblik, njena masa uvek ostaje ista.

Lavoazje je bio moćan član brojnih aristokratskih saveta i administrator Ferme générale. Opšta farma je bila jedna od najomraženijih komponenti Starog poredka zbog profita koje je uziman na račun države, tajnosti uslova njenih ugovora i nasilja njegovih naoružanih agenata. Sve ove političke i ekonomske aktivnosti omogućile su mu da finansira svoja naučna istraživanja. Na vrhuncu Francuske revolucije, optužen je za poresku prevaru i prodaju falsifikovanog duvana. Ubijen je na giljotini jer je proglašen protivnikom republike. Kasnije je izvršena revizija sudskog procesa i ustanovljeno je da je Lavoazje bio nevin.

Biografija

Lavoazje je rođen u bogatoj i uglednoj pariskoj porodici što mu je omogućilo veoma dobro obrazovanje i udoban život.

U najranijem periodu svog obrazovanja, pokazao je veliko interesovanje za nauku, prvenstveno hemiju, botaniku i astronomiju koje je predano izučavao. Međutim, u skladu sa željama svoje porodice, završava prava nakon čega biva primljen u advokatsku komoru iako se pravom, kao advokat, nikada nije aktivno bavio. Sve Lavoazjeovo obrazovanje u velikoj meri je obeleženo idejama i idealima francuskog Prosvetiteljstva.

Najranije doprinose nauci dao je u geologiji. Prvi rad na polju hemije potiče iz 1764. Lavoazje je brzo napredovao, i već sa 25 godina (1768) primljen je u francusku Akademiju nauka.

Godine 1771. ženi se 14-godišnjom Marijom-Anom Polz (franc. Marie-Anne Pierrette Paulze) koja će se pokazati kao iskren saradnik i osoba koja je znatno doprinosila njegovom radu. Poznato je da je za Lavoazjea prevela niz dokumenata sa engleskog a zbog bliske saradnje između ovo dvoje, teško je pravično oceniti koliko su zaista značajni bili doprinosi gospođe Lavoazje.

Portret bračnog para Lavoazje

Veoma rano, sa 26 godina, Lavoazje počinje da se bavi politikom i ekonomijom. Postaje član privatnog društva kome je bilo povereno prikupljanje poreza širom Francuske. Zalagao se i radio na reformi francuskog poreskog i monetarnog sistema, ali i na standardizaciji svih mera i širokoj upotrebi metričkog sistema.

Nažalost, na vrhuncu Francuske buržoaske revolucije, ne prepoznavši Lavoazjeov reformistički rad i doprinose nauci, naučnik biva označen izdajnikom. Na suđenju, uprkos brojnim apelima za njegovo pomilovanje, predsednik revolucionarnog suda odlučuje da “Republici ne trebaju ni naučnici ni hemičari; tok pravde ne može biti prekinut” (“La République n'a pas besoin de savants ni de chimistes ; le cours de la justice ne peut être suspendu.”) i osuđuje Lavoazjea na smrt. Istog dana kada je uhapšen i osuđen, biva i pogubljen na giljotini. Žozef Lagranž, poznati italijansko-francuski matematičar i Lavoazjeov savremenik je događaj najbolje sumirao rečenicom:

Bio im je samo potreban trenutak da odrube tu glavu, ali će Francuskoj trebati bar sto da bi takvu ponovo izrodila

.

Posle nešto više od godinu dana posle pogubljenja, Francuska vlada je oslobodila Lavoazjea svih optužbi i priznala da je bio lažno optužen. U Parizu je bila podignuta njegova bista za koju se kasnije ispostavilo da je urađena prema glavi jednog Lavoazjeovog saradnika, a ne samog Lavoazjea. Budući da nije bilo novca za prepravke, statua je ostala takva do Drugog svetskog rata, kada je pretopljena. Nažalost, nikada je nije zamenila druga.

Doprinosi hemiji

Priroda sagorevanja

Pre Lavoazjeovih otkrića, nauka je na sve procese sagorevanja gledala kroz flogistonsku teoriju. Naime, po ovoj zastareloj teoriji prilikom svakog sagorevanja materije oslobađa se specifična supstanca pod imenom flogiston.

