Antonio Moniz

Antonio Moniz
Antonio Kaitano de Abreu Freire Egas Moniz
Lični podaci
Datum rođenja	(1874-11-29)29. novembar 1874.
Mesto rođenja	Avanca Estareja, Kraljevina Portugalija
Datum smrti	13. decembar 1955.(1955-12-13) (81 god.)
Mesto smrti	Lisabon, Portugalija
Prebivalište	Portugalija
Obrazovanje	Univerzitet u Koimbri
Naučni rad
Polje	Medicina
Institucija	Univerzitet u Koimbri (1902) Univerzitet u Lisabonu (1921–1944)
Poznat po	Angiografija Lobotomija
Nagrade	Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (1949.)

Antonio Kaitano de Abreu Freire Egas Moniz (port. António Caetano de Abreu Freire Egas Moniz; 29. novembar 1874 — 13. decembar 1955), poznat i kao Egas Moniz (portugalski izgovor: [ɛɡɐʃ muniʃ]), je bio portugalski neurolog, pionir cerebralne (moždane) angiografije i jedan od najzaslužnijih za uvođenje „kontroverznog“ neurohirurškog metod lečenja određenih psihoza primenom lobotomije, zahvaljujući kojoj je postao prvi portugalski državljanin kome je (zajedno sa Valterom Rudolfom Hesom) dodeljena Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1949.

Eponim

Egas Monizov znak (engl. Egas Moniz' sign)

Snažna fleksija tabana koja može dovesti do dorzifleksije nožnih prstiju kod oštećenja piramidalnog puta nervnog sistema.

Život i karijera

Antonio Moniz je rođen 29. novembra 1874. na porodičnoj farmi u mestu Avanca, Portugalija, od oca Fernanda de Pina Rezende Abreua (port. Fernando de Pina Rezende Abreu) i majke Marije da Rozario de Almeida e Sousa (port. Maria do Rosario de Almeida e Sousa). Njegov kum mu je dao ime po Egasu Monizu, junaku od Portugalije otpora protiv Mavara.

Moniz je osnovno obrazovanje dobio od svog strica Abe Freire (port. Abbé Caetano de Pina Rezende Abreu Sa Freire), pre nego što je upisao Medicinski fakultet Univerziteta u Koimbri. Dalje školovanje nastavio je u Bordou i Parizu, nakon koga je po povratku u Portugaliju postao profesor na Univerzitetu u Koimbri 1902. kada se i oženio Elvisom Makedonijom Dijas.

Tokom 1911. Moniz je premešten na mesto šefa neurologije u Lisabonu, gde je ostao da radi i živi sve do svoje smrti. Kraće vreme Moniz je radio i kao lekar u bolnici Santa Marija u Lisabonu.

Prva decenije 20. veka bila je period revolucionarnog preokreta u Portugaliji i u tom periodu Moniz je bio izuzetno aktivna u republikanskom pokretu koji je doveo do svrgavanja monarhije 1910. Tako se Moniz jedno vreme aktivno bavio politikom, prvo, od 1903. do 1917. kao zamenik predsednika portugalskog parlamenta. Zatim je 1917 — 1918, posle zbacivanja monarhije, obavljao dužnost portugalskog ambasadora u Španiji. Iste godine imenovan je za ministra spoljnih poslova i bio predsednik portugalske delegacije na Pariskoj mirovnoj konferenciji(1918 — 1919), i bio potpisnik u ime Portugalije Versajskog sporazum, koji je potpisan 28. juna 1919. Moniz se iz politike povukao 1919, nakon političke svađe u koju je bio uvučen zbog političkog neslaganja.

U znak priznanje za njegov rad Monizou je 1949. dodeljena Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu: "za otkriće terapijskih vrednosti lobotomije u određenim psihozama", kako je to navedeno u obrazloženju nagrade.

Umro je 13. decembra 1955. u Lisabonu, Portugalija

Delo

Iako je Antonio Moniz napisao knjigu o fiziologiji i patologiji seksa, a posle Drugog svetskog rata i knjigu o ratnoj neurologiji, nakon što je izbačen iz njegove političke stranke, on se vratio na Univerzitet u Lisabonu, gde je svoja interesovanja preusmerio na istraživanja u neurologiji. Tako je u periodu od 1927. do 1937. uveo u kliničku praksu primenu angiografije krvnih sudova glave i vrata u dijagnostici tumora i drugih vaskularnih bolesti.

Antonio Moniz je, radeći dugo godina sa neuropsihijatrijskim bolesnicima, shvatio da neke psihoze, naročito šizofreniju i tešku paranoju, karakterišu „obrasci ponavljanja“ koji dominiraju normalni psiholoških procesom. Zato je smatrao da bi prekid nervnih vlakana između frontalnih režnjeva mozga, (za koje se zna da su usko povezani sa psihološkim odgovorom), i talamusa, mogao da izvrši transformaciju postojećih „obrazaca ponašanja“ u psihozi, što bi omogućilo normalan život psihotičnim bolesnicima.

