Antonjin Dvoržak

Antonjin Dvoržak
Antonjin Dvoržak
Lični podaci
Datum rođenja	(1841-09-08)8. septembar 1841.
Mesto rođenja	Nelahozeves, Austrijsko carstvo
Datum smrti	1. maj 1904.(1904-05-01) (62 god.)
Mesto smrti	Prag, Austrougarska
Kompozitorski rad
Najvažnija dela	Sveta Ludmila Koncert za violončelo i orkestar u h-molu Requiem Stabat Mater VII simfonija VIII simfonija Engleska IX simfonija Iz Novog svijeta opera Rusalka Slavenski plesovi Te Deum Gudački kvartet u F-duru, op. 96 Američki

Antonjin Dvoržak (češ. Antonín Leopold Dvořák -  slušaj ; Nelahozeves, 8. septembar 1841 — Prag, 1. maj 1904) bio je češki kompozitor i dirigent romantične muzike. Uspešno je kombinovao narodnu muziku sa simfonijskom i kamernom muzikom. Nakon Bedžiha Smetane, bio je drugi češki kompozitor koji je postao svetski slavan. Sledeći Smetanov nacionalistički primer, Dvoržak je često koristio aspekte, specifično ritmove, narodne muzike Moravije i njegove rodne Bohemije. Dvoržakov sopstveni stil je bio opisivan kao „potpuna rekonstrukcija nacionalnog idioma sa simfonijskom tradicijom, apsorbovanjem narodnih uticaja i pronalaženjem efikasnih načina njihovog korišćenja”.

Dvoržak je ispoljio svoj muzički talenat u ranom dobu, kao sposoban učenik violine od šestogodišnjeg uzrasta. Prvi javni nastupi njegovih dela bili su u Pragu 1872. godine, i sa posebnim uspehom 1873. godine, kada je imao 31 godinu. Tražeći priznanje izvan područja Praga, on je prvo podneo svoju Prvu simfoniju na nagradno takmičenje u Nemačkoj, ali nije pobedio, a rukopis koji nije vraćen, bio je izgubljen do otkrića mnogo decenija kasnije. Zatim je 1874. prvi put podneo prilog za Austrijsku državnu nagradu za kompoziciju, čime su bile obuhvaćene dve simfonije i drugi radovi. Mada Dvoržak nije bio svestan toga, Johanes Brams je bio vodeći član žirija i bio je veoma impresioniran. Nagrada je dodeljena Dvoržaku za 1874. godinu, i ponovo za 1876, i za 1877, kad su se Brams i prominentni kritičar Eduard Hanslik, takođe član žirija, upoznali s njim. Brams je preporučio Dvoržaka svom izdavaču, Simroku, koji je ubrzo potom naručio ono što je postalo poznato kao Slavonski plesovi, Op. 46. Njih je veoma visoko ocenio berlinski muzički kritičar Lui Elert 1878. godine, partitura (od originalne klavirske verzije za 4 ruke) imala je odličnu prodaju, i Dvoržakova međunarodna reputacija je konačno započela.

Dvoržakov prvi komad religiozne prirode, njegova postava Stabat Mater, premijerno je izvedena u Pragu 1880. godine. Taj komad je veoma uspešno izveden u Londonu 1883. godine, čemu su sledila mnoge druga izvođenja u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama. U svojoj karijeri, Dvoržak je napravio devet pozvanih poseta Engleskoj, pri čemu je često dirigovao izvođenju svojih radova. Njegova Sedma simfonija je napisana za London. Posetivši Rusiju u martu 1890, on je dirigovao na koncertima svoje muzike u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1891 Dvoržak je bio imenovan za profesora na Praškoj konzervatoriji. Tokom 1890–91, on je napisao svoj Dumki Trio, jedan od njegovih najuspešnijih komada kamerne muzike. Godine 1892, Dvoržak je prešao u Sjedinjene Države i postao direktor Nacionalnog konzervatorijuma za muziku Amerike u Njujorku. Tokom boravka u Sjedinjenim Državama, Dvoržak je napisao svoja dva najuspešnija orkestarska rada. Simfonija Iz Novog Sveta je raširila njegovu reputaciju širom sveta. Njebov Koncert za violončelo jedan je od najcenjenijih violončelističkih koncerata. On je takođe napisao svoj Američki gudački kvartet, njegovo najcenjenije delo kamerne muzike. Međutim, neredovno isplaćivanje njegove plate, zajedno sa sve većim priznavanjem u Evropi i nastupima nostalgije, naveli su ga da napusti Sjedinjene Države 1895. godine i da se vrati se u Bohemiju.