Veliki deo Lavoazjeovog naučnog rada se koncentrisao upravo na problem sagorevanja. Lavoazje je bio veliki protivnik flogistonske teorije i tokom svog rada, kroz niz eksperimenata (uglavnom vezanih za vodonik) on je uspešno pokazao da je sagorevanje zapravo reakcija supstance sa kiseonikom i time uspešno oborio flogistonsku teoriju (mada će i ova definicija oksidacije kasnije biti proširena). Od tada je Lavoazjeovo viđenje sagorevanja opšteprihvaćeno. Važno je napomenuti da je Lavoazje prvi imenovao kiseonik kao element 1778. Takođe je uspešno pokazao i ulogu kiseonika u rđanju metala kao i u biljnom i životinjskom disanju; svi spomenuti procesi su suštinski lagano sagorevanje.

Zakon održanja mase

Lavoazje je prvi izvodio eksperimente u kojima je pažljivo merio mase reaktanata i proizvoda reakcije. Spaljujući fosfor (po nekim izvorima živu), Lavoazje je primetio da je proizvod reakcije teži od prvobitne količine fosfora upravo za masu utrošenog vazduha. Ovim je Lavoazje dokazao da, iako supstance u reakciji menjaju svoj oblik, količina materije sa jedne i druge strane reakcije uvek ostaje ista. Ovo je dovelo do formulisanja Zakona održanja mase (koji se često naziva i Lavoazje-Lomonosovljev zakon jer su ga ova dva naučnika nezavisno dali u, grubo rečeno, isto vreme) koji je jedan od fundamentalnih hemijskih zakona. Lavoazjeov rad je ujedno prvi koristio stehiometriju, te se on smatra i njenim pionirom.

Uticaj na hemiju

Doslednost Lavoazjeovih teorija i njihova verifikacija eksperimentalnim putem u velikoj meri je doprinela kredibilnosti njegovog rada. Sumiravši sve moderne teorije, odbacivši flogiston i precizno definisavši neke od fundamentalnih hemijskih pojmova, Lavoazje je sastavio knjigu koja se smatra prvim hemijskim udžbenikom (Traité Élémentaire de Chimie - Osnovni spis hemije).

Lavoazje je prvi ukazao na mogućnost postojanja alotropskih modifikacija uvidevši da je dijamant zapravo kristalni oblik ugljenika.

Zahvaljujući svemu ovome Lavoazje je postavio temelje hemije kao nauke i njen razvoj okrenuo u pravom smeru. Upravo zbog toga se Lavoazje nesumnjivo može smatrati ocem moderne hemije.

Izabrani spisi

Lavoazjeovo delo je prevedeno u Japanu tokom 1840-ih, kroz proces Rangakua. Stranica iz Seimi Kajsa Udagava Joana iz 1840. godine

• Opuscules physiques et chimiques (Paris: Chez Durand, Didot, Esprit, 1774). (Second edition, 1801)
• L'art de fabriquer le salin et la potasse, publié par ordre du Roi, par les régisseurs-généraux des Poudres & Salpêtres (Paris, 1779).
• Instruction sur les moyens de suppléer à la disette des fourrages, et d'augmenter la subsistence des bestiaux, Supplément à l'instruction sur les moyens de pourvoir à la disette des fourrages, publiée par ordre du Roi le 31 mai 1785 (Instruction on the means of compensating for the food shortage with fodder, and of increasing the subsistence of cattle, Supplement to the instruction on the means of providing for the food shortage with fodder, published by order of King on 31 May 1785).
• (with Guyton de Morveau, Claude-Louis Berthollet, Antoine Fourcroy) Méthode de nomenclature chimique (Paris: Chez Cuchet, 1787)
• (with Fourcroy, Morveau, Cadet, Baumé, d'Arcet, and Sage) Nomenclature chimique, ou synonymie ancienne et moderne, pour servir à l'intelligence des auteurs. (Paris: Chez Cuchet, 1789)
• Traité élémentaire de chimie, présenté dans un ordre nouveau et d'après les découvertes modernes Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. октобар 2011) (Paris: Chez Cuchet, 1789; Bruxelles: Cultures et Civilisations, 1965) (lit. Elementary Treatise on Chemistry, presented in a new order and alongside modern discoveries) also here
• (with Pierre-Simon Laplace) "Mémoire sur la chaleur," Mémoires de l'Académie des sciences (1780), pp. 355–408.
• Mémoire contenant les expériences faites sur la chaleur, pendant l'hiver de 1783 à 1784, par P.S. de Laplace & A. K. Lavoisier (1792)
• Mémoires de Physique et de Chimie, de la Société d'Arcueil (1805: posthumous)

