Autonomne pokrajine Španije
 |
Ovaj članak ili jedan njegov deo nema nikakve nezavisne i pouzdane izvore. Pomozite da se ovaj članak poboljša tako što ćete uneti odgovarajuće reference. Tekst koji ne sadrži reference može biti doveden u pitanje, a potom i uklonjen. |
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
Autonomna pokrajina je teritorijalna jedinica koja, u okviru ustavnog poretka Kraljevine Španije, poseduje pravnu autonomiju i izvršne organe, kao i mogućnost da sama sebe uređuje preko svojih predstavnika. Ovakva struktura španske države podeljene na autonomne pokrajine je na snazi od Ustava izglasanog 1978. godine. Član 2 priznaje i garantuje pravo na autonomiju svih regiona i nacionalnosti koje sačinjavaju državu. Tekst Ustava takođe uspostavlja nadležnosti koje su u domenu autonomne pokrajine, i one koje su isključivo u domenu države.
Politički i administrativno, Španija se sastoji od sedamnaest autonomnih pokrajina, pored gradova Seute i Melilje, čiji statuti autonomije im dodeljuju status autonomnih gradova.
Proglašenje španskog Ustava 1978. godine, koji daje pravo autonomije nacionalnostima i regionima unutar španske države, predstavlja veliku promenu u odnosu na prethodni režim, koji je počivao na tradicionalnom centralističkom uređenju. Ovaj Ustav je davao odgovor na problem koji se ponavljao kroz istoriju Španije kao rezultat različitih identiteta na kojima počiva ujedinjenost Španije.
Nakon ratifikacije Ustava, i kao razultat primene principa sadržanih u Naslovu VIII, u roku od nekoliko godina zaokružen je proces uspostavljanja 17 autonomnih pokrajina. Takođe su izglasani Statuti autonomija, i svaka autonomna pokrajina je dobila svoj organ vlasti i odgovarajuće institucije.
Dana 31. jula 1981. godine, Leopoldo Kalvo-Sotelo (šp. Leopoldo Calvo-Sotelo), tadašnji premijer, i Felipe Gonzales (šp. Felipe González), socijalista i opozicioni lider, sklapaju prve Autonomne paktove (šp. Pactos Autonómicos), koji predviđaju 17 autonomnih pokrajina sa istim institucijama ali sa različitim nadležnostima, i dva autonomna grada, Seuta i Melilja. Godine 1992. dolazi do sklapanja drugog Autonomnog pakta koji su potopisali tadašnji premijer, Felipe Gonzales, i opozicioni lider, Hose Marija Aznar (šp. José María Aznar), da bi se 1995. godine okončao proces formiranja autonomija, i proglasio zatvorenim za dalja proširenja i promene.
U okviru Evropske unije od 2003. godine na snazi su jedinice NUTS, koje se koriste u statističke svrhe i bazirane su na evropskim normativama koje se ravnaju prema Eurostatu (engl. Statistical Office of the European Communities). Sedamnaest španskih pokrajina se nalazi u grupi NUTS-2.
[uredi] Tabela autonomnih pokrajina Španije sa provincijama i glavnim gradovima
.svg){kind=small}
Dva autonomna grada su:
| Autonomni gradovi Španije | |
|---|---|
 |
Seuta |
 |
Melilja |
[uredi] Tabela autonomnih pokrajina po površini teritorije
|
|
|
|
|
| 1 | Kastilja i Leon | 94.223 km² | 18,6% |
| 2 | Andaluzija | 87.268 km² | 17,2% |
| 3 | Kastilja-La Manča | 79.463 km² | 15,7% |
| 4 | Aragon | 47.719 km² | 9,4% |
| 5 | Ekstremadura | 41.634 km² | 8,2% |
| 6 | Katalonija | 32.114 km² | 6,3% |
| 7 | Galicija | 29.574 km² | 5,8% |
| 8 | Valensijanska pokrajina | 23.255 km² | 4,6% |
| 9 | Region Mursija | 11.313 km² | 2,2% |
| 10 | Kneževina Asturija | 10.604 km² | 2,1% |
| 11 | Navara | 10.391 km² | 2,1% |
| 12 | Pokrajina Madrid | 8.028 km² | 1,6% |
| 13 | Balearska ostrva | 7.447 km² | 1,5% |
| 14 | Baskija | 7.234 km² | 1,4% |
| 15 | Kantabrija | 5.321 km² | 1,0% |
| 16 | Rioha | 5.045 km² | 1,0% |
| 17 | Kanarska ostrva | 4.992 km² | 1,0% |
| — | Seuta i Melilja | 33 km² | 0,01% |
| UKUPNO | 505.988 km² | 100% | |
[uredi] Tabela autonomnih pokrajina po broju stanovnika
|
|
|
|
|
|
| 1 | Andaluzija | 7.849.799 | 17,80% | 89,95 st/km² |
| 2 | Katalonija | 6.995.206 | 15,88% | 218,73 st/km² |
| 3 | Pokrajina Madrid | 5.964.143 | 13,5% | 740,60 st/km² |
| 4 | Valensijanska pokrajina | 4.692.449 | 10,63% | 201,78 st/km² |
| 5 | Galicija | 2.762.198 | 6,28% | 93,78 st/km² |
| 6 | Kastilja i Leon | 2.510.849 | 5,69% | 26,57 st/km² |
| 7 | Baskija | 2.124.846 | 5,0% | 293,73 st/km² |
| 8 | Kanarska ostrva | 1.968.280 | 4,4% | 264,30 st/km² |
| 9 | Kastilja-La Manča | 1.894.667 | 4,3% | 23,84 st/km² |
| 10 | Region Mursija | 1.335.792 | 3,03% | 118,07 st/km² |
| 11 | Aragon | 1.269.027 | 2,9% | 26,18 st/km² |
| 12 | Ekstremadura | 1.083.879 | 2,6% | 26,03 st/km² |
| 13 | Kneževina Asturija | 1.076.635 | 2,44% | 101,53 st/km² |
| 14 | Balearska ostrva | 983.131 | 2,2% | 195,55 st/km² |
| 15 | Navara | 600.027 | 1,37% | 60,22 st/km² |
| 16 | Kantabrija | 562.309 | 1,3% | 105,6 st/km² |
| 17 | Rioha | 301.084 | 0,7% | 59,67 st/km² |
| 18 | Seuta | 75.276 | 0,2% | 4.068,97 st/km² |
| 19 | Melilja | 65.488 | 0,2% | 5.311 st/km² |
| UKUPNO | 44.108.530 | 100% | 87,2 st/km² | |
Autonomne pokrajine
Andaluzija · Aragon · Asturija · Balearska ostrva · Baskija · Valensija · Galicija · Ekstremadura · Kanarska ostrva · Kantabrija ·
Kastilja i Leon · Kastilja-La Manča · Katalonija · Madrid · Mursija · Navara · Rioha
Autononomni gradovi
Melilja · Seuta
Suverene teritorije
Čafarinska ostrva · Penjon de Alusemas · Penjon de Velez de la Gomera