Dvoržakovih devet opera osim njegove prve, Alfred, imaju libreta u češkom i posvećene su portretisanju češkog nacionalnog duha, kao što su bila i njegova četiri horska rada. Daleko najuspešnija među njegovim operama je Rusalka. Među njegovim manjim radovima, sedma Humoreske i pesma „Pesme koje me je majka naučila” su široko izvođene i snimane. On je bio opisivan kao „verovatno najsvestraniji ... kompozitor njegovog vremena”.

Biografija

Dvoržakova rodna kuća u Nelahozevesu

Rođen je u Habsburškoj monarhiji, na prostoru današnje Češke, u okolini glavnog grada Češke, Praga, gde je i proveo ceo svoj život izuzev perioda između 1892. i 1895. godine kada je bio direktor konzervatorijuma u Njujorku.

Antonjin Dvoržak je pored Bedžiha Smetane najvažniji predstavnik češke narodne muzike. Najčešće je za svoje melodije koristio češki narodni folklor, ali koristio je i nacionalne folklore drugih slovenskih naroda, kao i naroda Severne Amerike. Bio je svestran kompozitor: stvarao je simfonije (najpoznatija je u e-molu „Simfonija Novog Sveta“ nastala 1893), opere, simfonijske poeme, pesme, uvertire, orkestarske kompozicije, kamernu muziku kao i koncerte.

Antonjin Dvoržak je bio sledbenik neoromantizma. Pored Smetane je jedan od tvoraca češke nacionalne škole.

Od usta do uva

Antonjin Dvoržak rođen je 8. septembra 1841. godine severno od Praga u malom mestu s imenom Nelahozeves. Dvoržak je bio najstariji sin od četrnaestero dece, od kojih je osam preživelo dojenačko doba. Njegov otac František Dvoržak (1814–1894) ima dva zanimanja: on je istovremeno i ugostitelj i mesar u Nelahozevesu, a profesionalno je svirao citru. Majka mu je bila Ana, rođena Zdekkova (1820–1882), a bila je kćerka Josefa Zdenek, čuvara Princa Lobkovica.

Malog Antonjina Dvoržaka vrlo rano uvode u svet muzike te on ubrzo pokazuje istinsku nadarenost koja impresionira njegove prve učitelje. U rodnom gradu u osnovnoj školi 1847. godine počeo je da uči da svira violinu, tada popularni instrument u području Bohemije, kod učitelja Josefa Spica. Uskoro postaje član gradskog orkestra koji svake nedjelje prati bogoslužja u maloj crkvi u Nelahozevesu. Međutim František Dvoržak je opsednut je samo jednim: da njegov prvorođeni sin preuzme porodični posao mesara. Nije nameravao da razvija nesumnjivi muzički dar mladog Antonjina. Godine 1853. šalje svoga sina u susedni grad Zlonice, kod ujaka Antonjina Zdeneka, da tamo živi, uči nemački jezik, koji je u ono doba bio preko potreban svakom trgovcu, te da postane mesar. I kad je Antonjin Dvoržak mudro i s tugom poslušao svog oca, sudbina je pokucala na njegova vrata.

Program koncerta Antonjina Dvoržaka, koji je održan u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 21. marta 1935. godine.

Zapravo, njegov profesor nemačkog Anton Lihman isto je tako strastven muzičar. Primetivši muzičke sklonosti svog učenika, predlaže mu da se pridruži njegovu amaterskom orkestru koji svakoga vikenda svira na brojnim narodnim zabavama. Uz učenje nemačkog jezika, uči i muzičku teoriju, te sviranje orgulja i violine. Anton Lihman i Antonjin Dvoržak isto tako redovno sviraju zajedno, učitelj nemačkog na orguljama, a učenik na violini. Nakon godine dana František Dvoržak duboko je razočaran napretkom svog sina u učenju nemačkog jezika. On, međutim, ništa ne zna o muzičkom buđenju Antonjina Dvoržaka. Stoga odlučuje da pošalje sina nešto dalje, u pogranični grad Česke Kamenice. Njegov novi profesor nemačkog, Franc Hanke, iskusni je ljubitelj muzike koji će primetiti darovitosti svog učenika, doduše ne za jezike, nego za muziku. Kad se 1856. godine, u svojoj petnaestoj godini, Antonjin Dvoržak vratio se u rodni Nelahozeves, nije mogao odbiti da pomaže svojem ocu u porodičnoj mesari.