Превод

• Essays Physical and Chemical (London: for Joseph Johnson, 1776; London: Frank Cass and Company Ltd., 1970) translation by Thomas Henry of Opuscules physiques et chimiques
• The Art of Manufacturing Alkaline Salts and Potashes, Published by Order of His Most Christian Majesty, and approved by the Royal Academy of Sciences (1784) trans. by Charles Williamos of L'art de fabriquer le salin et la potasse
• (with Pierre-Simon Laplace) Memoir on Heat: Read to the Royal Academy of Sciences, 28 June 1783, by Messrs. Lavoisier & De La Place of the same Academy. (New York: Neale Watson Academic Publications, 1982) trans. by Henry Guerlac of Mémoire sur la chaleur
• Essays, on the Effects Produced by Various Processes On Atmospheric Air; With A Particular View To An Investigation Of The Constitution Of Acids, trans. Thomas Henry (London: Warrington, 1783) collects these essays:

1. "Experiments on the Respiration of Animals, and on the Changes effected on the Air in passing through their Lungs." (Read to the Académie des Sciences, 3 May 1777)
2. "On the Combustion of Candles in Atmospheric Air and in Dephlogistated Air." (Communicated to the Académie des Sciences, 1777)
3. "On the Combustion of Kunckel's Phosphorus."
4. "On the Existence of Air in the Nitrous Acid, and on the Means of decomposing and recomposing that Acid."
5. "On the Solution of Mercury in Vitriolic Acid."
6. "Experiments on the Combustion of Alum with Phlogistic Substances, and on the Changes effected on Air in which the Pyrophorus was burned."
7. "On the Vitriolisation of Martial Pyrites."
8. "General Considerations on the Nature of Acids, and on the Principles of which they are composed."
9. "On the Combination of the Matter of Fire with Evaporable Fluids; and on the Formation of Elastic Aëriform Fluids."

• “Reflections on Phlogiston”, translation by Nicholas W. Best of “Réflexions sur le phlogistique, pour servir de suite à la théorie de la combustion et de la calcination” (read to the Académie Royale des Sciences over two nights, 28 June and 13 July 1783). Published in two parts:

1. Best, Nicholas W. (2015). „Lavoisier's "Reflections on phlogiston" I: Against phlogiston theory”. Foundations of Chemistry. 17 (2): 361—378. S2CID 170422925. doi:10.1007/s10698-015-9220-5. 
2. Best, Nicholas W. (2016). „Lavoisier's "Reflections on phlogiston" II: On the nature of heat”. Foundations of Chemistry. 18 (1): 3—13. S2CID 94677080. doi:10.1007/s10698-015-9236-x. 

• Method of chymical nomenclature: proposed by Messrs. De Moreau, Lavoisier, Bertholet, and De Fourcroy (1788) Dictionary
• Elements of Chemistry, in a New Systematic Order, Containing All the Modern Discoveries (Edinburgh: William Creech, 1790; New York: Dover, 1965) translation by Robert Kerr of Traité élémentaire de chimie. ISBN 978-0-486-64624-4 (Dover).
  • 1799 edition
  • 1802 edition: volume 1, volume 2
  • Some illustrations from 1793 edition
  • Some more illustrations from the Science History Institute
  • More illustrations (from Collected Works) from the Science History Institute

• 
  primerak iz 1790. „Elementi hemije u sistematskom redu koji sadrži sva moderna otkrića”
• 
  Naslovna strana „Elementi hemije u sistematskom poretku koji sadrži sva moderna otkrića“ (1790)
• 
  Predgovor za „Elementi hemije u sistematskom redu koji sadrži sva moderna otkrića“ (1790)
• 
  Prva stranica „Elementi hemije u sistematskom poretku koji sadrži sva moderna otkrića“ (1790)

