Antonio Rukavina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Antonio Rukavina
Rukavina u dresu reprezentacije Srbije
Lični podaci
Puno ime Antonio Rukavina[1]
Datum rođenja (1984-01-26)26. januar 1984. (40 god.)[1]
Mesto rođenja Beograd, SFRJ
Visina 1,77 m[1]
Pozicija desni bek
Juniorska karijera
Bežanija
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2002—2006 Bežanija 145 (18)
2007 Partizan 32 (4)
2008 Borusija Dortmund 19 (0)
2009—2012 Minhen 1860 112 (1)
2012—2014 Valjadolid 71 (2)
2014—2018 Viljareal 60 (0)
2018—2021 Astana 67 (0)
Reprezentativna karijera
2006—2007 Srbija do 21 8 (0)
2007—2019 Srbija 59 (0)
Nagrade
Fudbal
Evropsko prvenstvo do 21. godine
Srebrna medalja — drugo mesto 2007. Holandija Srbija

Antonio Rukavina (Beograd, 26. januar 1984) je bivši srpski fudbaler. Igrao je na poziciji desnog beka.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Rukavina je karijeru započeo u Bežaniji.[2] Debitovao je za prvi tim ovog kluba tokom sezone 2002/03. te zajedno sa klupskim kolegama uspeo da se plasira u Drugu ligu Srbije i Crne Gore. Nakon toga su se u sezoni 2005/06. plasirali u Prvu ligu Srbije, te Superligu Srbije.

U zimskom prelaznom roku sezone 2006/07. Rukavina i njegov klupski kolega Žarko Lazetić potpisali su četvorogodišnje ugovore s Partizanom.[3] Pod rukovodstvom novog trenera beogradskog kluba Miroslava Đukića, Rukavina je brzo došao do pozicije u prvih 11. U drugoj polovini sezone 2006/07. zabeležio je 15 nastupa i postigao tri gola u ligi. Već tokom sledeće sezone dobio je kapitensku traku.[4]

U januaru 2008. je napustio Partizan i potpisao za Borusiju Dortmund.[5] Debi u Bundesligi je imao 2. februara 2008. godine. Proveo je na terenu svih 90 minuta, a meč protiv Duizburga je završen rezultatom 3:3. Rukavina je bio standardan prvotimac tokom prolećnog dela sezone 2007/08. Kao starter je 19. aprila 2008. nastupio u finalu nemačkog Kupa protiv Bajern Minhena. Bajern je na ovoj utakmici slavio nakon produžetaka golom Luke Tonija.[6] Tri meseca kasnije, Rukavina je ipak osvojio trofej sa klubom iz Dortmunda. Borusija je u finalu nemačkog Superkupa savladala Bajern rezultatom 2:1, a srpski fudbaler je proveo svih 90. minuta na terenu.[7] Počeo je i sezonu 2008/09. kao starter, nastupio je u prvih pet kola Bundeslige, ali nakon toga je izgubio mesto u timu i nije proveo više ni minut na terenu. U februaru 2009. godine je prosleđen na pozajmicu u drugoligaša Minhen 1860 do kraja te sezone.[8] Par meseci kasnije nemački klubovi su se „zamenili“ – Minhenov Sven Bender prešao je u Borusiju, a Rukavina u Minhen 1860.[9] Rukavina je do kraja 2011/12. sezone standardno nastupao za Minhen 1860 u Drugoj Bundesligi.

U julu 2012. godine je potpisao ugovor sa španskim Real Valjadolidom, koga je u tom momentu vodio Rukavinin bivši trener u Partizanu Miroslav Đukić.[10] Prvi meč u španskoj La Ligi odigrao je 20. avgusta 2012. godine protiv Saragose. Valjadolid je ostvario pobedu od 1:0, a Rukavina je igrao svih 90. minuta. Za dve godine na Valjadolidovom stadionu „Hoze Zorilja“ Rukavina je zabeležio 71 prvenstveni nastup uz dva postignuta gola.

