Barijum-nitrat
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi
Barijum-dinitrat, Barijumova so azotne kiseline
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.030.006 |
| |
| |
| Svojstva | |
| Ba(NO3)2 | |
| Molarna masa | 261,336 g/mol |
| Agregatno stanje | beli kristali |
| Gustina | 3,24 g/cm3, основно |
| Tačka topljenja | 590 °C, raspada se |
| Opasnosti | |
| NFPA 704 | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Barijum-nitrat je neorgansko hemijsko jedinjenje opšte hemijske formule Ba(NO3)2.
Svojstva[uredi | uredi izvor]
Gradi bele ili bezbojne kristale na sobnoj temperaturi. U prirodi se nalazi kao redak mineral nitrobarit. Rastvorljiv je u vodi (na 20 °C u 100 g vode se rastvara 8,7 g barijum-nitrata) i poput drugih barijumovih soli rastvorljivih u vodi, otrovan je i preporučuje se oprez pri radu sa njim.[1][2][3]
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Koristi se za dobijanje oksida i za dobijanje zelene boje vatrometa.[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
- ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