Literatura

•  Herbermann, Charles, ur. (1913). „Antoine-Laurent Lavoisier”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 
• Bailly, Jean-Sylvain (2002). „Secret report on mesmerism or animal magnetism”. International Journal of Clinical and Experimental Hypnosis. 50 (4): 364—368. PMID 12362952. S2CID 143420875. doi:10.1080/00207140208410110. 
• Berthelot, M. (1890). La révolution chimique: Lavoisier. Paris: Alcan. 
• Catalogue of Printed Works by and Memorabilia of Antoine Laurent Lavoisier, 1743–1794... Exhibited at the Grolier Club (New York, 1952).
• Daumas, M. (1955). Lavoisier, théoricien et expérimentateur. Paris: Presses Universitaires de France. 
• Donovan, Arthur (1993). Antoine Lavoisier: Science, Administration, and Revolution. Cambridge, England: Cambridge University Press. 
• Duveen, D.I. and H.S. Klickstein, A Bibliography of the Works of Antoine Laurent Lavoisier, 1743–1794 (London, 1954)
• Franklin, Benjamin; Majault; Roy, Le; Sallin; Bailly, Jean-Sylvain; d'Arcet; Bory, De; Guillotin, Joseph-Ignace; Lavoisier, Antoine (2002). „Report of the commissioners charged by the king with the examination of animal magnetism”. International Journal of Clinical and Experimental Hypnosis. 50 (4): 332—363. PMID 12362951. S2CID 36506710. doi:10.1080/00207140208410109. 
• Grey, Vivian (1982). The Chemist Who Lost His Head: The Story of Antoine Lavoisier. Coward, McCann & Geoghegan, Inc. ISBN 9780698205598. 
• Guerlac, Henry (1961). Lavoisier – The Crucial Year. Ithaca, New York: Cornell University Press. 
• Holmes, Frederic Lawrence (1985). Lavoisier and the Chemistry of Life. Madison, Wisconsin: University of Wisconsin Press. ISBN 9780299099800. 
• Holmes, Frederic Lawrence (1998). Antoine Lavoisier – The Next Crucial Year, or the Sources of his Quantitative Method in Chemistry. Princeton University Press. ISBN 9780691016870. 
• Jackson, Joe (2005). A World on Fire: A Heretic, An Aristocrat And The Race to Discover Oxygen. Viking. ISBN 9780670034345. 
• Johnson, Horton A. (2008). „Revolutionary Instruments, Lavoisier's Tools as Objets d'Art”. Chemical Heritage Magazine. 26 (1): 30—35. 
• Kelly, Jack (2004). Gunpowder: Alchemy, Bombards, & Pyrotechnics. Basic Books. ISBN 978-0-465-03718-6. 
• McKie, Douglas (1935). Antoine Lavoisier: The Father of Modern Chemistry. Philadelphia: J.P. Lippincott Company. 
• McKie, Douglas (1952). Antoine Lavoisier: Scientist, Economist, Social Reformer. New York: Henry Schuman. 
• Poirier, Jean-Pierre (1996). Lavoisier (English izd.). University of Pennsylvania Press. 
• Scerri, Eric (2007). The Periodic Table: Its Story and Its Significance. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530573-9. 
• Smartt Bell, Madison (2005). Lavoisier in the Year One: The Birth of a New Science in an Age of Revolution. Atlas Books, W.W. Norton. 

Spoljašnje veze

• Virtuelni muzej Antoana Lavoazjea (jezik: engleski)
• Archives: Fonds Antoine-Laurent Lavoisier, Le Comité Lavoisier, Académie des sciences
• Panopticon Lavoisier a virtual museum of Antoine Lavoisier
• Bibliography at Panopticon Lavoisier
• Les Œuvres de Lavoisier
• Location of Lavoisier's laboratory in Paris
• Radio 4 program on the discovery of oxygen by the BBC
• Who was the first to classify materials as "compounds"? – Fred Senese
• Cornell University's Lavoisier collection
• Antoine Lavoisier na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Antoan Lavoazje na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Les Œuvres de Lavoisier (The Complete Works of Lavoisier) edited by Pietro Corsi (Oxford University) and Patrice Bret (CNRS)
• Oeuvres de Lavoisier (Works of Lavoisier) at Gallica BnF in six volumes.
• WorldCat author page
• Title page, woodcuts, and copperplate engravings by Madame Lavoisier from a 1789 first edition of Traité élémentaire de chimie (all images freely available for download in a variety of formats from Science History Institute Digital Collections at digital.sciencehistory.org.