Афрички дивљи пас

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Afrički divlji pas
Lycaon pictus
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Carnivora
Porodica: Canidae
Potporodica: Caninae
Pleme: Canini
Rod: Lycaon
Vrsta:
L. pictus
Binomno ime
Lycaon pictus
Areal rasprostranjenja

Afrički divlji pas (lat. Lycaon pictus), poznat i pod nazivom afrički lovački pas, je mesojed iz porodice pasa. Nastanjuje savane i ravnice, kao i blago pošumljene oblasti na afričkom kontinentu. Jedini je predstavnik svog roda, Lycaon.

Fizičke osobine[uredi | uredi izvor]

Krzno afričkog lovačkog psa je išarano crnim, žutim i belim nijansama, različito za svaku jedinku. Lycaon pictus na grčkom jeziku znači „obojeni vuk“. Imaju dugačak i kitnjast rep, kao i velike, zaobljene uši. Niži delovi udova su obično svetlije obojeni.

Mužjaci obično teže od 17 do 36 kilograma.[2] Visina plećki iznosi 75 centimetara, a dužina tela je prosečnih 100 cm, dok je rep dužine od 30 do 45 cm. Psi iz južnijih delova Afrike su obično krupniji od onih iz istočnih i zapadnih regiona. Polni dimorfizam je u maloj meri prisutan, sudeći po skeletu mužjaka, koji je za 3-7% veći od ženkinog.

Afrički lovački psi poseduju 42 zuba u vilicama. Zubna formula je:

3.1.4.2
3.1.4.3

Pretkutnjaci su relativno krupni u poređenju sa pretkutnjacima drugih kanida. Ovo im omogućuje snažan ugriz, dopuštajući im da savladaju velike količine kostiju, kao što je slučaj sa hijenama.[3] Na osnovu izvršenih studija, ustanovljeno je da, od svih ostalih predatornih sisara, afrički divlji psi imaju najviši koeficijent snage ugriza koji iznosi 142.[4]

Razmnožavanje i društveni život[uredi | uredi izvor]

Čopor u nacionalnom parku Kruger u Južnoj Africi.

Polnu zrelost ovi psi stiču sa 12 do 18 meseci. Pare se u bilo koje doba godine, sa maksimumom od marta do juna, kada je u Africi druga polovina kišne sezone. U samo jednom okotu, na svet dolazi od 2 do 19 kučića, iako ih 10 najčešće ima. Vreme koje prođe između dva okota je od 12 do 14 meseci, s tim da će se ženka već posle 6 meseci ošteniti ako prethodno leglo ugine. Mladunci dolaze na svet u iskopanoj jami napuštenoj od strane neke druge životinje. Sisaju oko 10 nedelja. Posle tri meseca provedena u jazbini, mladi je napuštaju i počinju da prate čopor. Sa starošću od 8 do 11 meseci sposobni su da ubiju manji plen, ali tek sa 12-14 meseci su spremni da se staraju sami o sebi.

Nakon 14 do 30 meseci, kada dostignu punu polnu zrelost, ženke će se odvojiti od svog matičnog čopora i pripojiće se čoporu drugih mladih ženki, za razliku od mužjaka, koji najčešće ostaju sa čoporom gde su se rodili. Ova osobina kontrira društvenom statusu ostalih pasa i mačaka. Kod afričkih divljih pasa, ženke su te koje se bore oko prevlasti za parenje sa mužjacima. Često je dominantna ženka ta koja će jedina uspeti da podigne svoje potomke.

Lov i ishrana[uredi | uredi izvor]

Dva psa se bore oko plena.

Afrički divlji psi imaju najjači ujed od svih ostalih pripadnika porodica pasa i mačaka. Afrički divlji psi love u čoporu. Kao i većina ostalih pripadnika porodice pasa, oni jure za svojim plenom na otvorenim ravnicama. Tokom trke, razvijaju brzinu veću od 70 km/h. Blizu 80% od ukupnog lova se završi ulovom. Čopor koristi različite zvukove kako bi obavestio članove o poziciji tokom lova.

Dominantni mužjak daje signal kada je vreme za napad. Jureći za njim, plen dovode do iznemoglosti, kada se okupljaju oko njega žestoko ga zaskačući. Ujedaju ga za slabine i stomak, skidajući kožu svojim jakim zubima. Žrtva je pojedena poluživa u roku od nekoliko minuta. Pri podeli plena učestvuju svi psi čopora, čak i oni koji nisu učestvovali pri lovu. Veličina plena kojeg mogu da savladaju se kreće od 20 do 90 kilograma. Tompsonova gazela je omiljena poslastica ovih lovaca. Ima slučajeva kada love i krupnije životinje, težine oko 300 kilograma. Srazmerno tržini čopora, dnevno konzumiraju 150 kilograma. Potreba za vodom je minimalna, jer svu potrebnu tečnost nalaze u telu žrtve. Dešava se da plen koji ubiju bude ukraden od strane lavova, hijena ili leoparda.

Status[uredi | uredi izvor]

Afrički divlji psi su ugrožena vrsta. Preti im opasnost od lova i gubitka staništa. Žive na ogromnim teritorijama, i u stalnoj su opasnosti od većih grabljivica, posebno lavova i pegavih hijena. Lavovi često ubijaju što više pasa mogu, ali ih ne jedu. Većina afričkih nacionalnih parkova ne pokriva dovoljnu površinu potrebnu za normalan život i lov ovih sisara, zato mnogi divlji psi prelaze na nezaštićene teritorije.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Woodroffe, R. & Sillero-Zubiri, C. (2012). „Lycaon pictus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 15. 12. 2019. 
  2. ^ „Animal Info - Wild Dog”. Pristupljeno 8. 6. 2007. 
  3. ^ „African Wild Dog (Lycaon pictus)”. Lioncrusher's Domain. Arhivirano iz originala 27. 4. 2002. g. Pristupljeno 8. 6. 2007. 
  4. ^ Wroe, Stephen; McHenry, Colin (16. 10. 2004), „Bite club: comparative bite force in big biting mammals and the prediction of predatory behaviour in fossil taxa” (PDF), Proc. R. Soc. B, doi:10.1098/rspb.2004.2986, Arhivirano iz originala (PDF) 25. 08. 2013. g., Pristupljeno 28. 03. 2008 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Афрички_дивљи_пас&oldid=26816164”