Aristobul II

Aristobul II
Lični podaci
Datum smrti	49. p. n. e.
Porodica
Roditelji	Aleksandar Janej Saloma Aleksandra
Prethodnik	Hirkan II
Naslednik	Hirkan II

Aristobul II (grč. Ἀριστόβουλος, oko 100–49. p. n. e.) je bio kralj Judeje iz dinastije Hasmonejaca od 66. p. n. e. do 63. p. n. e. Pred majčinu smrt Aristobul II je započeo građanski rat 67. p. n. e. da spreči dolazak na vlast svoga starijega brata Hirkana II, koji je još više od majke Salome Aleksandre bio pod kontrolom fariseja. Aristobul II je nakon pobede u građanskom ratu preuzeo funkciju kralja i prvosveštenika 66–63. p. n. e. Njegov brat Hirkan II poveo je uz pomoć Arapa Nabatejaca rat protiv njega, pobedio ga i opsedao. Pritisak potplaćenoga rimskoga vojskovođe Marka Emilija Skaura 64. p. n. e. spasio je Aristobula i prisilio Hirkana II da se povuče. Međutim Pompej Veliki je 63. p. n. e. došao u Judeju i presudio je u korist Hirkana. Aristobula je zarobio i poslao u Rim. Gaj Julije Cezar je 49. p. n. e. posalo Aristobula sa vojskom u Judeju, ali otrovale su ga Pompejeve pristalice.

Pomaže progonjene saduceje

Aristobul II je mlađi sin hasmonejskoga kralja Judeje Aleksandra Janeja i Salome Aleksandre. Imao je starijega brata Hirkana II, koji je nakon smrti oca Alksandra Janeja obavljao funkciju prvosveštenika, a svetovnu vlast preuzela je Aleksandra Saloma od 76. do 67. p. n. e. Aristobul II je preuzeo zapovedništvo nad vojskom. Za vreme vladavine Aleksandre Salome fariseji su uz njenu podršku preuzeli glavne poluge vlasti. Fariseje je podržavao i Aristobulov stariji brat Hirkan II, a Aristobul II je poput svoga oca podržavao saduceje. Nakon pogubljenja mnogih saduceja istaknuti saduceji tražili su i dobili podršku od Aristobula II. Aristobul II ih je spasio, pošto je nagovorio majku Aleksandru Salomu da ih ne pogubi, nego da ih protera iz grada. Najugledniji ljudi su ukazali Salomi da nije pametno da oni beže kod Arete III, nabatejskoga kralja, jer bi ih on onda iskoristio u ratu sa Judejom. Saloma je onda uglednim saducejima dala mnoge tvrđave u unutrašnjosti Judeje.

Pobuna

Kada se Saloma Aleksandra razbolila Aristobul II se bojao da će nakon Salomine smrti fariseji da postanu još opasniji i da imaju apsolutnu vlast. Znao je da je njegov brat Hirkan II slabić, koga će fariseji da potpuno kontrolišu. Aristobul II je odmah zauzeo tvrđavu Agabu i zajedno sa svojim pristalicama zauzeo je za 15 dana oko 22 uporišta. Nakon toga okupio je veliku vojsku i proglasio se za kralja. Saloma Aleksandra je onda na insistiranje Hirkana II i fariseja dala da se zatvore Aristobulova žena i deca. Međutim usred toga sukoba Aleksandra Saloma je umrla 67. pre n. e, a Hirkan II je bio zakoniti naslednik kraljevine.

Aristobul postaje kralj 66. p. n. e.

Hirkan II je 67. p. n. e. postao novi kralj Judeje, ali Aristobul je protiv njega započeo rat. U bici kod Jerihona većina vojske napustila je Hirkana i prešla Aristobulu. Hirkan je nakon poraza pobegao u tvrđavu, gde su bili zatočeni Aristobulova žena i deca. Ipak uspeli su da postignu sporazum 66. pre n. e, po kome je Aristobul II postao novi kralj i prvosveštenik, a Hirkan se odrekao obe funkcije, a zauzvrat je dobio Aristobulovu kuću.

Hirkan II uz pomoć Nabatejaca pobeđuje i opseda Aristobula II

Sporazum između dvojice braće nije bio dugoga veka, jer se Hirkan II bojao da brat planira da ga likvidira. Takve strahove potpalio je Hirkanov savetnik Antipatar Idumejac, koji je nastojao da nagovori Hirkana II da pobegne kod nabatejskoga kralja Arete III. Antipatar Idumejac je podstrekavao najuglednije Jevreje protiv Aristobula podsećajući ih da se nepravedno domogao kraljevskoga trona. Antipatar Idumejac je na kraju podstakao Hirkana da pobegne kod Arete III. Hirkan II je od nabatejskoga kralja Arete tražio podršku u povratku krune, a zauzvrat mu je obećavao teritorije, koje je Aleksandar Janej ranije oteo od Nabatejske kraljevine. Uz pomoć nabatejske vojske Hirkan II je krenuo u rat protiv svoga brata. Aristobul se nakon poraza sklonio u Jerusalim, a Areta III i Hirkan II su onda počeli da ga opsedaju. Aristobula su napustili svi sveštenici.

