Apatosaurus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Apatosaurus
Vremenski raspon: kasna jura, 152–151 Ma
↓
Skelet A. louisae
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Kladus: Dinosauria
Kladus: Saurischia
Podred: †Sauropodomorpha
Kladus: †Eusauropoda
Kladus: †Neosauropoda
Porodica: †Diplodocidae
Potporodica: †Apatosaurinae
Rod: †Apatosaurus
Marsh, 1877
Tipska vrsta
†Apatosaurus ajax
Marsh, 1877
Ostale vrste
  • †A. louisae
    Holland, 1916
Sinonimi

Apatosaurus (sinonim je brontosaur) je biljojed iz doba Jure.[3] Dugo je bio najveći ikada pronađeni dinosaurus. Dužina tela mu je dostizala od 20 do 28 metara, a težio je oko 65 tona. Kretao se teško na četiri noge. Stopala su mu se završavala kandžama. Dužina vrata omogućavala mu je da se hrani lišćem i sa najvišeg drveća, a kad bi ulazio u duboke vode glava bi mu ostajala iznad površine. Pretpostavlja se da je dnevno jeo oko 300 kilograma raznog bilja. Fosilni ostaci Brontosaura pronađeni su u stenama Severne Amerike.

Izgled[uredi | uredi izvor]

Crtež apatosaura

Apatosaur je masivan i trom gmizavac koji se kretao na četiri noge. Noge su mu bile veoma glomazne, a završavale su se kandžama koje su mu služile za odbranu. Telo mu je veoma veliko dok su rep i vrat tanki i savitljivi. Dugačak, na kraju tanak i bičast, rep mu je služio za odbranu od mesojeda. Na kraju dugačkog vrata se nalazila mala glava sa vilicama prilagođenim žvakanju bilja.

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Lopatica i korakoidna kost od A. ajax

Apatosaurus je član porodice Diplodocidae, klade džinovskih sauropodnih dinosaurusa. Porodica obuhvata neka od najdužih stvorenja koja su ikada hodala zemljom, uključujući Diplodocus, Supersaurus i Barosaurus. Apatosaurus se ponekad svrstava u potporodicu Apatosaurinae, koja takođe može da uključuje Suuwassea, Supersaurus, i Brontosaurus.[4][5][6] Otniel Čarls Marš je opisao Apatosaurus zajedno sa Atlantosaurus u okviru sada već nepostojeće grupe Atlantosauridae.[7][8] Godine 1878, Marš je svoju porodicu podigao u podred, uključujući Apatosaurus, Atlantosaurus, Morosaurus (=Camarasaurus) i Diplodocus. On je ovu grupu svrstao unutar Sauropoda, grupu koju je podigao u istoj studiji. Godine 1903, Elmer S. Rigs je rekao da je ime Sauropoda biti mlađi sinonim za ranija imena; on je grupisao Apatosaurus unutar Opisthocoelia.[7] Sauropoda se i dalje koristi kao naziv grupe.[9] Džon Vitlok je 2011. godine objavio studiju u kojoj je Apatosaurus bio bazalniji diplodocid, ponekad manje bazalan od Supersaurus.[10][11]

Kladogram Diplodocidae prema Čopu, Mateusu i Bensonu (2015).[12]

Diplodocidae
 

Amphicoelias altus

 
 
Apatosaurinae
 

Neimenovane vrste

 
 
 
 

Apatosaurus ajax

 
 

Apatosaurus louisae

 
 
 
 

Brontosaurus excelsus

 
 
 

Brontosaurus yahnahpin

 
 

Brontosaurus parvus

 
 
 
 
 
Diplodocinae
 

Neimenovane vrste

 
 
 

Tornieria africana

 
 
 
 

Supersaurus lourinhanensis

 
 

Supersaurus vivianae

 
 
 
 

Leinkupal laticauda

 
 
 

Galeamopus hayi

 
 
 
 

Diplodocus carnegii

 
 

Diplodocus hallorum

 
 
 
 

Kaatedocus siberi

 
 

Barosaurus lentus

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Paleobiologija[uredi | uredi izvor]

