Artur Zajs-Inkvart

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Artur Zajs-Inkvart
Lični podaci
Datum rođenja(1892-07-22)22. jul 1892.
Mesto rođenjaStonarov, Moravska, Austrougarska, sada Češka
Datum smrti16. oktobar 1946.(1946-10-16) (54 god.)
Mesto smrtiNirnberg, Nemačka
ReligijaKatolička
ZanimanjeAdvokat
Porodica
Deca3
Politička karijera
Politička
stranka		Nacistička partija
11. mart 1938 — 15. mart 1938.[1].
PredsednikVilhelm Miklas
PrethodnikKurt fon Šušnig
NaslednikAnšlus (Adolf Hitler kao
šef države i kancelar Velike Nemačke).
Karl Rener
Rajhkomesar Holandije
18. maj 1940 — 8. maj 1945.[2].
PrethodnikAleksander fon Falkenhausen
Naslednikniko
30. april 1945 — 2. maj 1945.
PredsednikKarl Denic
PrethodnikJoahim fon Ribentrop
NaslednikLuc Graf Šverin fon Krozig

Artur Zajs-Inkvart (nem. Arthur Seyß-Inquart; Stonarov, 22. jul 1892 — Nirnberg, 16. oktobar 1946) bio je pravnik a kasnije zvaničnik nacista u Austriji pre okupacije od strane Nemačke i Trećeg rajha u Poljskoj i Holandiji. Na Nirnberškom procesu, Zajs-Inkvart je proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti i kasnije je pogubljen.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rana mladost[uredi | uredi izvor]

Rodio se u Stonarovu, gradiću u Moravskoj, tada delu Austrougarske. Na rođenju, prezime mu je Zajtih[3], po ocu Čehu koji je bio direktor škole (majka mu je bila Nemica).1907. godine njegova porodica seli se u Austriju i menja prezime u Zajs-Inkvart. Studirao je pravo na Bečkom univerzitetu, i diplomirao je 1917. godine. Na početku Prvog svetskog rata, u avgustu 1914. prijavio se u austrougarsku vojsku. Bio je na frontovima u Rusiji, Rumuniji i Italiji. Više puta je bio odlikovan za hrabrost, a diplomirao je dok se oporavljao od povreda.
1911. upoznaje Getrud Mašku i ženi je 1916. godine. Par je imao troje dece.

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon rata je počeo raditi kao advokat, a 1921. je otvorio i svoju praksu. Tokom ranih godina Prve austrijske republike bio je blizak sa Otadžbinskim frontom. Kao uspešan advokat bio je pozvan u kabinet kancelara Engelberta Dolfusa 12. marta 1933. godine. Posle Dolfusovog ubistva 25. jula 1934. postao je državni savetnik dok je kancelar bio Kurt fon Šušnig. U početku nije bio član Nacističke partije, ali je bio naklonjen mnogim njihovim stavovima i akcijama.[4] Do 1938. Zajs-Inkvart se pridružio nacistima kada je uvideo kakve će biti političke struje u bližoj budućnosti.

Anšlus[uredi | uredi izvor]

Artur Zajs-Inkvart sa Adolfom Hilerom u Beču 1938.

Posle pregovora u Berhtesgadenu 12. februara između Kurt fon Šušniga i Hitlera, Zajc- Inkvart je postavljen za ministra unutrašnjih poslova od strane Šušniga[5], ali tek nakon pretnje Hitlera da će izvršiti vojnu invaziju na Austriju ukoliko taj zahtev ne bude bio ispunjen. 11. marta 1938., pošto je bio suočen sa pretnjama Nemačke o invaziji da bi bio sprečen referendum na kojem bi građani glasali o pristupanju Austrije nacističkoj Nemačkoj, Šušnig je dao ostavku na mesto kancelara, a na to mesto je imenovan Zajs-Inkvart od strane predsednika Vilhelma Miklasa. Sledećeg dana nemačke trupe su prešle granice Austrije na telegrafski poziv Zajs-Inkvarta Hitleru[6]. Taj poziv je služio kao zvanični izveštaj kako bi se kasnije opravdala ova akcija u očima međunarodne zajednice. U godinama posle rata se govorilo da taj poziv nije ni postojao, već je služio samo kao opravdanje.[7]. Zajs-Inkvart je takođe prilikom ulaska nemačkih trupa preko radia govorio građanima Austrije da ne pružaju otpor Hitlerovim vojnicima, jer će im oni doneti sreću.[5] Tek 13. marta 1938., kada je bilo sigurno da će se Austrija priključiti Trećem rajhu, Zajs-Inkvart se učlanio u Nacističku partiju.[8]

Šef nacističke Austrije i južne Poljske[uredi | uredi izvor]

Zajs-Inkvart je potpisao zakon kojim Austrija postaje provincija Nemačke 13. marta 1938. Sa Hitlerovim dopuštenjem ostao je šef novostvorene nacističke Austrije. Njegov glavni ministar bio je Ernst Kaltenbruner. Zajs-Inkvart je takođe dobio počasan čin SS-a Gruppenfuhrer, a u maju 1939. postao je ministar bez portfelja u Hitlerovoj vladi.

