Babur

Babur
Babur ظهیرالدین محمد بابر‎
Lični podaci
Puno ime	Zaherudin Muhamed Mirza Bin Omar Šeh
Datum rođenja	(1483-02-23)23. februar 1483.
Mesto rođenja	Agra,
Datum smrti	5. januar 1531.(1531-01-05) (47 god.)
Mesto smrti	Agra,
Porodica
Supružnik	Aisha Sultan Begum, Mubarika Yusufzai
Potomstvo	Mirza Hindal, Gulbadan Begum, Humayun, Kamran Mirza, Askari Mirza, Fakhr-un-Nissa, Gulchehra Begum, Altun Bishik
Roditelji	Umar Shaikh Mirza II Qutlugh Nigar Khanum
Dinastija	Mogulsko carstvo, Timurid dynasty, Borjigin
Naslednik	Humayun

Babur, crtež iz "Baburname"

Padišah Babur, Crtež iz 18og veka

Zaherudin Muhamed Mirza Bin Omar Šeh "Babur" (pers. بابر 14. februar 1483 — 26. decembar 1530) je prvi car Mogulskog carstva u Indiji. Vladao je severnom Indijom od 1526. do 1530. Pripadao je naslednoj liniji Timura Lenka, a sam je verovao da je po majci naslednik Džingis-kana. Jedan je od najslavnijih muslimanskih vojskovođa i vladara.

Babur je bio veliki ratnik, i gotovo ceo svoj život je proveo u bitkama i ekspanzijama. Nakon višegodišnjeg ratovanja oko teritorije koju je nasledio od svojih predaka,i zatim osvajanja i stabilizacije na novom prostoru, tadašnjem Kabulistanu, krenuo je sa svojom armijom južno na indijski subkontinent gde je serijom pobedonosnih bitaka postavio osnove za Mogulsko carstvo koje će vladati tim prostorima do 19-og veka.

Poreklo

Rođen je u Andiđanu u Ferganskoj dolini u današnjem Uzbekistanu. Bio je najstariji sin vladara Ferganske doline. Iako je poticao od plemena sa mongolskim poreklom, njegovo pleme je prihvatilo tursku i persijsku kulturu, prešlo na islam i živelo u Turkestanu i Korasanu. Njegov materinji jezik je čagataj, ali jednako dobro je znao persijski. Babur je bio poreklom Mongol, što se na persijskom govorilo Mogul. Dobijao je podršku od turskih i iranskih naroda Centralne Azije, a njegova armija je predstavljala etničku mešavinu u kojoj su se nalazili i Persijanci, Paštuni, Arapi i čangatajski Turko-mongoli. U Baburovoj vojsci su se nalazili i Kizilbaše, pripadnici militantnog šiitskog sufističkog reda iz Persije.