Tragovi maloletnika

Tokom 19. i ranog 20. veka verovalo se da su sauropodi poput Apatosaurus bili suviše masivni da izdrže sopstvenu težinu na suvom. Teoretisano je da su živeli delimično potopljeni u vodi, možda u močvarama. Noviji nalazi to ne podržavaju; sada se smatra da su sauropodi bili potpuno kopnene životinje.[13] Jedna studija diplodocidnih njuški pokazala je da kvadratna njuška, veliki deo jama i fine, paralelne ogrebotine zuba Apatosaurus sugerišu da se radi o neselektivnom pretraživaču u visini zemlje.[14] Moguće je da je jeo paprati, cikadeide, semenkaste paprati, rastavić i alge.[15] Stivens i Pariš (2005) spekulišu da su se ti sauropodi hranili sa obala reka na potopljenim vodenim biljkama.[16]

Jedna studija o vratovima apatosaurusa i brontosaura iz 2015. otkrila je mnoge razlike između njih i drugih diplodocida, te da su ove varijacije mogle pokazati da su vratovi apatosaurusa i brontosaura korišteni za borbe unutar vrste.[17] Predložene su različite upotrebe pojedinačne kandže na prednjim udovima sauropoda. Jedan od predloga je da su korištene za odbranu, ali njihov oblik i veličina to čine malo verovatnim. Takođe je moguće da su upotrebljavane za ishranu, mada je najverovatnija upotreba kandži bila je hvatanje predmeta kao što su debla tokom uzgoja.[18]

