Atom
Iz projekta Википедија
| Atom | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||
| Klasifikacija | ||||||
|
||||||
| Svojstva | ||||||
|
Atom (grčki άτομον (atomon) - nedeljiv) je najmanji delić supstancije, tj. hemijskog elementa koji ispoljava sve osobine tog hemijskog elementa. Atom se sastoji od 3 tipa subatomskih čestica:
- Elektrona, koji imaju negativno naelektrisanje i zanemarljivo malu masu;
- Protona, sa pozitivnim naelektrisanjem i jediničnom masom; i
- Neutrona, koji imaju jediničnu masu ali nisu naelektrisani.
Hemijske osobine atoma određuje broj protona u njemu (redni broj), a masu broj protona i broj neutrona. Atom kao celina je neutralan jer sadrži isti broj elektrona i protona. Atom postaje naeletrisan tako što primi ili otpusti jedan ili više elektrona i postaje jon.
Hemijske osobine atoma ne zavise od broja neutrona, pa postoje atomi istog elementa sa različitim brojem neutrona - izotopi.
Atomska jezgra sa nepovoljnim odnosom broja protona i broja neutrona su nestabilna i putem radioaktivnog raspada prelaze u stabilnije stanje. Osim navedenih elementarnih čestica postoji čitav niz drugih koje ulaze u sastav atoma kao što su: mezoni, pozitroni, neutrino itd...
Na današnjem nivou nauke smatra se da elementarne čestice nemaju unutrašnju strukturu i da su nedeljive i nedimenzionalne. Međutim u nauci postoji teorija koja se naziva teorijom žica (eng. String Theory) koja određuje elektrone kao jednodimenzionalne čestice. Ova teorija nije dokazana, ali matematička modulacija pokazuje da je veoma verovatna.
Elektroni u atomu su raspoređeni u tzv. elektronskim nivoima. Složeniji atomi imaju veći broj elektronskih nivoa. Broj elektronskih nivoa u atomu ne može preći sedam.
U prvom elekrtonskom nivou atom može imati najviše dva elektrona. U poslednjem, sedmom elektronskom nivou, atom može imati najviše 8 elektrona. Poslednji elektronski nivo se naziva valentni elektronski nivo i ukoliko ima 8 elektrona dostiže tzv. stabilnu elektronsku konfiguraciju. Ova konfiguracija može da se postigne i u jedinjenima prilikom obrazovanja tzv. zajedničkog elektronskog para u kovalentnoj vezi.
Elektronski nivoi su obeleženi slovima latinice: K, l, M, N, O, P i Q.
Elektron može da kruži u orbitalama ili nivoima na 4 različita načina. To su s, p, d i f orbitale.
Raspored orbitala (ili nivoa) u atomu izgleda ovako:
- K: 1s2 - maksimalan broj elektrona u orbitali - 2
- L: 2s2 2p6 - maksimalan broj elektrona u orbitali - 8
- M: 3s2 3p6 3d10 - maksimalan broj elektrona u orbitali 18
- N: 4s2 4p6 4d10 4f14 - maksimalan broj elektrona u orbitali - 32
- O: 5s2 5p6 5d10 5f14 - maksimalan broj elektrona u orbitali - 32
- P: 6s2 6p6 6d10 - maksimalan broj elektrona u orbitali - 18
- Q: 7s2 7p6 - maksimalan broj elektrona u orbitali - 8.
Elektroni u atomu imaju dvojaku prirodu: talasnu i čestičnu. Priroda elektrona je određena Hajzenbergovim načelom neodređenosti. Ponašanje i priroda atomskih čestica je određena zakonima kvantne mehanike ili atomske fizike.
[uredi] Literatura
S. Macura, J. Radić-Perić, ATOMISTIKA, Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu/Službeni list, Beograd, 2004.