Vojna karijera

Baburovo carstvo 1530. godine

Baburova bista u Uzbekistanu

Kada je imao 12 godina nasledio je svoga oca kao vladar Fergane. Stričevi su pokušali da mu preotmu poziciju i teritorije, tako da je dosta vremena proveo u izbeglištvu. Osvojio je Samarkand 1497. nakon sedam meseci opsade. Samarkandom je za vreme opsade vladao Timurid Bajsonkor Mirza. Ipak, dok je bio u Fergani Samarkand je opet pao pod vlast Bajsonkora, koji se udružio sa vojskovođom koji će biti dugogodišnji Baburov neprijatelj- uzbečki lider Muhamed Šajbani Kan. Ipak, Babur je sa svojim timuridskim snagama opet porazio Bajsonkora i Šajbanija i po drugi put zauuzeo Samarkand. Za to vreme pobunjeno plemstvo mu je oduzelo vlast nad 350 km udaljenom Ferganskom dolinom. Na njihovom čelu je bio Sultan Ahmed Tambol. Babur je zaratio sa njim, pobedivši ga u teškom okršaju kod Kubana 1499. i zatim kod tvrđave Madu iste godine. Nakon ove dve uspešne bitke protiv Ahmed Tambola, Babur je se vratio svojoj glavnoj ambiciji. Na putu za Ferganu vojska ga je napustila, pa je ostao i bez Samarkanda. Ponovo je 1501. bio u posedu Samarkanda, ali pobedio ga je uzbečki kan Muhamed Šajbani. Nakon ovoga, Babur je se suprostavio Šajbaniju u bici kod Sar E Pula 1503. ali je u njoj Baburova armija poražena. Sledeće godine, 1503. još plemstva uz sultan Ahmed Tambola su izdali Babura udruživši se sa Šajbanijem, i time je Babur ostao bez Fergane kojom je vladao. Nakon toga je se Babur udružio sa mogulistanskim kanovima Mahmudom i Ahmed Alakom i sva trojica su spojivši snage krenuli na Šajbanija, ali opet bili poraženi kod Akšija. Šajbani je nakon bitke kod Akšija u svojoj imperiji imao Samarkand, Turkistan, Andiđan, Ferganu, Namangan, Taškent i Buharu. Ostavši bez svojih poseda, Babur je neko vreme živeo nomadski, ambiciozno planirajući svoje sledeće korake. Babur je tri godine je stvarao jaku vojsku, najviše od Tadžika iz Badakšana. Kabulom je do 1503. vladao Ulug Beg Drugi, nakon njegove smrti nasledio ga je sin Abdul Razak Mirza. Argunska frakcija je ubrzo prognala Abdul Razaka i nakon opsae mu preotela Kabul. Sa novostvorenom vojskom Babur je 1504. prešao snegom okovani Hindikuš i osvojio Kabul. Nakon opsade je porazio Mukim Beg Arguna, koji je vladao gradom. Nakon osvajanja Kabula, sukobio je se sa Hazarskim plemenima, a zatim napravio prvu ekspediciju u Hindustan 1505. gde je njegova vojska pljačkala i ubijala lokalno stanovništvo, u pokrajinama Kajber Pas, Kohat, Banu i Hangu. 1506. je osvojio Kalat, porazivši vojsku Faruk Arguna. 1507. je osvajao afganske prostore naseljene plemenima Kafira, sa kojima je se sukobio u nekoliko bitaka, uvek odnevši pobedu i oduzevši im teritorije. Stavio je Džahangir Mirzu, svoga brata kao guvernera u grad Gazni, Nasir Mirza je dobio pokrajinu Nanagar, a pokrajine Kunar i Nurgul su pripale Abdul Razak Mirzi. Nakon Džahangirove smrti 1508, Gazni je takođe pripao Nasir Mirzi. Borio je se protiv afganskih plemena Hazara, kojima je vladao Masud Hazari, i uspešno ih je dobijao u svakom sukobu, da bi mu se isti na kraju pokorili. Time je dobio novo bogato kraljevstvo. Jedno vreme se udružio sa rođakom iz Herata, sa kojim je nameravao da zajednički osvoji Samarkand. Smrt rođaka je odgodila taj pothvat. Taj rođak, Husein Bajkara Mirza, je bio poslednji vladar Timurida, nakon njegove smrti 1506. Babur je promenio titulu u Padišah. Pobuna dela njegovih generala proterala ga je iz Kabula, koga je ponovo kasnije osvojio. Badi Al Zaman, vladar Herata, sin Huseina Bajkare je se obratio Šahu Ismailu za pomoć protiv Uzbeka. Muhamed Zaman, će kasnije ratovati sa Baburom u Hindustanu. Ipak, Uzbeci, koje vodi Muhamed Šajbani Kan su osvojili i Herat 1507. kao i Kandahar, na kratko, 1508. Šajbani je postajao sve moćniji.

Osmanski sultan Selim Prvi je Baburu u znak pomoći poslao artiljerijsko naoružanje, kao i dva generala, to su bili Ustad Ali Kuli i Mustafa Rumi, dok je persijki Šah Ismail poslao svoje generale iz reda Kizilbaša, Husein Beg Šamlo i Abdal Beg Tališ su bili glavni među njima.

