Austrougarska vojska na Balkanu (1914—1918)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Austrougarska vojska je bila veoma složena institucija i sastojala se od višenacionalnih jedinica regrutovanih među 11 naroda - Austro-nemaca, Mađara, Italijana, Rumuna, Čeha, Slovaka, Poljaka, Rutena (Ukrajinaca), Slovenaca, Srba i Hrvata; organizovanih u pet vojnih struktura.

Snage tri „prva poziva“ (muškarci uzrasta od 18 do 33 godine) su sačinjavale - pešadijske i konjičke divizije austrougarske Carske i kraljevske zajedničke armije (Kaiserliches und Koningliches Gemeinsames Heer); pešadijske divizije {Landwehr, od 1. maja 1917. „streljačke“ - Schutzen) austrijskih Carskih i kraljevskih odbrambenih snaga {Kaiserliche Koningliche Landwehr) i pešadijske {Honvedseg) i konjičke {Huszar) divizije mađarskih Kraljevskih odbrambenih snaga {Magay kiralyi Honvedseg). Austrijska Carsko-kraljevska teritorijalna armija (Kaiserliche Koningliche Landsturm) i mađarska Kraljevska teritorijalna armija (Magay kiralyi Nepfelkelo) su sačinjavali „drugi poziv“ statičnih odbrambenih snaga i obuhvatala je ljude uzrasta od 34 do 55 godina. Jezik kojim su izdavane komande u Zajedničkoj armiji i austrijskoj vojsci je bio nemački, a za mađarske snage mađarski jezik. Do avgusta 1914. godine je mobilisano blizu 1.800.000 ljudi, da bi se u maju 1918. godine taj broj popeo do 3.194.000. Armijski vazdušni korpus (Luftschiffer undfleigertruppe)koji je bio deo Zajedničke armije, i Pomorski vazdušni korpus (Seefleigrkorps) su operisali na zapadnom Balkanu.

Balkanski Sloveni su bili najveća nacionalna zajednica u austrougarskoj vojsci u avgustu 1914. godine. Bilo je 563.400 (31,3%) Srba i Hrvata (uključujući i Bosance) i 50.400 (2,8%> Slovenaca. Od 16 austrougarskih vojnih oblasti, četiri su obuhvatale Balkan i u njima je regrutovano 7 divizija: 13. hrvatsko-slavonska oblast (7. i 36. peš. div.); 15. bosansko-hercegovačka oblast (1. i 18. pež. div.); 16. dalmatinska oblast (4. i 5. brdska brigada); 3. južnoaustrijska - slovenačka oblast (6. i 28. peš. i 22. streljačka div.). Sedma hrvatsko-slavonska oblast je preimenovana u Slavonsko domobranstvo i u njoj je komandni jezik bio hrvatski, a njena 42. divizija je nazvana Vražja divizija.

Pet od ovih divizija (1,7, 18, 36. i 42) su se borile u Srbiji tokom 1914. godine, ali su nakon toga, sa izuzetkom 7. pešadijske divizije koja je bila u Rumuniji, ostale jedinice prebačene na Italijanski front zbog straha od dezertiranja Srba i Hrvata. Međutim, pouzdane bosansko-hercegovačke jedinice su služile u 37 divizija, najčešće na Italijanskom frontu, ali takođe i u Srbiji i Albaniji (18, 47, 53, 57, 59. 62, 63, 81. div. i istočni korpus), kao i u Rumuniji (71-73 div.).

Komanda grupe armija je koordinirala armijama i korpusima; armiju su sačinjavala dva do četiri korpusa ili ad hoc „snage“ (Grup-pen), a svaki korpus je brojao od jedne do tri divizije. Pet armija sa 42 divizije je ratovalo na Balkanu. Osamnaest (uključujući pet balkanskih) divizija se borilo na Srpskom frontu 1914. godine 5. armija, sa 8. korpusom (9. peš. i 21. Landivehr div.) i 13. korpusom (36. peš. i 42. domobranska div.); 6. armija, sa 15. korpusom (1. i 48. peš. div.) i 16. korpusom (18. peš. div.); pet štabnih divizija Balkanske armije (7. i 47. peš. 23. i 40. Honvedseg div.); ido avgusta 1914. godine 2. armija, sa4. korpusom (31. i 32. peš. i 5. Huszar div.), 7. korpusom (17. i 34. peš. div.) i 9. korpusom (29. peš. div.). Devet divizija se borilo 1915. godine. Organizovane su u 3. armiju sa 11. korpusom (30. i 53. peš. div.) i 14. korpusom (8. i 13. peš. i 44. Landtvehr div.) i nezavisne 57, 59, 62. i 63. pešadijsku diviziju. Albanski garnizon koji se sastojao od 19. korpusa (47. i 81. peš. div. i 220. Landsturm brigada) je u avgustu 1918. godine preimenovan u Grupu armija Albanija. Bosansko-hercegovačka i dalmatinska komanda je imala 45. Landioehr diviziju, okupaciona vojska u Crnoj Gori šest bataljona a u Srbiji pet. U septembru 1918. godine, 11. korpus (9. i 30. peš. div.) je pojačao 11. nemačku armiju u Makedoniji; a četiri bataljona istočnog korpusa {Ostenkorps), koji je trebalo da ide za Palestinu, pomagala su u odbrani Albanije.

U avgustu 1916. godine mađarsku Transilvaniju je branila 1. armija (61. i 71. peš. div., 16, 19, 143-5. peš. brig. i 1. konj. Nepfelkelo brig., a kasnije i 10. i 11. bavarska peš. div.). Tri divizije (51. Honvedseg, 73. peš. i 1. konj.) i tri brigade (2, 8. i 10) su služile u nemačkoj 9. armiji, a obe ove armije (1. i 9 - prim. prev.) su bile deo Grupe armija nadvojvode Jozefa. U junu 1917. godine 1. armiju su sačinjavale 14 austrougarskih i šest nemačkih jedinica - Gerok i Ruiz grupe (nemačka 1. konj., 37. i 218. peš. div.); 8. korpus (70. i 71. peš. i 8. konj. divizija, 8. brdska brig. i 142. peš. brig.); Lipošak grupa (7. peš., 8. bavarska peš. i 10. konj. div. i 16. brdskabrig.); 6. korpus (39. Honvedseg, 117. i 225. nemačka peš. (\iv.); i 21. korpus (31, 37. i 72. peš. div. i 3. nemačka konjička divizija).