Posle invazije na Poljsku Zajs-Inkvart je postao administrativni šef za južnu Poljsku, ali nije preuzeo tu funkciju dok se nije osnovalo Generalno gubernatorstvo gde je postao viceguverner Hansu Franku[9]. Tvrdi se da je bio uključen u premeštanjeu poljskih Jevereja u getoe i zaplenjivanju strateških zaliha.

Rajhkomesar Holandije[uredi | uredi izvor]

Posle kapitulacija zemalja Beneluksa, Zajs-Inkvart je postavljen za rajhkomesara okupirane Holandije u maju 1940. Bio je zadužen za civilnu administraciju, za stvaranje bliske ekonomske saradnje sa Nemačkom i za branjenja interesa Rajha. Podržao je stvaranje nacional-socijalističke partije u Holandiji koja je stvorila pomoćnu policiju nacistima. Druge političke partije su bile zabranjene krajem 1941. godine, a većina predratnih državnih službenika je bilo zatvoreno. Upravljanje zemljom je u velikoj meri lično kontrolisao Zajs-Inkvart. Uveo je mere za borbu protiv otpora kada je štrajk širokih razmera zahvatio Amsterdam, Arnem i Hilversum u maju 1943. Tada se usvojene specijlne presude vojnog suda i kolektivna kazna od 18 miliona guldena je izrečena. Međutim, na leto iste godine 6.200 holandskih doktora je stupilo u štrajk, pa je Zajs-Inkvart izdao naređenje da se doktori zatvore. Više stotina doktora je uhapšeno, što je doprinelo da u Holandiji uopšte nije bilo medicinskih usluga nekoliko nedelja. Ubrzo potom, zbog straha Nemaca od epidemija, doktori su ubrzo i pušteni na slobodu[10]. Do oslobođenja Holandije Zajs-Inkvart je odobrio pogubljenje od oko 800 ljudi, mada neki izveštaji govori da je ta brojka bila i duplo veća. Od jula 1944. većina Zajs-Inkvartovih ovlašćenja su preneta na vojnu komandu u Holandiji i Gestapo, iako je on i dalje imao veliki uticaj.

U Holandiji su postojala četiri veća koncentraciona logora: Feht, Amersfort, Vesterbork i Emen[11]. Takođe je bilo i više manjih logora koje je kontrolisala vojska, policija, SS-ovci i administracija Zajs-Inkvarta. Ukupno je oko 530.000 holandskih civila protivoljno radilo za Nemce od kojih je njih 250.000 poslato u Nemačku na prisilan rad. Postojao je i neuspeli pokušaj Zajs-Inkvarta da u Nemačku šalje samo radnike koji imaju 21-23 godine, a 1944. se oglušio o naređenje da pošalje još 250.000 radnika iz Holandije i te godine ih je poslao samo 12.000.

Zajs-Inkvart je bio nepokolebljiv antisemista. U roku od nekoliko meseci od dolaska na vlast u Holandiji preuzeo je mere da izbaci Jevreje iz vlade, medija i vodećih pozicija u industriji. Antijevrejske mere su pojačane 1941. godine. Te godine je bilo registrovano oko 140.000 Jevreja, pravljeni su getoi u Amsterdamu, tranzitni logor u Vesterborku. Februara 1941. 600 Jevreja je poslato u Buhenvald i Mauthauzen. Kasnije su holandski Jevreji slati u Aušvic. Od 140.000 holandskih Jevereja samo njih 30.000 je preživelo Holokaust.

Kada je Hitler izvršio samoubistvo 30. aprila 1945. godine, Zajs-Inkvart je proglasio stvaranje nove Nemačke vlade pod admiralom Karlom Denicom, u kojoj je on bio novi ministar inostranih poslova. To je bila i želja u Hitlerovom testamentu. Na tom mestu je nasledio Joahima fon Ribentropa, koji je odavno izgubio Hitlerovu podršku. To je bilo priznanje za visoko mišljenje koje je Hitler imao o Zajs-Inkvartu, u vreme kada ga je većina ključnih poručnika i oficira napuštalo. U uslovima u kojima je stvorio novu vladu, nije ni bilo iznenađenje što Zajs-Inkvart s njom ništa nije postigao. Uhapšen je ubrzo po završetku rata. Deniceva vlada nije trajala ni 20 dana.

