Barbara Stenvik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Barbara Stenvik
Lični podaci
Puno imeRubi Katrin Stivens
Datum rođenja(1907-07-16)16. jul 1907.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti20. januar 1990.(1990-01-20) (82 god.)
Mesto smrtiSanta Monika, Kalifornija, SAD
Porodica
SupružnikFrank Fej (1928—1935)
Robert Tejlor (1939—1951)
Veza do IMDb-a

Barbara Stenvik (engl. Barbara Stanwyck) je bila američka glumica, rođena 16. jula 1907. godine u Njujorku, a preminula 20. januara 1990. godine u Santa Moniki (Kalifornija).

Ostala je siroče sa četiri godine i delimično odrasla u hraniteljskim porodicama, uvek je radila. Jedan od njenih reditelja, Žak Turner, rekao je za nju: „Ona živi samo za dve stvari, a obe su posao.“[1] Debitovala je na sceni u horu kao Zigfeldova devojka 1923. godine, sa 16 godina, a za nekoliko godina je glumila u predstavama. Njena prva glavna uloga, koja je bila hit Burleska (1927), učvrstila ju je kao zvezdu Brodveja.

Godine 1929, počela je da glumi u slikama koje govore. Frank Kapra ju je izabrao za svoju romantičnu dramu Ladies of Leisure (1930). To je dovelo do dodatnih vodećih uloga koje su podigle njen profil, kao što su Noćna medicinska sestra (1931), Bebino lice (1933) i kontroverzni Gorki čaj generala Jena (1933). Godine 1937. igrala je glavnu ulogu u Steli Dalas za koju je zaradila svoju prvu nominaciju za Oskara za najbolju glumicu. Godine 1939, glumila je u filmu Junion Pacifik, koji je osvojio prvu Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu.

Godine 1941, igrala je u dve ekscentrične komedije: Vatrena lopta sa Garijem Kuperom i Ledi Eva sa Henrijem Fondom. Dobila je svoju drugu nominaciju za Oskara za Vatrenu loptu, a u decenijama od njenog objavljivanja, Ladi Eva je počela da se smatra komičnim klasikom, a Stenvik je nazvana jednom od najboljih u američkoj komediji.[2] Drugi uspešni filmovi tokom ove ere njene karijere su Upoznajte Džon Do (1940) i Ti pripadaš meni (1941), koji su je ponovo udružili sa Koperom i Fondom, respektivno.

Do 1944, Stenvik je postala najplaćenija glumica u Sjedinjenim Državama. Glumila je sa Fredom Makmarejom u glavnom filmu noar Dvostruka obmana (1944), glumeći ženu koja ubeđuje prodavca osiguranja da ubije njenog muža, za šta je dobila treću nominaciju za Oskara. Godine 1945, glumila je domaćicu novinara u hit romantičnoj komediji Božić u Konektikatu. Sledeće godine je tumačila naslov tragične fatalne žene u Čudnoj ljubavi Marte Ajvers. Dobila je četvrtu nominaciju za Oskara za ulogu invalidne žene u noir trileru Oprosti, pogrešan broj (1948).

Barbarina filmska karijera je počela opala do početka 1950-ih; uprkos tome što je u toj deceniji imala priličan broj vodećih i glavnih sporednih uloga, od kojih je najuspešnija bila Direktorov apartman (1954), ti filmovi nisu bili tako dobro prihvaćeni kao oni ranije u njenoj karijeri. Prešla je na televiziju do 1960-ih, gde je osvojila tri Emi nagrade – za Šou Barbare Stenvik (1961), vestern seriju Velika dolina (1966) i mini seriju The Thorn Birds (1983). Dobila je počasnog Oskara 1982. godine, Zlatni globus Sesil B. Demil nagradu 1986. i nekoliko drugih počasnih nagrada za životno delo. Američki filmski institut ju je rangirao kao 11. najveću žensku zvezdu klasične američke kinematografije.[3]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Barbara je rođena kao Rubi Katrin Stivens 16. jula 1907. u Bruklinu, Njujork.[4][5] Bila je peto – i najmlađe – dete Ketrin En (rođene Makfi) i Bajrona E. Stivensa, roditelja iz radničke klase. Njen otac, engleskog porekla, bio je rodom iz Lejnsvila u Masačusetsu, a majka, škotskog porekla, bila je imigrantkinja iz Sidneja, Nova Škotska.[6][7][8] Ona je imala četvoro starije braće i sestara: tri starije sestre, Loru Smit (rođenu Stivens), Violu Merkent (rođenu Stivens), Mejbel Munije (rođenu Stivens) i jednog starijeg brata, Bajrona „Berta” Stivens.[9]