Rukavina je u julu 2014. godine potpisao dogodišnji ugovor sa Viljarealom.[11] Nakon četiri godine u Viljarealu, u julu 2018. je kao slobodan igrač potpisao ugovor sa kazahstanskom Astanom.[12] Učestvovao je u osvajanju dve titule prvaka Kazahstana (2018, 2019) kao i jednog kazahstanskog Superkupa (2019). U novembru 2021. je završio igračku karijeru.[13]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Kao član mlade reprezentacije Srbije nastupao je na Evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 21. godine koje je 2007. godine održano u Holandiji. Srbija je takmičenje završila na drugom mestu izgubivši u finalu od domaćina Holandije, rezultatom 1:4.

Debi u dresu seniorske reprezentacije Srbije zabeležio je 2. juna 2007. godine odigravši svih 90 minuta meča protiv Finske, tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2008. godine.

Bio je učesnik na dva Svetska prvenstva u fudbalu — 2010. u Južnoj Africi i 2018. u Rusiji.

Poslednji put u dresu reprezentacije Srbije je nastupio 10. septembra 2019. na gostovanju Luksemburgu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2020. godine.[14]

Nastupi po godinama[uredi | uredi izvor]

Tim Godina Nastupi Golovi
Srbija 2007. 7 0
2008. 7 0
2009. 4 0
2010. 4 0
2011. 0 0
2012. 1 0
2013. 5 0
2014. 2 0
2015. 0 0
2016. 7 0
2017. 7 0
2018. 11 0
2019. 4 0
Ukupno 59 0

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „FIFA World Cup Russia 2018 List of Players” (PDF). FIFA. str. 27. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 8. 2018. g. 
  2. ^ Tomković, Vujadin (14. 12. 2019). „INTERVJU - ANTONIO RUKAVINA: Sa 22 sam umalo otišao u konobare, sa 23 bio kapiten Partizana, sa 24 zaigrao za Dortmund”. mozzartsport.com. Pristupljeno 14. 12. 2019. 
  3. ^ „Lazetić, Rukavina i Lazić zvanično crno-beli”. mondo.rs. 11. 1. 2007. Arhivirano iz originala 01. 07. 2018. g. Pristupljeno 01. 07. 2018. 
  4. ^ „Rukavina: „Nema opuštanja“”. sportskacentrala.com. 28. 12. 2007. Arhivirano iz originala 01. 12. 2021. g. Pristupljeno 1. 12. 2021. 
  5. ^ „Rukavina predstavljen u Dortmundu”. b92.net. 4. 1. 2008. 
  6. ^ „Bajern osvojio kup Nemačke”. b92.net. 19. 4. 2008. Pristupljeno 21. 11. 2021. 
  7. ^ „Dortmund osvojio Superkup”. b92.net. 23. 7. 2008. Pristupljeno 21. 11. 2021. 
  8. ^ „Rukavina i Gulan u Minhenu 1860”. b92.net. 2. 2. 2009. Pristupljeno 21. 11. 2021. 
  9. ^ „Rukavina tri godine u Minhenu 1860”. b92.net. 18. 6. 2009. 
  10. ^ „Rukavina kod Đukića u Valjadolidu”. novosti.rs. 20. 7. 2012. 
  11. ^ „Antonio Rukavina u Viljarealu”. b92.net. 3. 7. 2014. 
  12. ^ „S Mundijala u Kazahstan: Antonio Rukavina potpisao!”. mozzartsport.com. 4. 7. 2018. Pristupljeno 1. 12. 2021. 
  13. ^ „Antonio Rukavina završio karijeru”. zurnal.rs. 8. 11. 2021. Pristupljeno 1. 12. 2021. 
  14. ^ „Antonio Rukavina”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 1. 12. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонио_Рукавина&oldid=26812098”