Safavidski vladar Persije šah Ismail I porazio je 1510. Baburovog neprijatelja Muhameda Šajbanija u bici kod Merva, i poslao Baburu preko glasnika Šajbanijevu odrubljenu glavu kao simbol pobede, ali i kao dokaz. Takođe je oslobodio ropstva Kanzadu Begum, Baburovu sestru, koja je bila u Šajbanijevom haremu. Ona je Baburu bila rođena sestra tj. imali su istu majku, i bili su jako vezani. Babur je pad Šajbanija iskoristio da bi povratio stare teritorije, koje su pripadale Timuridima. Udružio se sa persijskim šahom da zajedno dele zauzete teritorije Centralne Azije. Od šaha je dobio vojnu pomoć. Babur je osvojio Buharu, gde je bio dočekan kao oslobodilac, jer je za razliku od Uzbeka, on kao Timurid imao legitimitet. Posle toga Babur raskida savezništvo sa Persijom i sam osvaja Samarkand. Šah Ismail je poslao Kizilbaše Baburu u pomoć, da bi 1511. u bici kod Ab Daraha, uz Ismailovu pomoć Babur osvojio svoje stare teritorije, ali ih je već naredne godine izgubio, kada su Uzbeci, na čelu sa Ubajdulah Kanom, porazili Baburove snage kod Gazdevana. Ipak, situacija nije bila toliko pozitivna ni za tih godinu dana ponovne Baburove vladavine Samarkandom, jer je Ismail poslao svoje šitske odrede u ispomoć, a Timuridi su bili Suniti, i nije ima godilo da ih vladajuća struktura primorava na promenu vere. Babur se tu nije puno pitao, u znak zahvalnosti Ismailu morao je biti pokoren njegovim odlukama. Mustafa Ali i Ahmed Sultan Safi su bila dva šitska predvodnika koji su došli sa Baburovom pobedonosnom povorkom u Samarkand 1511. nakon poraza Uzbeka. Bitci kod Gazdevana su prethodile dve bitke, bitka kod Ston Bridža, gde je Babur porazio uzbečku armiju, ali je zatim izgubio u bici kod Kul Malika. Nakon toga, poraz kod Gazdevana je bio neminovan. Najm E Sani, još jedan poslanik i general Šaha Ismaila, došao je Baburu kao pomoć u ovoj bici. Usput su napravili opsadu grada Karši, čija je odbrana lako razbijena, a stanovništvo opljačkano i masakrirano. Ipak, Baburu nije bilo drago zbog ovoga, jer je Karši bio deo njegove otadžbine, i osetio je savest jer je naudio svome narodu. Nakon bitke kod Gazdevana, ovo je bio četvrti put da Babur nakon uspešnog osvajanja gubi Samarkand, prestonicu svojih predaka. 1515. nakon smrti Baburovog brata Nasira, plemstvo u Gazniju je se pobunilo protiv čagatajskih vladara, ali je Babur je ubrzo izvršio opsadu grada i ugušio pobunu. 1519. Babur je osvojio utvrđenja Čangasaraj, Parvalu i Badžaur. Parvalom su vladala Gakarska plemena, na čelu sa Hati Gakarom i Tatar Gakarom. U Badžauru je Babur napravio masakr, i od preko 3000 ljudskih glava, u stilu Tamerlana, napravio kulu. Jedan od vođa utvrđenja Mansur Juzufsai mu je se pokorio, a njegova ćerka Mubarika je sklopila brak sa Baburom. Nakon pada Badžaura Baburu su pripale teritorije Kunduz i Badakšan. Hajdar Badžauri, glavešina utvrđenja se pokorio Baburu. Ubrzo zatim 1520. Babur osvaja Sialkot, a zatim, nakon dvogodišnje opsade, osvaja Kandahar, kojim je vladao Šah Beg Argun.