Kada je Rubi imala četiri godine, njena majka je umrla od komplikacija usled pobačaja nakon što ju je pijanac oborio iz tramvaja u pokretu.[10] Dve nedelje nakon sahrane, njen otac se pridružio radnoj ekipi koja je kopala Panamski kanal i porodica ga nikada više nije videla.[11]

Rubi i njenog starijeg brata, Malkolma Bajrona (kasnije prozvan „Baj”) Stivens, odgajala je njihova najstarija sestra Laura Mildred (kasnije Mildred Smit), koja je umrla od srčanog udara u 45. godini.[11][12] Kada je Mildred dobila posao igračice, Rubi i Bajron su smešteni u niz hraniteljskih domova (čak četiri za godinu dana), iz kojih je mlada Rubi često bežala.[13][Note 1]

Znala sam da ću posle četrnaeste morati da zarađujem za život, ali sam bila voljna da to radim ... Uvek mi je bilo malo žao razmaženih ljudi, a njima je, naravno, bilo „jako“ žao mene. Barbara Stenvik, 1937.

Barbara Stanwyck, 1937[15]

Rubi je bila na turneji sa Mildred tokom leta 1916. i 1917. i vežbala je sestrine rutine iza scene.[14] Gledanje filmova Perl Vajt, koju je Rubi obožavala, takođe je uticalo na njenu želju da bude izvođač.[16] Sa 14 godina je napustila školu, uzimajući posao umotavanja paketa u robnoj kući u Bruklinu.[17] Rubi nikada nije pohađala srednju školu, „iako su njene rane biografske sličice navodile da je pohađala čuvenu Bruklinsku srednju školu Erasmus Hol“.[18]

Ubrzo nakon toga, zaposlila se u telefonskoj kancelariji u Bruklinu za 14 dolara nedeljno, što joj je omogućilo da postane finansijski nezavisna.[19] Nije joj se dopao posao; njen pravi cilj je bio da uđe u šou biznis, iako je njena sestra Mildred obeshrabrivala tu ideju. Zatim se zaposlila da kroji modele haljina za magazin Vog, ali su se kupci žalili na njen rad i ona je otpuštena.[15] Rubin sledeći posao bio je daktilografkinja u muzičkoj kompaniji Džeroma H. Remika; navodno je uživala u poslu, ali njena stalna ambicija je bila šou-biznis, a njena sestra je konačno odustala od pokušaja da je razuveri.[20]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Uloge Barbara Stenvik
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1947. Dve gospođe Kerols

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ruby attended various public schools in Brooklyn, where she received uniformly poor grades and routinely picked fights with the other students.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Basinger, Jeanine, The Star Machine, Knopf, 2007, p. 371
  2. ^ Thomson 2014, str. 994
  3. ^ „AFI's 100 Years...100 Stars”. Arhivirano iz originala 20. 10. 2006. g. Pristupljeno 23. 10. 2006.  American Film Institute; retrieved November 17, 2011.
  4. ^ Wilson 2015, str. 13.
  5. ^ Wayne 1985, str. 7.
  6. ^ Callahan 2012, str. 5–6
  7. ^ "Ruby Catherine Stevens 'Barbara Stanwyck'". Rootsweb; retrieved April 17, 2012.
  8. ^ Madsen 1994, str. 8
  9. ^ „Stanwyck, Barbara (1907–1990)”. Encyclopedia.com. Pristupljeno 11. 2. 2022. 
  10. ^ Callahan 2012, str. 6
  11. ^ a b Madsen 1994, str. 9
  12. ^ Mildred G. Smith: New York City City Municipal Deaths, May 7, 1931
  13. ^ Nassour and Snowberger 2000.
  14. ^ a b Madsen 1994, str. 10
  15. ^ a b Madsen 1994, str. 12
  16. ^ Callahan 2012, str. 222
  17. ^ Prono 2008, str. 240
  18. ^ Madsen 1994, str. 11
  19. ^ Madsen 1994, str. 11–12
  20. ^ Madsen 1994, str. 12–13

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Barbara Stenvik na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Барбара_Стенвик&oldid=27553758”