Tokom dve godine je radio u očevoj radnji. Redovno je u svojim slobodnim danima, odlazio u Zlonice kod svog nekadašnjega profesora nemačkog Antona Lihmana kako bi svirao violinu. Profesor je s mukom uspeo da nagovori Antonjinovog oca da ga pusti da ide u Prag, da radi kao muzičar, mada pod uslovom da postane orguljaš.

Prag, grad muzike

Krajem 1857. godine Antonjin Dvoržak upisuje se u orguljašku školu u Pragu, orgulje uči kod Josefa Foerstera, pevanje kod Josefa Zvonara, a teoriju Františeka Blažeka. Takođe uzima i dodatne lekcije iz nemačkoj jezika, nastupao je kao dodatni muzičar svirajući violinu s brojnim muzičkim grupama i orkestrima. Diplomu je stekao bez ikakvih teškoća 1859. godine. Iste godine je počeo da svira kao violista u orkestru Karela Komzaka koji je nastupao po restoranima i balovima, a od 1862. godine Jan Nepomuk Magra angažuje orkestar na tri koncerta nedeljno u Prozatimnom divadlu (Narodnom pozorištu) u Pragu. Ovo je bilo povoljno za Antonjina Dvoržaka, ne samo da se tako mogao upoznati sa sve širim repertoarom, nego je imao i prilike da proširi krug poznanstava. Godine 1866. dolazi u praško Narodno pozorište novi direktor, Bedžih Smetana, na mesto Jana Nepomuka Magra. On će snažno uticati na opus Antonjina Dvoržaka.

Još u vreme pobune češkoga puka protiv dominacije Habsburgovaca, koja se odigrala u Pragu 1848. godine, kompozitor „Vltave” staje na čelo pobunjenika koji traže stvaranje i priznavanje češkog nacionalnog identiteta. Njegovo 1. objavljeno delo je opera „Kralj i njegova sluga” prema češkom libretu. U razdoblju od 1871. do 1873. godine pisao je komornu muziku, kao i himnu „Naslednici bele planine”.

Prva zrela dela

Antožín Dvoržak 31. jula 1870. godine

Godine 1878. napisao je 8 slavenskih plesova, koji se smatraju vrhunskim delom (2 furijanta, jugoslavenski ples, polka, 2 sousedske i 2 skocne), a godinu dana kasnije je napisao poznati „Koncert za violinu i orkestar u a-molu”. U ovim se delima može prepoznati kompozitorova zrelost.

Dvoržak i London

Dvoržak sa suprugom Anom u Londonu

Godine 1884. je gostovao na više putovanja u Londonu, gde je izveo „Stabat Mater” (ili „Stala majka prepuna bola”). Kao narudžbine iz Birmingema su nastali poznati oratorijumi: „Duh mlade” i „Sveta Ludmila” (1. veliki oratorijum na češkom). Uz to napisao je svoju prvu uspešnu simfoniju: „VII simfoniju u d-molu op. 70”.

Povratak u Češku 1886.

Godine 1886. se Dvoržak vratio u Češku i napisao još 8 slavenskih plesova (odzemek, dumka, špacirka, kolo, sousedska i 2 mazurke, a 1. mazurka se smatra „simbolom Dvoržakove muzike”). Uz slavenske plesove komponovao je i „Misu u D-duru”.

Plodno razdoblje 1889-1892

Engleska mu je bila velika inspiracija za svoju novu „VIII simfoniju u G-duru”, koju je nazvao „Engleskom”. Ona je komponovana 1889. godine. Sledeće godine komponuje poznati „Requiem op. 89”, koji se smatra jednim od najboljih napisanih requiema uopšte. Godine 1891/1892. je komponovao 3 poznate koncertne uvertire: „U prirodi op. 91”, „Karneval op. 92” i „Otelo op. 93”.

Veličanstvena dela američkog razdoblja

Dvoržak sa porodicom u SAD

U septembru 1892. godine dobio je mesto dirigenta u „Nacionalnoj muzičkoj konservatoriji” u Njujorku, za tada ogromnu platu od 15.000 USD godišnje. Ubrzo nakon dolaska u Ameriku, Dvoržak je napisao seriju članaka u kojima se osvrće na stanje američke muzike. Podupirao je koncept da afroamerička muzika i muzika američkih Indijanaca postane osnova za razvoj američke nacionalne muzike. Upoznao je Harija Berlija, svoga učenika u to vreme i jednog od prvih afroameričkih kompozitora. Berli je upoznao Dvoržaka s tradicionalnom američkom spiritualnom muzikom. U Americi je napisao poznata dela kao IX simfoniju u e-molu „Iz Novog sveta op. 95” (koja je njegova najpoznatija simfonija).

Leto 1893. godine proveo je s porodicom u češkoj zajednici u gradiću Spilvil, savezna država Ajova, gde su neki rođaci imigrirali, a tokom boravka je komponovao Gudački kvartet u F-duru, op. 96 „Američki”. Ostala poznatija dela iz SAD su „Te Deum” i „Koncert za violončelo i orkestar u h-molu”, koje je njegovo posljednje „američko delo”. Vratio se iz SAD sa suprugom 27. aprila 1895. godine.

Povratak u Češku 1895.

Godine 1895. se vratio u Češku i napisao svoje poslednje gudačke kvartete, s kojima je završio svoje instrumentalno delovanje. Do svoje smrti komponovao je samo opere. Godine 1900. komponovao je „Rusalku” koja je njegova najlepša opera (u njoj se nalazi i poznata „arija za mesec”).

Armida: Poslednje delo Antonjina Dvoržaka

Dvoržakov pogreb

Dvoržakov grob

Godine 1903. završio je komponovanje svojeg poslednjeg dela i poslednje opere: „Armide”. Tokom premijernog izvođenja je morao da izađe iz pozorišta, jer mu je pozlilo. Bilo je utvrđeno da ima oboljenje jetre. Dana 1. maja je umro od potresa mozga. Mnogi ljudi su ga otpratili.

Najpoznatija dela

• Opere
  • Rusalka
  • Jakobin
  • Đavo i Kaća
• Simfonije
  • Simfonija Novog Sveta
• Koncerti
  • Za violinu
  • Za violončelo
  • Za klavir i orkestar
  • Humoreska
  • Slovenske igre

Dvoržak i Brams

Jedan od najbližih Dvoržakovih kolega kompozitora bio je Johanes Brams. Dvoržak je komponovao svoje „Slavenske plesove” u isto vreme kada je Brams pisao svoje „Mađarske plesove”. Dan danas se ta dela upoređuju. Zanimljivo je i da je Brams svoje plesove prvo komponovao za klavir, a Dvoržak je poslednje „Mađarske plesove” obradio za orkestar.

