Austrija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 47° 36′ SG Š, 13° 47′ IGD

Republika Austrija
Republik Österreich
Zastava Austrije Grb Austrije
Zastava Grb
Himna
Земља планина, земља река
Položaj Austrije
Glavni grad Beč
Službeni jezik nemački, u pojedinim regijama: slovenački, hrvatski, mađarski
Oblik države Savezna republika
 — Predsednik Hajnc Fišer
 — Kancelar Verner Fajman
Nezavisnost: Od Zapadne Nemačke 27. jula 1955.
Površina  
 — ukupno 83.855 km² (115)
 — voda (%) 1,7
Stanovništvo  
 — 2014. 8.504.850 [1] (95)
 — gustina 99/km² 
Valuta Evro ¹ (100 центи)
Vremenska zona UTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen .at
Pozivni broj +43
¹ Pre 2002. Austrijski šiling

Austrija (nem. Österreich), zvanično Republika Austrija (nem. Republik Österreich), je država u centralnoj Evropi [2]. Graniči se sa Nemačkom i Češkom na severu, Slovačkom i Mađarskom na istoku, Slovenijom i Italijom na jugu, Švajcarskom i Lihtenštajnom na zapadu i nema izlaz na more. Glavni grad je Beč (nem. Wien).

Po političkom uređenju Austrija je parlamentarna demokratija. Sastoji se od devet federalnih država, i jedna je od dve evropske države koje su proglasile stalnu neutralnost (druga je Švajcarska). Austrija je članica Ujedinjenih nacija od 1955. a Evropskoj uniji se pridužila 1995. godine.

Poreklo imena[uredi]

Njeno ime nem. Österreich se na srpski može prevesti kao „istočno carstvo“, što potiče od staronemačkog Ostarrîchi. Izraz verovatno potiče od dijalekatskog prevoda srednjovekovnog latinskog imena za region Marchia orientalis, što znači „istočna granica“, jer se nalazila na istočnom kraju Svetog rimskog carstva, što se takođe ogleda u imenu Ostmark koje se koristilo nakon pripajanja Austrije trećem rajhu.

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Austrije

Nakon što su je osvajali Rimljani, Huni, Lombardi, Ostrogoti, Bavari i Franci, Austrija je bila pod vlašću Babenberga od 10. do 13. veka, kad su ih nasledili Habzburgovci. Kuća Habzburg je potom vladala Austrijom sve do 20. veka.

Istorija Austrije
Austria coat of arms official.svg

Ovaj članak je deo serije o
istoriji Austrije

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi
Kategorija: Istorija Austrije

Nakon ukidanja Svetog rimskog carstva, Austrija je 1867. godine postala deo dvojne monarhije, Austrougarske. Austrougarska se raspala nakon što je izgubila Prvi svetski rat, pa je nastala Austrija u današnjim granicama. Austriju je pripojila Nemačka 1938. godine.

Saveznici su nakon 2. svetskog rata držali Austriju do 1955. godine, kad je opet stekla potpunu nezavisnost pod uslovom da ostane potpuno i trajno neutralna, a zabranili su joj udruživanje sa Nemačkom. Ipak, nakon propasti komunizma u istočnoj Evropi, Austrija se politički sve više angažovala, pa je 1995. godine postala članica Evropske unije, a 1999. je uvela valutu evro.

Geografija[uredi]

Austrijski Alpi
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Geografija Austrije

Austrijski zapad i jug leže na Alpima. Zbog tih planinskih područja, Austrija je poznato turističko odredište za zimske sportove. Najviši vrh je Grosglokner (3.798 m), a nakon njega Vildšpice (3.774 m). Sever i istok zemlje su uglavnom brežuljkasti i ravni. Najveća reka je Dunav. Austrija ima pet nacionalnih parkova i šezdesetak prirodnih rezervata. Klima je umerena, sa hladnim zimama i svežim letima.

Najveći gradovi su: Beč (glavni grad), Salcburg, Insbruk, Grac i Linc.

Vidi takođe: Spisak gradova u Austriji

Nacionalni parkovi[uredi]

U Austriji postoji sedam nacionalnih parkova:

Ime Osnovan Veličina (ha) Slika
Nacionalni park Visoki Tauern 1981. 181.500 Großglockner from South.jpg
Nacionalni park Nižidersko jezero 1993. 9.700 Lange Lacke Brunnen.jpg
Nacionalni park Donau-Auen 1996. 9.300 NPDonauAuen neu.jpg
Nacionalni park Krečnjački Alpi 1997. 20.825 Hintergebirge 01.jpg
Nacionalni park Tajtal 2000. 1.330 Thaya.jpg
Nacionalni park Gezojze 2002. 11.054 Nationalpark Gesaeuse 7516.JPG
Nacionalni park Nokberge 1987. 18.430 Nockalmstrasse Windebensee 26082007 61.jpg

Politika[uredi]

Parlament Austrije
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Politika Austrije

Šef države je predsednik, koji se bira na opštim izborima svakih 6 godina. Predsednik posle parlamentarnih izbora imenuje mandatara koji je obavezan da formira vladu.

Austrijski parlament ima dva doma: Bundesrat (savezno veće), koji ima 64 predstavnika saveznih država prema broju stanovnika, i Nacionalrat (državno veće), koji ima 183 zastupnika koji se biraju direktno.

