iTunes
 | |
 iTunes na sistemu OS X El Capitan | |
| Programer(i) | Apple Inc. |
|---|---|
| Prvo izdanje | 9. januar 2001. god. |
| Stabilno izdanje | 12.10.2
/ 29. oktobar 2019. god. |
| Operativni sistem | Windows XP SP2 ili noviji OS X 10.6.8 ili noviji |
| Dostupan na | 23[1] jezika |
| Tip | Medija plejer CD riper Podkast Tag editor |
| Veb-sajt | apple.com/itunes/ |
iTunes (transkr. Ajtjuns) privatni je multimedijalni veb-sistem poznate američke kompanije Epl. Radi se o impresivno bogatom sajtu koji sadrži na desetine miliona digitalnih dokumenata. Od pesama, preko filmova, podkastova, do elektronskih i zvučnih knjiga, televizijskih programa, univerzitetskih predavanja i aplikacija za Eplove mobilne uređaje ajpod, ajpad i ajfon.
Korišćenje[uredi | uredi izvor]
Ajtjuns je hibridni sistem koji se može koristiti na dva načina. Prvi je direktno preko veb čitača (engl. browser) sa PC, Mek ili mobilnih računara, dok je drugi preko klasičnih i mobilnih aplikacija koje samo čitaju multimedijalni sadržaj sa veba. Nativne aplikacije nude bolje i bogatije mogućnosti od veb aplikacije, ali zahtevaju prethodno skidanje sa interneta i dugu instalaciju. Te aplikacije postoje za dva popularna desktop operativna sistema Mac OS X i Windows, kao i za Epl mobilni operativni sistem iOS. Aplikacije koje imaju veliku zavisnost od veb sadržaja spadaju u posebnu grupu softvera pod nazivom RIA (Rich Internet Application).
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
Ova riznica digitalnog sadržaja nudi kombinovani komercijalni model. Veliki deo je dostupan besplatno, ali isto tako velika je i ponuda materijala koji se mora platiti. Ajtjuns je regionalizovan. Korisnični interfejs je isti za sve zemlje, ali je na različitim jezicima i svaka zemlja nudi raličite nivoe materijala. Neki nude samo mobilne aplikacije, neke samo pesme, dok najnaprednija, američka prodavnica, nudi sve sadržaje.
Srbija trenutno nema svoje formalno učešće kao ravnopravni član, ali i pored toga neki pioniri digitalnog izdavaštva već nude svoje proizvode. Radi se, najviše, o pesmama poznatijih umetnika, poneka aplikacija i po koji podkast. Jedan od vodećih problema neučešća Srbije u ovom sistemu je zbog načina plaćanja. Čest je slučaj da kreditne kartice koje izdaju domaće banke nisu priznate u međunarodnom sistemu plaćanja, tako da čak i zainteresovani potencijalni kupci ne mogu da dođu do željenog proizvoda.
Velika količina besplatnog sadržaja, čini ovaj sistem veoma vrednim katalizatorom pažnje modernih internauta jer na veoma jednostavan način omogućava pregled velikog broja digitalnih dokumenata. Posebno treba naglasiti sekciju namenjenu univerzitetima. Najprestižniji svetski univerziteti, posebno američki, mada ima i britanskih, nemačkih, francuskih i italijankih i drugih nude skoro uvek po pravilu besplatna predavanja svojih popularnih kurseva. Harvard, Stanford, Oksford, Kembridž, samo su nekoliko od par stotina raspoloživih univerziteta. Predavanja su mahom na engleskom, mada evropski univerziteti kombinuju svoj i engleski jezik.