Dulat Kan Lodi, zbog terora i represije koju je trpeo od svog rođaka i lidera sultanata Ibrahima Lodija, poziva Babura u Indiju. Babur osvaja Pundžab, i u njemu gradove Lahor, Džaladar, Sultanput i Dibalpur. Na čelu svakog stavlja svoje guvernere da vladaju, uzimaju porez i čuvaju mir. Na čelu Lahora bio je Mir Abdul Aziz, Baburov gospodar konja. Ibrahim Lodi, čuvši za Baburov napad na Pundžab, šalje Bihar Lodija, svog rođaka, sa velikom armijom, da protera Timuride. Babur dobija ovu bitku bez problema, a zatim ide 1525. u Balk, da bi ugušio pobunu plemstva. Dok je Babur bio zauzet opsadom Balka, Dulat Kan Lodi, koji se osetio prevareno, jer je Babur koga je on zvao da mu pomogne da bi se stabilizovao na svom rodnom prostoru, umesto toga perfidno preoteo sve od njega. Dulat i njegov sin Gazi Kan, tim povodom i puni gneva kreću na Sialkot sa manjom armijom. Sialkotom je vladao Baburov guverner Kusaj Kukultaš. Ujedinjene snage Mir Abdul Aziza i Kusaja poražavaju Dulat Kan Lodija i njegovog sina, koji se nakon toga povlače na planine, u tvrđavu Milvat, uzdajući se da su tu sigurni. Ali Babur je, čim je se vratio u Pundžab, shvatio da osvetoljubivost Dulat Kana neće tako lako prestati da varniči, pa je izvršio opsadu Milvata i pogubio Dulat Kana i sina mu Gazija.

Babur prima na dvoru

Osvajanje severne Indije

Babur je verovao da je on zakoniti naslednik Timura Lenka. Timur Lenk je svojedobno ostavio Kizr Kana kao svoga vazala u Pendžabu, gde je postao sultan Delhijskog sultanata i osnivač dinastije Sajidske dinastije. Ibrahim Lodi iz afganistanskog plemena zbacio je Sajidsku dinastiju, pa se Babur smatrao pravom da vrati teritorije pod vlat Tmurida. U toku priprema za osvajanje severne Indije Babur je najpre osvojio Kandahar, grad na strateškom mestu da se spreči napad na Kabul sa zapada, dok on osvaja severnu Indiju. Opsada Kandahara je trajala pune tri godine.

Ibrahim Lodi je bio jako omražen i među svojim plemstvom, tako da je nekoliko njegovih plemića pozivalo Babura da interveniše. Babur je sakupio vojsku od 12.000 ljudi i krenuo u osvajanje severne Indije. Usput mu se pridruživalo lokalno stanovništvo. Prva bitka odigrala se februara 1526. Baburov sin je pobedio u prvoj bici.

Ibrahim Lodi je imao vojsku od 100.000 ljudi i 100 ratnih slonova. Iako se Baburova vojska usput povećavala regrutacijom lokalnog stanovništva, ona je bila mnogo manja od Lodijeve. Pretpostavlja se da je Babur imao 25.000 vojnika. Međutim Baburova vojska je bila naoružana vatrenim oružjem. Bitka kod Hisar Firuza je bila prvi Ibrahimov poraz. Hamid Lodi, koji je vodio armiju, pretrpeo je težak poraz od Baburovih snaga. Na njihovom čelu je bio Baburov sin Hamajan, koji je kao nagradu za ovu pobedu dobio grad Hisar na upravu. Zatim, dvadeset dana pre bitke kod Panipata odigrala se bitka kod Doba. Ibrahimovi generali Daud Kan i Hatim Kan su presreli Baburovu vojsku, ali bili poraženi. Babur je zatim nastavio sa armijom ka jugu. Nakon toga sleduje čuvena bitka kod Panipata. U Prvoj bici kod Panipata 21. aprila 1526. Baburova vojska je pobedila, a Ibrahim Lodi je ubijen. Na strani Lodija ratovao je Vikramdžit, general iz radžputskih plemena Tomar koje je vladalo tvrđavom Gvalior. Nakon njegove pogibije, Gvaliorom je vladao Tatar Sargan Kan, koga je u bici olako dobio Baburov general Rahimdad, i time su Moguli zauzeli i ovo utvrđenje. Nakon velike pobede kod Panipata, Kamran Mirza, Baburov brat je doživeo poraz od radžputskog vođe Raa Džitsija u opsadi tvrđave Bikaner. Babur je brzo posle toga zauzeo Delhi i Agru, kao i tvrđave Dolpur, Gvalior i Bajanu. Utvrđenjem Bajana je vladao Nizam Kan. Babur ga je porazio i stavio na upravu Bajane Kvaju Mahdija. Prilikom opsade Bajane Babur je se sukobio sa Radžputskim snagama Rane Sange. Zatim je osvojio tvrđavu Sambal, koju je dao na upravu i vlast svome sinu Askari Mirzi. U isto vreme Sambal je bio napdnut od strane Afganskih snaga na čelu sa Malik Baban Džilvanijem. Babur je izdejstvovao pobedu nad njima, nakon čega mu se i sam Kasim Sambali, vođa tvrđave pokorio. U kratkom roku osvojio je još utvrđenja, kojima je zavladao Baburov drugi sin, Hamajan. To su bila utvrđenja Raberi kojim je vladao Hasan Kan Lohani, Kalpi, kojim je vladao Džilal Džigat Kan, Etava, kojom je vladao Kutub Kan, Džaunpur i Od. Nakon višednevnih otpora, sva su redom bila pokorena. Babur je odmah posle bitke naredio svom sinu da krene prema Agri, koja je bila Ibrahimova prestolnica. Tu su našli porodicu od radže od Gvaliora, koji je poginuo kod Panipata. Radžina porodica se sakrivala strahujući od Mongola, o kojima su od davnina kružile najstravičnije priče. Kada im je novi vladar garantovao bezbednost, oni su novom vladaru predali najveći dijamant na svetu Koh-i-Nur (znači planina svetlosti).