Rimska intervencija

Pompej Veliki je u to vreme ratovao sa Pontom i sa Tigranom Velikim. Poslao je Marka Emilija Skaura da preuzme seleukidsku Siriju. Pošto su Rimljani već osvojili Damask Skaur je otišao u Judeju. Pošto su Hasmonejci bili rimski saveznici oba brata su 64. p. n. e. poslali izaslanstvo kod Skaura tražeći od njega pomoć. Aristobul je ponudio Skauru 300 ili 400 talanata, pa je Skaur stao na njegovu stranu. Naredio je Hirkanu i Areti da prekinu sa opsadom zapretivši im rimskom intervencijom. Areta se nakon toga sa svojim Nabatejcima vraćao kući. Međutim Aristobul se nije zadovoljio samim okončanjem opsade, nego je napao i teško porazio protivnika, koji se povlačio.

Pompejeva intervencija

Kada je Pompej Veliki 63. p. n. e. stigao u Damask kod njega su došla izaslanstva od Hirkana i od Aristobula. Pompej je odlagao odluku, koga da podrži. Međutim odlučio je da podrži Hirkana II smatrajući da će kao slabiji brat biti pouzdaniji rimski saveznik od Aristobula. Pompej je sa druge strane nameravao da najpre okonča operacije po okolnim teritorijama, pa tek onda objavi da podržava Hirkana. Iako Pompej nije objavio svoju presudu o tome koga će da podržava, Aristobul II je posumnjao da će Pompej da podrži Hirkana, pa se zatvorio u izuzetno jaku tvrđavu Aleksandrion. Aristobul je poslušao Pompeja da izađe iz tvrđave na razgovore. Poslušao je Pompejeva naređenja i predao je Pompeju sva utvrđenja po Judeji delom iz straha, a delom se još uvek nadajući povoljnom razvoju. Aristobul II se onda povukao u Jerusalim.

Pompej zauzima Jerusalim

Kada je Pompej Veliki krenuo prema Jerusalimu Aristobul II je najpre obećao da će mu predati grad, ali Aristobulove pristalice nisu bile spremne da predaju grad. Pompej je onda 63. p. n. e. počeo da opseda grad. Pre toga zatvorio je Aristobula. Rimljani su zauzeli Jerusalim nakon tromesečne opsade, u kojoj je stradalo 12.000 Jevreja. Pompej Veliki je Hirkana II ponovo postavio na položaj prvosveštenika. Judeji je oduzeo sve teritorije, koje su judejski kraljevi osvojili u ratovima. Aristobula II je kao zarobljenika zajedno sa njegovom decom odveo u Rim. Aristobulov stariji sin Aleksandar od Judeje usput je umakao, a mlađi sin Antigon Hasmonejac stigao je sa ocem i dve sestre u Rim.

Beg iz Rima i pobuna

Aristobul II je 56. p. n. e. pobegao iz Rima. Odmah je okupio veliki broj pristalica. Rimski prokonzul Sirije Aul Gabinije je protiv njega poslao vojsku, pa se Aristobul povukao prema Maheri, zadržavši samo 8.000 sposobnijih vojnika. Rimska vojska ga je pratila i prisilila na bitku, u kojoj mu je poginulo 5.000 vojnika. Aristobul se sa 1.000 vojnika probio do Mahere, nadajući se da će ponovo da okupi novu vojsku. Međutim Rimljani su uspeli da zauzmu Maheru i zarobe Aristobula II i njegovoga sina Antigona Hasmonejca i vrate ih u Rim.

Cezar ga šalje u Siriju

Kada je Gaj Julije Cezar 49. p. n. e. ovladao Rimom Pompej Veliki je pobegao sa Senatom na istok. Cezar je tada oslobodio Aristobula II, dao mu je dve legije i poslao ga u Siriju, nadajući se da će pridobiti Judeju i celu Siriju. Pompejeve pristalice su, međutim, otrovale Aristobula II i sprečile ga da se vrati na tron Judeje.

Vidi još

• Spisak jevrejskih vladara

Izvori

• Josif Flavije, Judejski rat, prevod Dušan Glumac, Prosveta Beograd, 1967
• Josif Flavije, Jevrejske starine