Balaton (jezero)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Балатон
Мапа Балатона
Сателитски снимак Балатона
Зала притока Балатона

Језеро Балатон (мађ. Balaton, lat. Lacus Pelso, nem. Plattensee, srp. Блатно језеро или Blatno jezero, sl. Blatenské jazero) je najveće jezero u Centralnoj Evropi, i nalazi se u Mađarskoj. Reka Zala je najveća utoka jezera a kanalizovan Šio je jedina otoka iz jezera.


Koordinate: 44°  46′  50"  sgš, 17°  44′  20"  igd
Sa površinom od 592 km², dužinom od 77km i širinom od 4 do 14 kilometara, jezero se nalazi na 104 metara nadmorske visine, sa najvećom dubinom od 12,2 m (prosečna dubina je 3,2 m).

Ime[uredi]

Postoji nekoliko varijanti o poreklu imena Balaton.

  • Opisni prevod bi dao značenje Blatno jezero, što daje prilog tezi da ime potiče od slovenske reči blato. Međutim Bala nema više nikakvo značenje u modernom mađarskom jeziku, dok ton (mađ. ton), ima značenje: na jezeru.
  • Za vreme rimske imperije jezero se zvalo Plitko jezero (lat. Lacus Pelso), dok su Nemci koristili naziv (nem. Plattensee), koje ima isto značenje kao i na latinskom jeziku.

Klima[uredi]

Jezero Balaton, sa povećanim atmosferskim padavinama, utiče na klimu okoline; ima više oblačnih dana, manju varijaciju temperature nego ostali deo Mađarske. Tokom zime površina jezera je obično zamrznuta.

Turizam je veoma razvijen, najveći promet je od juna do septembra, gde je prosečna temperatura vode 25° C. Za vreme jačih zima organizuje se pecanje na ledu i tako produžava turistička sezona.

Naselja uz Balaton[uredi]

Naseljena mesta uz Balaton

Severna strana[uredi]

Od istoka ka zapadu:

Balatonfekajar (Balatonfőkajár) - Balatonkaratja (Balatonakarattya) - Balatonkeneše (Balatonkenese) - Balatonfizfe (Balatonfűzfő) - Balatonalmadi (Balatonalmádi) - Alšoerš (Alsóörs) - Paloznak (Paloznak) - Čopak (Csopak) - Arač (Arács) - Balatonfired (Balatonfüred) - Tihanj (-{Tihany}) - Asofe (Aszófő) - Ervenješ (Örvényes) - Balatonudvari (Balatonudvari) - Fevenješ (Fövenyes) - Balatonakali (Balatonakali) - Zanka (Zánka) - Balatonsepezd (Balatonszepezd) - Sepezdfirde (Szepezdfürdő) - Revfilep (Révfülöp) - Palkeve (Pálköve) - Abrahamheđ (Ábrahámhegy) - Balatonrendeš (Balatonrendes) - Badačonjtomaj (Badacsonytomaj) - Badačonj (Badacsony) - Badačonjteremic (Badacsonytördemic) - Sigleget (Szigliget) - Balatonederič (Balatonederics) - Balatonđerek (Balatongyörök) - Vonjarcvašheđ (Vonyarcvashegy) - Đenešdiaš (Gyenesdiás) - Kesthelj (Keszthely).

Južna strana[uredi]

Od istoka ka zapadu:

Balatonakaratja (Balatonakarattya) - Balatonaliga (Balatonaliga) - Balatonvilagoš (Balatonvilágos) - Šošto (Sóstó) - Sabadifirde (Szabadifürdo) - Šijofok (Siófok) - Seplak (Széplak) - Zamardi (Zamárdi) - Santodi (Szántód) - Balatonfeldvar (Balatonföldvár) - Balatonsarso (Balatonszárszó) - Balatonsemeš (Balatonszemes) - Balatonlele (Balatonlelle) - Balatonboglar (Balatonboglár) - Fonjod (Fonyód) - Belatelep (Bélatelep) - Balatonfenjveš (Balatonfenyves) - Balatonmarijafirde (Balatonmáriafürdő) - Balatonkerestur (Balatonkeresztúr) - Balatonberenj (Balatonberény) - Fenekpusta (Fenékpuszta)

Istorija i zanimljivosti[uredi]

  • Bitka pod imenom Balatonska ofanziva (nem. Operation Frühlingserwachen) se odigrala tokom Drugog svetskog rata. Bitka je bila kontraofanziva Nemačke 6. SS Pancir divizije protiv nadolazeće Crvene armije. Odigrala se između 6. i 16. marta 1945. godine i rezultovala je pobedom Crvene armije.
  • Nekoliko Iljušina je nađeno i izvučeno iz jezera, što je ostatak iz vremena komunističke Mađarske.

Vidi još[uredi]

Galerija[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Literatura[uredi]

  • Pongrác Galsai: Der Balaton. Landschaft und Geschichte, Corvina Verlag, Budapest, 1978, ISBN 3-87680-749-2
  • László Trunko: Sammlung geologischer Führer Band.91, 2000, ISBN 3-443-15073-X
  • Anasztázia Koncz: Balaton: Bildband, Corvina Verlag, Budapest, 1986, ISBN 963-13-2206-8
  • Francé, R.: Balaton-Ausschuß der Ungarischen Geographischen Gesellschaft: Resultate der wissenschaftlichen Erforschung des Balatonsees, Wien, Commissionsverlag