Bitke sa Radžputama

Radžpute su bile moćni vladari u delu Indije i uspele su pre Baburove invazije da osvoje delove teritorije Delhijskog sultanata. Vladali su jugozapadno od Baburovih teritorija u području poznatom kao Radžputana. Nije to bilo jedinstveno kraljevstvo, nego konfederacija kneževina, pod neformalnim suverenitetom dinastije Radžput. Tada je vladar iz dinastije Radžput bio Rana Sanga. Pošto su saznali da je Babur pobedio Lodija, Radžpute su smatrale da im je to prilika da zauzmu Delhi i možda celu Indiju vrate pod vlast hinduskih Radžputa po prvi put nakon 350 godina. Radžpute su znale za postojanje nezadovoljstva u Baburovoj armiji. Mnogo vojnika je želelo da se vrati u Centralnu Aziju, gde leta nisu tako vruća. Osim toga Radžpute su imale mnogo veću vojsku, pa su svojom superiornošću delovale psihološki negativno na Baburovu vojsku. Baburova vojska nije imala volje za daljnjim ratovanjem. Babur je zbog toga pred svojom vojskom rat sa Radžputama prikazao kao sveti rat, a sebe kao gaziju, tj. svetog ratnika. Baburu su se njegovi vojnici morali zakleti na Kuran da niko neće pobeći od neprijatelja.

Dve armije su se srele na oko 70 km zapadno od Agre kod Kvanve. Radžpute su pobedile Baburovu prethodnicu. Radžpute su zatim na pregovore sa Baburom poslali generala Silhadija, kome je Babur obećao nezavisno kraljevstvo ako izda Radžpute. Došlo je do bitke kod Kvanve 17. marta 1527. General Silhadi je sa delom vojske napustio bojno polje, pa su Radžpute izgubili bitku. Rana Sanga je pobegao iz bitke, ali nakon godinu dana je bio mrtav. Babur je posle toga ovladao i teritorijom Radžputa, od kojih je zahtevao da mu plaćaju danak. I dalje su prinčevi radžputa mogli da vladaju po svojim običajima i da zadrže kontrolu svojih kneževina. Pobedom Rane Sange Babur je u svom posedu imao pokrajinu Mevar.

U bici kod Kanve ubijen je radžputski vladar Mevata, Hasam Kan Mevati, nakon čega je i ta teritorija pripala Baburu, kao guvernera postavio je svog sina Hindala.

Teritorija Alvar, kojom je vladao Nahar Kan Mevati, sin Hasan Kana je takođe data Hindal Mirzi. Nahar je sam pokorio Baburovim snagama, bez ikakve bitke. Gradu Turaja, u okviru pokrajine Alvar za guvernera je postavljen Čin Timur Kan, verni Baburov general, koji je bio uz njega još od opsade Kabula 1504. Utvrđenje Alvar pripalo je Fardi Kanu.