Literatura

• Beckerman, Michael B. (2003). New Worlds of Dvořák: Searching in America for the Composer's Inner Life. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-04706-6. 
• Mala enciklopedija Prosveta (A-Lj) - Beograd 1959.
• Beckerman, Michael B. (1993). Dvořák and His World. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03386-0. 
• ——— (2003). New Worlds of Dvořák: Searching in America for the Composer's Inner Life. New York: W.W. Norton & Co. ISBN 978-0-393-04706-6. 
• Beckerman, Michael (1. 12. 1992). „Henry Krehbiel, Antonín Dvořák, and the Symphony "From the New World"”. Notes. Music Library Association. 49 (2): 447—473. JSTOR 897884. doi:10.2307/897884. 
• Brown, A. Peter (2003a). The Second Golden Age of the Viennese Symphony: Brahms, Bruckner, Dvořák, Mahler, and Selected Contemporaries. Bloomington: Indiana University Press. 
• Brown, A. Peter (2003b). „Part 1”. The symphonic repertoire. 3. Bloomington: Indiana University Press. str. 410—36. ISBN 978-0-253-33488-6. 
• Burghauser, Jarmil (2006). Antonín Dvořák (na jeziku: Czech). Prague: Bärenreiter Supraphon; Koniasch Latin Press. ISBN 978-80-86791-26-5. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• ——— (1960) [Export Artia 1960, Bārenreiter Supraphon 1966, 1996], Antonin Dvořák Thematický Katalog [Thematic Catalogue] (na jeziku: Czech), Prague: Bārenreiter Supraphon CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza), notes in German and English. Bibliography co-edited by Dr. John Clapham and Dr. W. Pfannkuch, and a Survey of Life and Work. If there is a reference to one edition and the reader has access only to another edition, the catalogue numbers such as B.178 for the New World Symphony will be more useful than page numbers. In the chronology of Dvořák’s life, one may search by year (and date) rather than page number.
• Butterworth, Neil (1980). Dvořák, his life and times. Midas Books. ISBN 978-0-85936-142-2. 
• Clapham, John (1979a) [St. Martin’s Press or Faber & Faber MacMillan reprint. 1966. ISBN 978-0-333-23111-1. or St. Martin’s. 1969]. Antonín Dvořák, Musician and Craftsman. London: Newton Abbot (England), David & Charles. ISBN 978-0-7153-7790-1. .
• ——— (1979b). Dvořák. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-01204-0. 
• ——— (1995). „Dvořák, Antonín (Leopold)”. Ур.: Sadie, Stanley. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 5. London: MacMillan. стр. 765—92. ISBN 978-0-333-23111-1. .
• Černušák, Gracián; Štědroň, Bohumír; Nováček, Zdenko, ур. (1963). Československý hudební slovník I. A-L (на језику: Czech). Prague: Státní hudební vydavatelství. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Dvořák, Antonín (2009). Biblické písně (на језику: Czech, German, енглески и French). Šourek, Otakar (preface). Prague: Editio Bärenreiter. ISBN 978-807058008-0. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Gál, Hans (1971), Johannes Brahms: His Work and Personality, Joseph Stein transl., New York: Knopf .
• Goepp, Philip Henry (1913). Symphonies and their meaning. Third series: Modern symphonies. Philadelphia: J. B. Lippincott Co. 
• Hughes, Gervase (1967), Dvorak: His Life and Music, London: Cassell 
• Honolka, Kurt (2004). Dvořák. London: Haus Publishing. ISBN 978-1-904341-52-9. 
• Horowitz, Joseph (2003). Dvořák in America: In Search of the New World. Cricket Books. ISBN 978-0-8126-2681-0. 
• Hurwitz, David (2005). Dvořák: Romantic Music's Most Versatile Genius. Unlocking the Masters. Milwaukee: Amadeus Press. ISBN 978-1-57467-107-0. 
• Layton, Robert (1978). Dvořák Symphonies and Concertos. Seattle: University of Washington Press. ISBN 9780295955056. 
• Peress, Maurice (2004). Dvorák to Duke Ellington: A Conductor Explores America's Music and Its African American Roots. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509822-8. 
• Raeburn, Michael; Kendall, Alan, ур. (1990) [1989]. Heritage of Music. III: The Nineteenth Century Legacy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-520493-3. 
• Schonberg, Harold C. (1980). The Lives of the Great Composers (revised&zwnb; изд.). New York: W. W. Norton & Company. 
• Schönzeler, Hans-Hubert (1984). Dvořák. London, New York: Marion Boyars Publishers. ISBN 978-0-7145-2575-4. 
• Smaczny, Jan (1999), Dvořák: Cello Concerto, Cambridge University Press.
• Smaczny, Jan (2002). „Antonín Dvořák”. Ур.: Alison Latham. Oxford Companion to Music. Oxford University Press. стр. 391-392. ISBN 978-0-19-866212-9. 
• Smaczny, Jan (2003). „Grand Opera Amongst the Czechs”. Ур.: Charlton, David. The Cambridge Companion to Grand Opera. Cambridge Companions to Music. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 366—82. ISBN 978-052-164683-3. 
• Šourek, Otakar; Bartos, František; Hanuš, Jan; Berkovec, Jiři; Čubr, Anton; Pokorný, Antonín; Šolc, Karel, ур. (1976). Requiem [Score]. Antonín Dvořák (composer) (Supraphon изд.). Prague: Artia. 
• Steinberg, Michael (1995). The Symphony: A Listener's Guide. OBxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506177-2. 
• Taruskin, Richard (2010). Music in the Nineteenth Century. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-019-538483-3. 
• Tibbets, John C., ур. (1993). Dvořák in America. Portland, OR: Amadeus Press. ISBN 978-0-931340-56-7. 
• Yoell, Jćohn H. (1991). Antonín Dvořák on Records. New York: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-27367-4. 
• Zemanová, Mirka (2002), Janáček: A Composer's Life, Boston: Northeastern University Press, стр. 112 

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• Кратка биографија
• Дворжаково друштво за чешку и словачку музику
• Comprehensive Dvořák site
• Antonjin Dvoržak na sajtu Enciklopedija Britanika
• Antonín Dvorák na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Antonjin Dvoržak na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• List of Dvořák's works
• „Dvořák material”. BBC Radio 3 archives. 
• Dvořák on Schubert
• Collection of news articles and correspondence about Dvořák's stay in America
• Antonín Dvořák
• Antonjin Dvoržak (besplatne pesme za subjekat) na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
• References to Dvořák in European historic newspapers via The European Library