Ararat

„Ararat (planina)” preusmerava ovde. Za planinu u Rusiji pogledajte stranicu Ararat (Hakasija).

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Ararat (višeznačna odrednica).

Ararat
Ararat
Geografske karakteristike
Ndm. visina	5.137 m
Koordinate	39° 42′ 07″ S; 44° 17′ 50″ I
Geografija
Ararat
Države	Turska

Planina Ararat (tur. Ağrı Dağı; jerm. Արարատ; pers. آرارات; hebr. אררט), najviši vrh u savremenoj Turskoj, snegom pokrivena uspavana vulkanska kupa visoka 5.165 m, nalazi se na severoistoku Turske, 16 km zapadno od Irana i 32 km južno od Jermenije. U Knjizi postanja ova planina se označava kao mesto gde se nasukala Nojeva barka posle potopa. Ekspedicija naučnika iz Hong Konga i Holandije 2014. godine spustila se kroz platforme strukturâ za koje se iz predanja kaže da su ostaci Nojeve barke i dokumentovala video materijalima sačuvane prostorije od drvenih debla zaštićene ledom i stvrdnutom vulkanskom lavom i razne predmete u njima.

Manji vrh, Mali Ararat (3.896 m), uzdiže se jugoistočno od glavnog vrha. Plato od lave proteže se između dva vrhunca. Tehnički, Ararat je stratovulkan, formiran od bujica lave i užarenih stena. Ararat pripada Kavkaskom masivu.

Poslednja aktivnost planine bio je veliki zemljotres u julu 1840, sa središtem oko klanca Ahora, severoistočna provalija koja se obrušava 1.825 metara od vrha planine.

Pogled na Ararat iz Jerevana

Simbolizam

Iako se planina nalazi u Turskoj, Ararat je nacionalni simbol Jermenije, gde se ponekad naziva Masis (Մասիս), i nekada je bio jermenska teritorija dok nije pala pod tursku kontrolu oko 1915. Planina Ararat predstavljena je u središtu grba Jermenije. Planina se jasno vidi sa skoro svih lokacija u Jermeniji, uključujući glavni grad Jerevan (zapravo, najbolje se vidi iz manastira Hor Birap), a jermenski umetnici ga često prikazuju na slikama, opsidijanskim gravurama i tablama za bekgemon. Bez obzira na to turske vlasti strogo kontrolišu strance koji se penju na Ararat i ne dozvoljavaju Jermenima uspon.

Uspon

Predstavnici Srbije na Araratu (avgust 2006)

Uspon na Ararat se najčešće izvodi sa južne strane iz Dogubajazita. Makadamski put vodi do 2200 m odakle se put nastavlja pešice. Kurdi nomadi koji žive na obroncima planine, obavljaju prenos stvari, pa čak i ljudi na konjima i mazgama do visine od 4200 m. Prvi bazni logor smešten je na 3200 m i u njemu postoji tehnička voda, a od domorodaca je moguće kupiti vodu za piće. Put do njega je blag i širok, dok se odatle nagib terena naglo povećava, a promenu nagiba prati i nestanak vegetacije. Na visini od oko 3800 m se nalazi zimski bazni logor. Najviša tačka do koje konji i mazge iznose opremu je mali plato na oko 4200 m na kom se tokom letnjih meseci nalazi drugi bazni logor iz koga se kreće na uspon. Pored logora se nalazi urvina koja je ostala otapanjem lednika u kojoj se sa vremena na vreme ruše stene uz strahovitu buku. U logoru postoji voda za piće tzv. snežnica(voda nastala topljenjem snega). Iz ovog baznog logora se najčešće kreće na završni uspon, iako postoji još jedan bazni logor na većoj visini za slučaj nužde, a uspon po kamenjaru traje sve do 4900m na koliko se nalazi granica večitog snega.

Spoljašnje veze

• Nomads of Ararat
• Mt. Ararat Pictures from Armenia
• Mount Ararat live webcam
• NASA Earth Observatory page Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2008)
• Space shuttle image and basic details.
• Global Volcanism Program, Mount Ararat page Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. oktobar 2018).
• Insight article about the Ararat Anomaly
• The Mountain of Noah – Biblijske reference o Araratu