Nakon tri decenije vlasti socijaldemokrata (SPÖ), 2000. godine je osnovana desna koalicija konzervativne Narodne stranke (ÖVP) i desničarske Slobodarske stranke (FPO). Nakon što je unutar FPO zavladala gužva oko eolitike i vodstva stranke, savezni kancelar Volfgang Šisel (ÖVP) najavio je 9. septembra 2002. da će opšti izbori biti održani prevremeno, krajem novembra. U izborima od 24. novembar 2002. stranka OVP premoćno je pobedila (42,3 % glasova), dok je FPO dobio 10,1 %.

Austrijski parlament (Nacionalrat, 183 zastupnika) ima sledeći sastav:

  • 57 zastupnika iz Socijaldemokratske stranke
  • 51 zastupnika iz Narodne Stranke
  • 34 zastupnika iz Slobodarske stranke
  • 20 zastupnika iz Stranke zelenih

Dana 28. februara 2003. koalicija između ÖVP i FPO je obnovljena, a Volfgang Šisel (ÖVP) je opet postao savezni kancelar. Njegov zamenik je bio Herbert Haupt (FPO) dok ga nije zamenio Hubert Gorbač (FPO) 20. oktobra 2003. Pre toga su dugo trajali „ispitivački pregovori“ između ÖVP i ostalih najvećih stranaka - FPO, SPÖ i Zelenih.

Pokrajine[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Austrijske pokrajine
Austrijske pokrajine
Pokrajina Glavni grad Na nemačkom
B Zastava Burgenlanda Burgenland Ajzenštat Burgenland Eisenstadt
K Zastava Koruške Koruška Klagenfurt Kärnten Klagenfurt
Zastava Donje Austrije Donja Austrija Sankt Pelten Niederösterreich Sankt Pölten
Zastava Gornje Austrije Gornja Austrija Linc Oberösterreich Linz
S Zastava Salcburga Salcburg Salcburg Salzburg Salzburg
St Zastava Štajerske Štajerska Grac Steiermark Graz
T Zastava Tirol Tirol Inzbruk Tirol Innsbruck
V Zastava Forarlberga Forarlberg Bregenc Vorarlberg Bregenz
W Zastava Beča Beč Beč Wien Wien

Privreda[uredi]

Austrija je jedna od 10 najbogatijih zemalja na svetu po visini bruto domaćeg proizvoda, ima visoko razvijenu socijalno-tržišnu privredu i visok životni standard. Sve do 80-ih godina prošlog veka mnoge velike industrijske kompanije su bile nacionalizovane; poslednjih godina, međutim, privatizacija je redukovala državnu imovinu do nivoa ostalih evropskih privreda. Odmah posle visoko razvijene industrije, turizam ima najveći udeo u nacionalnoj privredi.

Nemačka je kroz istoriju bila najveći spoljnotrgovački partner Austrije, čineći je tako podložnom brzim promenama nemačke privrede. No odkada je Austrija postala članica Evropske unije i ojačala veze sa ostalim evropskim privredama, došlo je do redukcije zavisnosti o nemačkoj privredi. Članstvo u Evropskoj uniji je, dalje, privuklo mnoštvo stranih investitora koji su iskoristili ulazak Austrije na jedinstveno ekonomsko tržište kao i njenu blizinu potencijalnim, budućim članicama Evropske unije. Ekonomski rast je ubrzan poslednjih godina i bio je na nivou od 3,3 % 2006. godine.

Valuta[uredi]

Evro je, u Austriji, u upotrebi od 2002. godine. Kao priprema, kovanice su počele da se izrađuju još 1999. godine, mada sve imaju imaju utisnutu godinu kada su uvedene u upotrebu, 2002.-u. Pre usvajanja evra, u upotrebi je bio austrijski šiling iz 1939. godine.

Stanovništvo[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Demografija Austrije

Službeni jezik je nemački, koji se takođe govori u Nemačkoj. Ipak, standardni jezik nemačkog u Austriji ima razlike u odnosu na varijantu koja se koristi u Nemačkoj. Na primer, koristi se nekoliko slovenskih reči (npr. kukuruz, kren).

Samo tri etničke grupe su tradicionalne etničke manjine Slovenci u Koruškoj te Mađari i Hrvati u Burgenlandu na granici sa Mađarskom. U Koruškoj i Štajerskoj živi oko 50.000 Slovenaca. Po nekim procenama državnih vlasti u Austriji živi oko 300.000 Srba. Austrija ima i mnogo radnika-imigranata.

Više od tri četvrtine Austrijanaca su katolici. Ostale važne vere su pravoslavlje, islam i protestantizam.


Beč
Beč
Grac
Grac
Poredak Grad Pokrajina Populacija Linc
Linc
Salcburg
Salcburg
1 Beč Beč 1 714 142
2 Grac Štajerska 261 540
3 Linc Gornja Austrija 189 367
4 Salcburg Salcburg 148 078
5 Insbruk Tirol 120 147
6 Klagenfurt Koruška 94 303
7 Filah Koruška 59 285
8 Vels Gornja Austrija 58 713
9 Sankt Pelten Donja Austrija 51 956
10 Dornbirn Foralberg 45 605
[2]



Kultura[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Sport[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :