Ajfelova kula

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga


Koordinate: 48° 51′ 29" SG Š, 2° 17′ 40" IGD

Ajfelova kula
Ajfelov toranj danju
Ajfelov toranj danju


Ajfelova kula bila je najviša zgrada na svetu od 1889. do 1930.*
Informacije
Lokacija Francuska Pariz, Francuska
Status završena
Sagrađena 1887.–1889.
Otvaranje 31. mart 1889.
Visina
Visina 300.65
Najviši sprat 273.00
Tehnički detalji
Broj spratova 3
Broj liftova 7
Kompanije
Arhitekta Gistav Ajfel
Vlasnik Francuska Grad Pariz, Francuska
Upravljanje Société d'Exploitation de la Tour Eiffel
Reference: [1][2][3][4][5][6][7][8][9]

*Potpuno nastanjiv objekat, potporan, od glavnog ulaza do strukturnog ili arhitektonskog vrha; pogledati listu najviših zgrada na svetu za druge tipove lista.

Ajfelova kula ili Ajfelov toranj (fr. la Tour Eiffel) je metalni toranj sagrađen na Marsovim poljima u Parizu (Francuska) i danas je znamenitost i simbol Pariza. Sagrađena je 1889. kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije. Do 1930. godine je bila najveće zdanje na svetu sa svojih 300 metara visine. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao Gistavu Ajfelu (fr. Gustave Eiffel). Danas je značajna turistička atrakcija sa preko 5.5 miliona posetilaca godišnje.

Toranj je građen od 1887. do 1889. godine i poslužio je kao glavna kapija za ulaz na Svetsku izložbu 1889 (fr. Exposition Universelle). Kula je inaugurisana 31. marta 1889. a svečano je otvorena 6. maja iste godine. Struktura je sastavljena od 18,038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć 2.5 miliona zakovica. Strukturni proračun je uradio Moris Kečlin (fr. Maurice Koechlin). Za vreme izgradnje, zahvaljujući merama bezbednosti koje je Ajfel uveo, poginuo je samo jedan radnik, što je za to vreme bilo izuzetno dostignuće.

Ajfelova kula je visoka 300 metara (324 metara sa kasnije postavljenom televizijskom antenom) i metalna struktura je teška 7300 tona. Toranj je bio najviša zgrada u svetu 40 godina. Do vrha ima 1665 stepenica.

Održavanje tornja se sastoji u nanošenju premaza na celu strukturu od 50 tona boje svakih sedam godina radi zaštite od korozije. Povremeno se boja menja. Trenutno je toranj smeđe boje. Zavisno od vremenskih uslova vrh tornja može da odstupi od vertikale do 8 santimetara u stranu od Sunca. Pomeranje nastaje zbog neravnomernog zagrevanja metala na sunčanoj i na strani u senci.

Kada je toranj sagrađen, neki Parižani su smatrali da je ruglo i da ga treba porušiti. Danas se smatra za jedno od remek dela arhitekture u svetu.

Istorija[uredi]

Planiranje[uredi]

Prvi planovi građevine bili su od godine 1884. Gradnja se izvodila u godinama 1887. pa do 1889. i gradila se kao ulazna kapija na Svetsku izložbu 1889. godine kao simbol proslave 100 godine od francuske revolucije. Ajfel je prvobitno računao sa svojim planovima na gradnju kule za špansku Barcelonu 1888. kada je tamo bila svetska izložba. Skupština grada je ovaj plan odbila jer je bio jako skup i u pogledu Barselone neprikladan iz arhitektonskih razloga. Nakon što je Ajfel bio odbijen u Španiji predao je svoj projekat Parizu gde je izložba bila posle godinu dana. Za parisku izložbu je bilo mnogo predloga. Bila je tu kao predlog giljotinja kao spomenik poginulima u revoluciji, zatim stub velike visine na čijem vrhu bi se nalazilo svetlo i koje bi osvetljavalo ceo grad zatim je tu bila gigantska fontana iz koje bi prskala voda široko daleko. Nakraju je pobedio projekat Gustava Ajfela.

Na ovom projektu je radilo 50 inženjera da bi razradilo 5300 tehničkih crteža. Svih 18 038 gvozdenig nosača je bilo detaljno nacrtano. Čelična konstrukcija je teška 7300 tona ani ukupna težina je 10.000 tona. Kula je sastavljena od 18038 čeličnih komada koje su spojani sa dva i po miliona zakivaka. Kao zaštita je upotrebljano 60 tona boje .[10].

Izgradnja[uredi]

Radovi su počeli 28. januara 1887. godine i bili su završeni malo pre otvaranja izložbe u martu 1889. godine. Gradnja je pretpostavljeno da traje 14 meseci ali je na kraju rok bio podvotručen i trajao je 26 meseci. <ref name="stranky"/> i cena se popela na na 1,5 miliona više od planirane. Na kuli je radilo 150 radnika u fabrici u Levaile-Pere na kraju Pariza i 150- 300 radnika na licu mesta. Na mestu je bilo montirano oko 1.000.000 zakivaka a 1 500.000 je bio upotrebljen kao sredstvo spoja konstrukcija u fabrici.

Najpre su građeni temelji zahvaljujući kojim je pritisak na zemlju 4,5 kg po cm kvadratnom što je vrednost kada jedan čovek sedi na stolici. Montaža metalnih delova je počela u julu 1887. godine. Montaža je vršena pomoću dizalice koja je podizala elemente do visine od 30 metara 7. decembra je bila gotova prva platforma na 57 metara visine dok je druga platforma podignuta na sličan način na visini 115 metara i bila završena u septembru 1888. Radnici nisu hteli da rade dugo koliko se od njih očekivalo i zahtevali su veće plate jer je rad bio rizičan i štrajkovali su.pa im je Gustav Ajfel povećao plate.

Posle je bio još jedan štrajk. Rizik od povreda je bio jeko veliki jer za razliku od nebodera kula nije imala spratove. Jedan čovek je umro tako što je izgubio ravnotežu i pao. Svakih sedam godina se kula štiti namazom boje od korozije i u to se upotrebi 50- 60 tona boje.

Otvaranje[uredi]

Dana 6. maja 1889. godine bila je kula otvorena za javnost. Otvorenja je bilo obeleženo sa 21 salvom iz topova. Delovala je kao ulazna kapija na veletrgovine koje su bili završene 15. maja iste godine. U prvoj nedelji još nisu radili lifzovi pa ipak su je posetili 28920 građjana koji su se služili stepenicama. U prvoj godini je bilo 2 miliona posetilaca a ulaznica je bila 5 franaka za osobu. Posle izložbe nije bilo mnogo posetilaca i planiralo se da kule bude i porušena posle izložbe za 1909. godinu.

Značaj[uredi]

U godini 1889. bia je na poslednjem spratu uz dozvolu Ajfela organizovana meteorološka stanica <ref name="veda"> The Eiffel Tower Laboratory na stránkách věže [http://www.eiffel-tower.com/everything-about-the-tower/themed-files/88 eiffel-tower.com]</ref> 1898 je Evžen Dukretet postavio telegrafsku vezu sa Ajfelove kule od 4 km. 1903. godine je Ajfel tražeći put da se kula ne poruši ubedio Gustava Feriea koji je bio odgovoran za bežične veze u vojsci u korištenju u ovoj oblast ove građevine da se ne bi rušila. Sam je finansirao instalacije i uređeje i dobio rešultate u vezi na čak 400 km. U godini 1913. je bila dobivena veze na udaljenosti od 6 000 km i bili su uhvaćeni signali i u Americi. 1920. godine je vojni predajnik prerađen u civilni i radilo se na emisijama radio programa. 1957. godine su na kulu postavljene sateliteke antene.

2010. godine je napravljena instalacija za prelaz na digitalne emisije za celi region u Fradcuskoj Il de Franse.

Trajnost[uredi]

Dogovor iz 8. januara 1887. koji su potpisali Gustav Ajfel i Edvard Lokroj i Eugen Puble je predviđao trajnost kule za 20 godina od 1889. do 1909. godine bio je na kraju produžen na 70 godina i to zahvaljujući značaju koji je dobila telegrafija kako bi se tu instalirala antena. Od 1. januara 2006. o kuli se brine organizacija SETE koja je dobila ugovor o upotrebi za danjuh 10 godina i sto procentni vlasnik je grad Pariz.

Reference[uredi]

  1. ^ „Identity card of the Eiffel Tower“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr. 31. 12. 2009. Приступљено 24. 5. 2010.. 
  2. ^ „The documents“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  3. ^ „The structure of the Eiffel Tower and its evolution“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  4. ^ „Chronology of the main construction periods“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  5. ^ „A few statistics“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  6. ^ „Dictionary of technical terms“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  7. ^ ((en)) http://www.tour-eiffel.fr/teiffel/uk/documentation/pdf/about_the%20Eiffel_Tower.pdf?id=4_11
  8. ^ „The Tower operating company“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  9. ^ „The industrial maintenance of the Tower“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  10. ^ Origins and Construction of the Eiffel Tower na oficiálních stránkách eiffel-tower.com

Spoljašnje veze[uredi]