Tragovi sauropoda poput apatosaura pokazuju da su oni mogli imati domet od oko 25—40 km (16—25 milja) dnevno i da su potencijalno mogli dostići najveću brzinu od 20-30 km (12—19 milja) po sat.[19] Sporo kretanje sauropoda može biti posledica njihove niske mišićavosti ili trzaja nakon koraka.[20] Tragovi maloletnih jedinki naveli su neke da veruju da su sposobni za dvonožje, mada je to sporno.[21][22]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Taylor, M.P. (2010). "Sauropod dinosaur research: a historical review." Pp. 361-386 in Moody, R.T.J., Buffetaut, E., Naish, D. and Martill, D.E. (eds.), Dinosaurs and Other Extinct Saurians: A Historical Perspective. London: The Geological Society, Special Publication No. 34.
  2. ^ Berman, D.S. and McIntosh, J. S. (1978). "Skull and relationships of the Upper Jurassic sauropod Apatosaurus (Reptilia, Saurischia)." Bulletin of the Carnegie Museum, 8: 1–35.
  3. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 59. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Lovelace, D.M.; Hartman, S.A.; Wahl, W.R. (2007). „Morphology of a specimen of Supersaurus (Dinosauria, Sauropoda) from the Morrison Formation of Wyoming, and a re-evaluation of diplodocid phylogeny”. Arquivos do Museu Nacional. 65 (4): 527—544. CiteSeerX 10.1.1.603.7472 Slobodan pristup. ISSN 0365-4508. 
  5. ^ Taylor, M.P.; Naish, D. (2005). „The phylogenetic taxonomy of Diplodocoidea (Dinosauria: Sauropoda)” (PDF). PaleoBios. 25 (2): 1—7. 
  6. ^ Harris, J.D. (2006). „The significance of Suuwassea emiliae (Dinosauria: Sauropoda) for flagellicaudatan intrarelationships and evolution” (PDF). Journal of Systematic Palaeontology. 4 (2): 185—198. S2CID 9646734. doi:10.1017/S1477201906001805. 
  7. ^ a b Riggs, E.S. (1903). „Structure and Relationships of Opisthocoelian Dinosaurs. Part I, Apatosaurus Marsh” (PDF). Publications of the Field Columbian Museum Geographical Series. 2 (4): 165—196. OCLC 494478078. 
  8. ^ Marsh, O.C. (1877). „Notice of New Dinosaurian Reptiles from the Jurassic formation” (PDF). American Journal of Science. 14 (84): 514—516. Bibcode:1877AmJS...14..514M. S2CID 130488291. doi:10.2475/ajs.s3-14.84.514. 
  9. ^ Upchurch, P.; Tomida, Y.; Barrett, P.M. (2005). „A new specimen of Apatosaurus ajax (Sauropoda: Diplodocidae) from the Morrison Formation (Upper Jurassic) of Wyoming, USA”. National Science Museum Monographs. 26 (118): 1—156. ISSN 1342-9574. 
  10. ^ Whitlock, J.A. (2011). „A phylogenetic analysis of Diplodocoidea (Saurischia: Sauropoda)”. Zoological Journal of the Linnean Society. 161 (4): 872—915. doi:10.1111/j.1096-3642.2010.00665.x Slobodan pristup. 
  11. ^ Gallina, P.A.; Apesteguía, S.; Haluza, A.; Canale, J.A. (2014). Farke, Andrew A., ur. „A Diplodocid Sauropod Survivor from the Early Cretaceous of South America”. PLOS ONE. 9 (5): e97128. Bibcode:2014PLoSO...997128G. PMC 4020797 Slobodan pristup. PMID 24828328. doi:10.1371/journal.pone.0097128 Slobodan pristup. 
  12. ^ Tschopp, E.; Mateus, O. V.; Benson, R. B. J. (2015). „A specimen-level phylogenetic analysis and taxonomic revision of Diplodocidae (Dinosauria, Sauropoda)”. PeerJ. 3: e857. PMC 4393826 Slobodan pristup. PMID 25870766. doi:10.7717/peerj.857. 
  13. ^ Pierson, D.J. (2009). „The Physiology of Dinosaurs: Circulatory and Respiratory Function in the Largest Animals Ever to Walk the Earth”. Respiratory Care. 54 (7): 887—911. PMID 19558740. doi:10.4187/002013209793800286. 
  14. ^ Whitlock, J.A. (2011). „Inferences of Diplodocoid (Sauropoda: Dinosauria) Feeding Behavior from Snout Shape and Microwear Analyses”. PLOS ONE. 6 (4): e18304. Bibcode:2011PLoSO...618304W. PMC 3071828 Slobodan pristup. PMID 21494685. doi:10.1371/journal.pone.0018304 Slobodan pristup. 
  15. ^ Stevens, K.A.; Parrish, J.M. (1999). „Neck Posture and Feeding Habits of Two Jurassic Sauropod Dinosaurs”. Science. 284 (5415): 798—800. Bibcode:1999Sci...284..798S. PMID 10221910. doi:10.1126/science.284.5415.798. 
  16. ^ Stevens, K.A.; Parrish, J.M. (2005). „Neck Posture, Dentition and Feeding Strategies in Jurassic Sauropod Dinosaurs”. Ur.: Carpenter, Kenneth; Tidswell, Virginia. Thunder Lizards: The Sauropodomorph DinosaursSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Indiana University Press. str. 212–232. ISBN 978-0-253-34542-4. OCLC 218768170. 
  17. ^ Taylor, M.P.; Wedel, M.J.; Naish, Darren; Engh, B. (2015). „Were the necks of Apatosaurus and Brontosaurus adapted for combat?”. PeerJ PrePrints. 3: e1663. doi:10.7287/peerj.preprints.1347v1 Slobodan pristup. 
  18. ^ Upchurch, P. (1994). „Manus claw function in sauropod dinosaurs” (PDF). Gaia. 10: 161—171. ISSN 0871-5424. 
  19. ^ Fastovsky, D.E.; Weishampel, D.B. (2009). Dinosaurs: A Concise Natural History (PDF). Cambridge University Press. str. 165—200. ISBN 978-0-521-88996-4. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 9. 2015. g. 
  20. ^ Sellers, W.I.; Margetts, L.; Coria, R.A.; Manning, P.L. (2012). „March of the Titans: The Locomotor Capabilities of Sauropod Dinosaurs”. PLOS ONE. 8 (10): e78733. Bibcode:2013PLoSO...878733S. PMC 3864407 Slobodan pristup. PMID 24348896. doi:10.1371/journal.pone.0078733 Slobodan pristup. 
  21. ^ Switek, B. (2. 11. 2010). „Did Wee Little Sauropods Stand Up to Run?”. Smithsonian.com. Pristupljeno 20. 9. 2015. 
  22. ^ „Tracks of a running bipedal baby brontosaur? Baby sauropod footprints discovered in Colorado”. Science Daily (The Geological Society of America). 1. 11. 2010. Pristupljeno 20. 9. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Apatosaurus na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Апатосаурус&oldid=27553085”