Austenit

Lična karta:
Ime: čelik; Datum rođenja: početak 1. veka p. n. e.; Godišnja proizvodnja: 1,13 milijardi tona (u 2005. godini);
Fizičko-hemijske osobine:
Specifična težina: 7850 kg/m³;
Alotropske modifikacije železa:
α-železo (PROSTCK — Prostorno centrirana kubna rešetka); γ-železo (POVCK — Površinski centrirana kubna rešetka); δ-železo (PROSTCK — Prostorno centrirana kubna rešetka); ξ-železo (HGR — Haksagonalna gustosložena rešetka);
Mikrokonstituenti u čeliku i gvožđu:
	Austenit; ; Beinit; Martenzit; ; Cementit (Fe-karbid; Fe3C); Ledeburit (eutektička faza sa 4,3% ugljenika; karakteristična samo za gvožđe); ; Ferit; ; Perlit;

Austenit (po engl. Sir William Chandler Roberts-Austen 1843-1902) je intersticijski čvrsti rastvor ugljenika u površinski centriranoj kubnoj rešetki železa, (POVCK) (engl. face-centred cubic - FCC). Nastaje peritektičkom reakcijom: L+δ→γ.

Struktura i svojstva[uredi | uredi izvor]

Alotropi gvožđa; alfa gvožđe i gama gvožđe

Austenit kristališe u površinski centriranoj kubnoj rešetki, i poseduje maksimalnu rastvorljivost ugljenika do 2.14 masenih procenata (zavisno od literature maksimalna rastvorljivost ugljenika varira od 2 do 2,14 masenih procenata). Mikrostrukturno Austenit poseduje relativno nisku tvrdoću i nemagnetičan je. Vrste čelika koje poseduju austenitnu mikrostrukturu na sobnoj temperaturi su Nerđajući čelici.

Legirajući elementi koji favorizuju stvaranje austenita[uredi | uredi izvor]

Legirajući elementi koji stabilizuju austenitnu modifikaciju poređani prema svom uticaju su: nikl (Ni), ugljenik (C), kobalt (Co), mangan (Mn) i azot (N). Kod čelika kod kojih je utucaj legirajućih elemenata koji favorizuju stabilizaciju austenita umanjen prisustvom elemenata koji favorizuju stvaranje ferita dolazi od raspada austenita na oko 723°C u peritektičkoj reakciji.