Godine 1935, Moniz je prisustvovao simpozijumu na kojem je saznao o sprovedenom eksperimentalnom uklanjanju prefrontalnog režnja mozga dva majmuna. Nakon ove operacije, simptomi anksioznosti i frustracije se više nisu javljali u majmuna, mada su životinje, izgubile sposobnost učenja. Uprkos činjenici da naučnici tog vremena nisu ništa znali o funkcija prefrontalnih režnjeva mozga, Moniz je u ovih eksperimentalnih istraživanja na majmunima video mogućnost njihove primene u eksperimentima kod osoba sa mentalnim poremećajima. Na osnovu ovih istraživanja i prethodnih razmišljanja Moniz je započeo upotrebu hirurške procedure za lečenje duševnih bolesnika u kojoj je prefrontalne režnjeve mozga odvojao od ostatka mozga, procesom danas poznatim kao prefrontalna lobotomija.

Ono što je osmislio Moniz za lečenje psihoza, po nekima ozloglašenom, metodom leukotomije (leucotomy), u stvari je bila preimenovana lobotomija Voltera Frimana (1895 — 1972) i Džejmsa Vinstona Votsa. Prefrontalnu leukotomiju (leucotomy) - lobotomiju - prvi put je Moniz izveo u Lisabonu sa svojim saradnikom hirurgom Almeidom Limom, 12. novembra 1935. U lokalnoj anesteziji Moniz i Almeida izbušili su nekoliko rupa u lobanji pacijenta, i prvo ubrizgavanjem adrenalina i novokaina, zatim čistog alkohola, nastojali su da, ne uništavajući frontalne režnjeve, unište vlakna, bele mase, odnosno leukos (leukos), koji povezuju područja frontalnih režnjeva - za koja se verovalo da su najviše odgovorna za asocijalno ponašanje. Njihovi bolesnici su bili iz ženskog azila zatvorenika u Lisabonu. Ova vrsta operacije na mozgu, ostala je u istoriji medicine zapamćena kao prva primena hirurške metode u lečenju psiholoških poremećaja.

Priznanja

Moniz dobitnik i nosilac sledećih priznanja i nagrada;

• Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu, 1949
• Velike portugalske nagrade port. Gran-Cruz da Instrução e Benemerência
• Velike španske nagrade šp. Gran-Cruz de Izabella Catolica
• Imenovan je za ital. Grand Officier de la Couronne d'Italie Italije i za ital. Commandeur de la Légion d'Honneur Francuske.
• Moniz je bio Počasni doktor nauka, na univerzitetima u Bordou i Lionu.
• Predsednik (u raznim vremenima); Akademije nauka, u Lisabonu.
• Član Akademije medicine u Parizu, Akademije medicine u Madridu; Društva britanskih neurološki hirurga, počasni član Kraljevskog društva za medicinu u Londonu, Nacionalne medicinske akademije u Rio de Žaneiru, Američkog udruženja za neurologiju, i nekoliko južnoameričkih institucija i mnogih drugih.
• Tokom 1937 Portugalija je izdala seriju jubilarnih poštanskih maraka sa jubilarnim pečatom, kojim je obeležila desetogodišnjicu prve cerebralne arteriografije, koju je izvršio Antonio Moniz 1927.

Bibliografija

Najvažnije publikacije dr Antonija Moniza su;

• Alterações anátomo-patológicas na difteria (Anatomo-pathologic changes in diphtheria), Coimbra, 1900.
• A vida sexual (fisiologia e patologia) (Physiological and pathological aspects of sex life), 19 editions, Coimbra, 1901.
• A neurologia na guerra (Neurology in war), Lisbon, 1917.
• Um ano de política (A year of politics), Lisbon, 1920.
• Júlio Diniz e a sua obra (Julio Denis and his works), 6 editions, Lisbon, 1924.
• O Padre Faria na história do hipnotismo (Abbé Faria in the history of hypnotism), Lisbon, 1925.
• Diagnostic des tumeurs cérébrales et épreuve de l'encéphalographie artérielle (Diagnostics of cerebral tumours and application of arterial encephalography), Paris, 1931.
• L'angiographie cérébrale, ses applications et résultats en anatomic, physiologie te clinique (Cerebral angiography, its applications and results in anatomy, physiology, and clinic), Paris, 1934.
• Tentatives opératoires dans le traitement de certaines psychoses (Tentative methods in the treatment of certain psychoses), Paris, 1936.
• La leucotomie préfrontale. Traitement chirurgical de certaines psychoses (Prefrontal leucotomy. Surgical treatment of certain psychoses), Turin, 1937.
• Clinica dell'angiografia cerebrale (Clinical cerebral angiography), Turin, 1938.
• Die cerebrale Arteriographie und Phlebographie (Cerebral arteriography and phlebography), Berlin, 1940.
• Ao lado da medicina (On the side of medicine), Lisbon, 1940.
• Trombosis y otras obstrucciones de las carótidas (Thrombosis and other obstructions of the carotids), Barcelona, 1941.
• História das cartas de jogar (History of playing-cards), Lisbon, 1942.
• Como cheguei a realizar a leucotomia pré-frontal (How I came to perform leucotomy), Lisbon, 1948.
• Die präfrontale Leukotomie (Prefrontal leucotomy), Archiv für Psychiatrie und Nervenkrankheiten, 1949.

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Antonio Moniz na Vikimedijinoj ostavi

• Egas Moniz Museum (in Portuguese)
• World of Scientific Discovery on Antonio Egas Moniz
• Neurosurgery for mental disorder: past and present
• Neurological stamp Egas Moniz (1874–1955) www.jnnp.com