Nakon bitke kod Kanve sledila je bitka kod Čanderija, gde je Babur porazio Radžputskog vođu Medini Raa. Pobedom kod Čanderija Babur je zavladao i pokrajinom Malvom. Ipak, naredne godine, 1529. radžputski vođa Puram Mal je nakon višednevne opsade i borbe preoteo tvrđavu Čanderi od Baburove vojske.

Posle pobede nad Radžputama

Babur je postao vladar severozapadne Indije i doline Ganga i započeo je daljnju ekspanziju. Postavljao bi plemstvo, a oni su dalje bili zaduženi da stvore novu vojsku da bi se carstvo dalje širilo. Babur je stalno koristio nova oružja. Pored pušaka testirao je nova oružja za opsade, kao npr. topove, koji su mogli da bace veliki kamen na udaljenost od dva kilometra. Poboljšao je organizaciju armiju uvođenjem pojačane discipline i redovnih inspekcija. Brat od Ibrahima Lodija, Mahmud Lodi je predvodio jednu vojsku koju je Babur pobedio 6. maja 1529. Time je prestao svaki otpor Baburovoj vlasti u severnoj Indiji. To je bila bitka kod Gagre. Na Mahmudovoj strani je se borio i gospodar Bengala, Naserudin Nusrat šah, koji je nakon bitke postao pokoran Baburu, a pokrajina Bihar je ušla u Baburove posede. Njome je pre toga vladao Dželaludin Lohani, koji je, uvidevši situaciju, pobegao ostavivši Bihar Baburu.

Neki od glavnih Baburovih generala u bitkama i opsadama u Delhijskom Sultanatu, bili su Čin Timur Kan, Muhamed Zaman, Kusaj Kukultaš, Ustad Ali Kuli, Mustafa Rumi, Mir Abdul Aziz, Baburovi sinovi Askari, Hindal, Kamran, Hamajan i drugi. u Bitkama protiv Uzbeka glavni generali su mu bili njegova braća, Nasir i Džahangir drugi, kazaški kan Kasim Beg, kizilbaše Šah Ismaila i drugi.

Babur je tron dao Hamajanu. Askariju je pripao Sambal, Kamran Mirzi Kandahar i Kabul, a Hindal Mirzi pokrajine Alvar, Mevar, Malva i grad Gazni. Baburov verni general i sin njegovog ujaka Ahmed Alaka, Čin Timur Kan, proglašen je za guvernera pokrajine Pundžab.