Kada su saveznici ušli u Holandiju krajem 1944. godine nacisti su hteli da izvedu politiku spaljene zemlje, zahvaljujući kojoj je spaljeno nekoliko luka i dokova. Zajs-Inkvart je, međutim, u dogovoru sa ministrom naoružanja Albertom Šperom uvideo uzaludnost takvih radnji, a sa prećutnim pristajanjem većine vojnih komandanata u velikoj meri je ograničeno izvrašavenje naredbi o spaljenoj zemlji[9]. Kada je nastupila nestašica hrane u Holandiji u zimu 1944—1945., Zajs-Inkvarta su uspeli da ubede saveznici da dozvoli savezničkim avionima da izbace hranu gladnim ljudima koji su se nalazili na okupiranoj teritoriji u severozapadu zemlje. Iako je znao da će izgubiti rat, Zajs-Inkvart nije hteo da se preda.

Ostao je rajhkomesar Holandije do 8. maja 1945. kada su ga kanadski mornari uhapsili posle sastanka sa Denicom.

Nirnberški proces[uredi | uredi izvor]

Artur Zajs-Inkvart na Nirberškom procesu.

Na Nirnberškom procesu se suočio sa četiri tačke optužbe:

  1. Učestvovanje u zajedničkom planu ili zaveri za sprovođenje zločina protiv mira............. Oslobođen optužbi[9].
  2. Planiranje, započinjanje i vođenje agresorskih ratova i drugih zločina protiv mira........ Proglašen krivim[9].
  3. Ratni zločini................................................................................................................................................ Proglašen krivim[9].
  4. Zločini protiv čovečnosti........................................................................................................................ Proglašen krivim[9].

Kada je čuo svoju presudu da je osuđen na smrtnu kaznu vešanjem rekao je: "Smrt vešanjem... pa, s obzirom na čitavu situaciju, nisam ni očekivao ništa drugo. U redu je"[12].
Obešen je 16. oktobra 1946. u 54. godini zajedno sa još deset okrivljenih. Bio je poslednji koji je obešen, u 2:57 ujutru. Poslednje reči su mu bile: "Nadam se da je ovo pogubljenje poslednji čin Drugog svetskog rata i da je svet izvukao pouku da mir i razumevanje treba da vladaju među ljudima. Ja verujem u Nemačku."[13]

Telo Zajs-Inkvarta posle vešanja

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ (jezik: engleski)"Aktivnosti u Austriji“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. april 2010), Pristupljeno 10. 4. 2010.
  2. ^ (jezik: engleski)"Pozicije koje je držao Zajs-Inkvart“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. april 2010), Pristupljeno 10. 4. 2010.
  3. ^ Persico 1994.
  4. ^ L. L. Šnajder, Enciklopedija Trećeg rajha (1976), Makgrav-Hil. pp. 320
  5. ^ a b (jezik: engleski)"Austrija je gotova“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. januar 2012), Time, 21. 3. 1938., Pristupljeno 10. 4. 2010.
  6. ^ (jezik: engleski)"Anšlus“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. novembar 2010), Pristupljeno 10. 4. 2010.
  7. ^ (jezik: engleski)"Suđenje nemačkim vojnim kriminalcima“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2010), Pristupljeno 10. 4. 2010.
  8. ^ (jezik: engleski)"Presuda Zajs-Inkvartu, Pristupljeno 10. 4. 2010.
  9. ^ a b v g d đ (jezik: engleski)"Kriminalne aktivnosti Zajs-Inkvarta“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. april 2010), Pristupljeno 10. 4. 2010.
  10. ^ (jezik: engleski)"Holandski doktori u štrajku“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. januar 2011), Time, 23. 8. 1943., Pristupljeno 11. 4. 2010.
  11. ^ (jezik: engleski)"Lokacija kampova u Holandiji“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. april 2010), Pristupljeno 10. 4. 2010.
  12. ^ G. M. Gilbert, Nirnberški dnevnik (1947), Farar Štraus. pp. 433.
  13. ^ (jezik: engleski)"RATNI ZLOČINI: Noć bez zore“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. decembar 2009), Time, 28. 10. 1946., Pristupljeno 11. 4. 2010.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Artur Zajs-Inkvart na Vikimedijinoj ostavi.


Kancelar Austrije
(11 - 15. mart 1938)
Anšlus
posle oslobođenja:
Karl Rener
Rajhkomesar Holandije (1940—1945)
niko
Ministar inostranih poslova Trećeg rajha (1945)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Артур_Зајс-Инкварт&oldid=25770076”