Babur je kao mlad, nakon konstantne petogodišnje borbe koju je imao oko domovine svojih predaka i Samarkanda, kada je bio u periodu od 14 do 19 godina, učvrstio svoje kraljevstvo u Kabulu, odakle je krenuo da osvaja razna utvrđenja, gradove Kalat, Gazni, Kandahar, Saidpur i druge, kao i pokrajine Kunar, Nurgul, Nanagar, Kunduz i Badakšan. Deset godina je se borio sa Uzbecima oko Traksokanije i Samarkanda, nekad je uspevalo, ali samo nakratko. 1523. Dulat Kan Lodi ga je pozvao u Indiju sa molbom da sa svojom vojskom svrgne tamošnjeg diktatorskog okrutnog vladara Ibrahim Lodija. Babur, koji je iza sebe imao 25 godina punih ratovanja, odmah je krenuo u Indiju sa svojim trupama. Umesto saradnje sa Dulat Kan Lodijem, Babur mu je borbom oduzeo gradove Džaladar, Dibalpur, Sultanpur i Sialkot, a zatim ga je zarobio u tvrđavu Milvat i nedugo zatim ubioi njega i njegovog sina Gazi Kana. Babur je tad zavladao Pundžabom. Zatim, 1526. nakon dve maestralne pobede u manjim bitkama, Baburove snage su se skoncentrisale na veliku bitku kod Panipata, Ibrahim Lodi je isto radio sa druge strane, spremao je svoje paštunske redove, a imao je čak i radžputa u svojoj vojsci. Nakon jako krvavog popodneva, Babur je odneo pobedu kod Panipata, presudnoj bici u istoriji Orijenta, koja je odnela preko 20.000 života. Babur je ovim imao Delhijski Sultanat. Ubrzo zatim osvojio je Mevar, kojim je vladao Rana Sanga. Nakon, takođe pompezne, uticajne i krvave bitke kod Kanve 1527. Rana Sanga je poražen i nedugo ubijen, ceo Mevar je bio Baburov. Pokrajine Mevat i Alvar takođe. Hasan Kan Mevati, vođa Melvar pokrajine je ratovao rame uz rame sa Ranom Sangom kod Kanve, i pritom izgubio život. Njegov sin Nahar Kan Mevati, u strahu od dolaska najezde Baburovih snaga pobegao je ostavivši veliku teritoriju koju poseduje. Tako su Mevar, Mevat i Alvar pripali Baburu nakon bitke kod Kanve. Pokrajina Malva je sledeća koju je osvojio 1528, nakon opseda utvrđenja Čanderi, čiji je se vođa Medini Rao fanatično borio do zadnje kapi krvi bez obzira na mogućnost mirovne predaje koju mu je Babur ponudio. Izvršen je pokolj nad civilnim stanovništvom, Malva je bila u Baburovim rukama, i bližila je se još jedna bitka koja će sasvim ustoličiti Babura na indijskom Kontinentu. Bitka kod Gagre 1529. Sa jedne strane Babur, a sa druge Mahmud Lodi, brat ubijenog Ibrahima, željan osvete, moći i ponovne vlasti severnom indijom, i Naserudin Nusrat Šah, gospodar pokrajine Bengal. Uz dugu i krvavu borbu, Babur je i ovaj put odneo jaku pobedu. Nije okupirao Bengal, ali ga je napravio svojom vazalnom državom i razvio prijateljske odnose između Bengala i svog carstva. Dželaludin Lohani, general koji je pored mnogih drugih poginuo kod Gagre, ratujući protiv Babura, je ostavio pokraju Bihar iza sebe. Babur ju je odmah prisvojio pod svoje teritorije.

Započeo je sa gradnjom brojnih struktura, koje su predstavljale mešavinu hinduskih elemenata sa tradicionalnim muslimanskim dizajnima koje su koristili Persijanci i Turci. Fizički je ukratko opisan, zabeleženo je samo da je bio jako mišićav i krupan, sa kosim očima, žućkastom bojom lica i dugom gustom crnom bradom. Sudeći po zapisima i crtežima iz Baburname, Babur je imao mongolske crte lica. Bio je jako rasipan, tako da je uspeo da potroši gotovo sve ono što je popljačkao tokom osvajanja. Najpoznatije Baburove džamije su džamija Babri Mešid i džamija Kabuli, obe podignute oko 1527. Zna se da ih je sagradio još 5 do 10. Takođe, napravio je veliki park sa drvoredima i zidinama u Kabulu, koji nosi ime Baburovo dvorište. Pored takozvanog Baburovog dvorišta u Kabulu, Babur je voleo da sadi drvorede i konstruiše parkove u mnogim gradovima i utvrđenjima koje je osvojio. Iako je bio jako privržen Islamu, često je pio alkohol i uzimao opijum. Bio je poznat kao izvrstan motivacioni govornik pred bitke, kada je svojoj armiji trebalo podići samopuzdanje na najviši nivo. Babur je svoje memoare napisao u knjizi nazvanoj Baburnama, koja predstavlja svojevrstan opis kulture i geografsko-klimatskih odlika orijenta i Hindustana u njegovo vreme, a pored toga autor je i brojnih pesama. Svoju poeziju slao je Uzbekistanskom piscu i teologu Padšah Hoili, kao i piscu Mehmed Hajdar Duglatu. U svojoj poeziji Babur često sa izrazitom tugom i nostalgijom peva o rodnoj Traksokaniji i Fergani, zemlji predaka koja mu je oduzeta, kao i o ženama, što pokazuje da je, pored toga što je bio vispreni imperator mongolsko timuridske krvi, Babur bio i emotivna osoba. Navodno je bio biseksualac, što nije sigurno utvrđeno. Imao je preko 10 žena. Voleo je jako da pije alkohol, a povremeno je koristio i opijum. Često je imao momente humora i smejanja, voleći da zbija šale i da priča duhovite stvari. Babur je, bez obzira na svoje trenutke brutalnosti u nekim u biktama ili opsadama, pokazao da je dobar diplomata u Hindustanu, balansirajući mir između Timurida, Afgana i Hindusa. Preminuo je krajem 1530te godine u svojoj 47oj godini. Smatra se da je uzrok smrti bila velika konzumacija alkohola i opijuma, kao i brojne rane koje je stekao u bitkama. Na samrti je svom nasledniku Hamajanu izričito naredio da se slaže sa braćom Askarijem, Hindalom i Kamranom i da ne ulaze u konflikte oko vlasti već da se poštuju i vole međusobno i budu složni.

Literatura

•  Baynes, T.S., ur. (1878). „Baber”. Encyclopaedia Britannica. 3 (9th izd.). str. 179. 
• Chisholm, Hugh, ur. (1911), „Baber”, Encyclopædia Britannica (на језику: енглески), 3 (11 изд.), Cambridge University Press, стр. 92 
• „'Turks and Afghan' and 'The Mughal Period'”, Cambridge History of India, Vol. III & IV, Cambridge, 1928 
• Eraly, Abraham (2007), Emperors of the Peacock Throne: The Saga of the Great Moghuls, Penguin Books Limited, ISBN 978-93-5118-093-7 
• Alam, Muzaffar; Subrahmanyan, Sanjay, ур. (1998). The Mughal State, 1526–1750. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-563905-6. 
• Thackston Jr., W.M., The Baburnama, (New York) 2010.
• Balabanlilar, Lisa (2012). Imperial Identity in the Mughal Empire: Memory and Dynastic Politics in Early Modern South and Central Asia. London: I.B. Tauris. 
• Gascoigne, Bamber The Great Moghuls (London) 1971. (Last revised 1987)
• Gommans, Jos Mughal Warfare (London) 2002
• Gordon, Stewart. When Asia was the World: Traveling Merchants, Scholars, Warriors, and Monks who created the "Riches of the East" Da Capo Press, Perseus Books, 2008. ISBN 0-306-81556-7.
• Hasan, Mohibbul (1985). Babur: Founder of the Mughal Empire in India. New Delhi: Manohar Publications. 
• Irvine, William The Army of the Indian Moghuls. (London) 1902. (Last revised 1985)
• Jackson, Peter The Delhi Sultanate. A Political and Military History (Cambridge) 1999
• Richards, John F. The Mughal Empire (Cambridge) 1993
• Wink, Andre (2012). Akbar (na jeziku: engleski). Simon and Schuster. ISBN 978-1-78074-209-0. 
• Radheyshyam Chaurasia (2002). History of Medieval India: From 1000 A.D. to 1707 A.D. (na jeziku: engleski). Atlantic Publishers & Dist. ISBN 978-81-269-0123-4. 
• Desoulieres, Alain (1988). „Mughal Diplomacy in Gujarat (1533–1534) in Correia's 'Lendas da India'”. Modern Asian Studies. 22 (3): 454. JSTOR 312590. doi:10.1017/s0026749x00009616. 
• Haider, Najaf (1996). „Precious Metal Flows and Currency Circulation in the Mughal Empire”. Journal of the Economic and Social History of the Orient. 39 (3): 298—364. JSTOR 3632649. doi:10.1163/1568520962601180. 
• Sharma, Gopinath (1954). Mewar & the Mughal Emperors (1526-1707 A.D.) (na jeziku: engleski). S.L. Agarwala. 
• Subrahmanyam, Sanjay (2000). „A Note on the Rise of Surat in the Sixteenth Century”. Journal of the Economic and Social History of the Orient. 43 (1): 23—33. JSTOR 3632771. doi:10.1163/156852000511222. 
• Ud-Din, Hameed (1962). „Historians of Afghan Rule in India”. Journal of the American Oriental Society. 82 (1): 44—51. JSTOR 595978. doi:10.2307/595978. 

Spoljašnje veze

• Babur na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Babur na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Babur na sajtu WorldCat (jezik: engleski)