Bekerova cista

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bekerova cista
lat. Cystis poplitealis
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostortopedija
Patient UKBekerova cista

Bekerove cista, poplitealna, potkolena cista, (lat. Cystis poplitealis), je poteklena izbočina bilo koje etiologije, ispunjena sinovijalnom tečnošću koja izaziva bol ili osećaj zatezanja sa zadnje strane kolena.[1] Nastaje kao posledica nakupljanja sinovijalne tečnosti u omotaču tetiva (burzi) mišića zadnje lože kolenog zgloba ili usled hernijacije sinovije kolena (u pacijenata bilo kog uzrasta) najčešće kod onih koji boluju od zapaljenjem izazvanih artropatija (reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis, psorijatični artritis), lezija unutrašnjeg meniskusa, povreda itd.[2]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Cista (sluzna vreća) je sinovijalna šupljina koja može nastati kod poremećaja unutar zgloba kao posledica stalnog trenja u toku ponovljenih kretanja tetive preko same burze. Jedna od cisti koja je smeštena u zakolenoj jami je Bekerova, koja može biti povezana sa kolenim zglobom.[3]

Usled protruzije (hernijacije) zadnje kapsula zgloba kolena formira se šupljina koja se „smešta“ (uvlači) između dva mišića; gastroknemijusa (njegove medijalni glava) i semimembranosusa. Na taj način tečnost koja služi za podmazivanje kolenog zgloba pri kretanju može puniti ovu sluznu vreću, cistu ili hernijaciju. Tada dolazi do njenog otoka, koji ne mora uvek biti vezan za zapaljenjski proces već i za povrede zglobne hrskavice i može da stvara bol i smetnje u kretanju kolenog zgloba.[4]

Uglavnom se javlja kao posledica oštećenja u zglobu kolena, npr kod lezija medijalnog meniskusa, artritičnih promena hrskavice kod osteoartritisa, reumatoidnog i psorijaznog artritisom, sinovitis i sličnih oboljenja. Hronične upale (artritisi) dovode do povećane produkcije sinovijalne tečnosti, što stvara pozitivan pritisak na zglob kolena. Pod dejstvom ovog pritiska kapsula zgloba na mestu najmanjeg otpora (lokusu minoris - lokusu najmanjeg otpora) popušta, isteže se i formira cistu.

Prema uzroku nastanka Bekerova ciste može biti;

  • idiopatske (nepoznatog uzroka)
  • sekundarne koje nastaju kod rupture meniskusa, osteoartritisa, reumatoidnog i psorijaznog artritisom, sinovitis i sličnih oboljenja.
Bekerova cista (sagitalni snimak načinjen magnetnom rezonantnom tomografijom): Protruzijom zadnje kapsula zgloba kolena formira se šupljina koja se „smešta“ između dva mišića; gastroknemijusa (njegove medijalne glave) i semimembranosusa.
Na taj način tečnost koja služi za podmazivanje kolenog zgloba pri kretanju može puniti ovu sluznu vreću, cistu ili hernijaciju.
Valvularni mehanizam Bekerove ciste: Tečnost i fibrin se iz zglobne pukotine upumpava u Bakerovu cistu. Uvećanje ciste vrši pritisak na Bunsenovo ventilni mehanizam, koji olakšava punjenje ali ne i pražnjenje (označen crvenom strelicom) i remeti komunikaciju između burze kolena i ciste, zarobivši izliv. Zarobljeni izliv se apsorbuje kroz semipermeabilnu membranu ciste (označeno crnim strelicama), ostavljajući za sobom koncentrovani fibrin.)

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

U studiji koja je obuhvatila veliku seriju snimanja kolena primenom MRT (kod pacijenata sa promena u kolenom zglobu) Mollá Olmos, je sa saradanicima [5] otkrio;

  • U seriji od 382 uzastopno pregledanih pacijenata (sa promenama u kolenu), 145 Bekerovih cisti (ili u 38% slučajeva).
  • Studija nije pokazala statistički značajnu razliku između polova.
  • U ovoj studiji komplikovaniji oblici Bekerove ciste bili su učestaliji kod pacijenata starije dobi.
  • Komplikacije Bekerove ciste su dosta retke (i u navedenoj studiji) javile su se u 6,8% slučajeva. Najčešća komplikacija je bila pucanje (ruptura) ciste (u 50% komplikacija) koje su najčešće prolazile asimptomatski u oko 80% slučajeva. Po učestalosti sledi razvoj slobodnih intracističnih telašaca (u 40% komplikacija), najčešće degenerativniog porekla.
  • Komplikacije su u ovoj studiji (statistički) najčešće bile povezane sa rupturom meniskusa i starošću pacijenata.

Ston sa sardnicima potvrdili su navode iz prethodne studije i u svojoj studiji naveli da je kod 84% pacijenata Bekerova cista (otkrivena uz pomoć MRT) povezana sa rupturom mensiskusa i naveli da je najveći broj ruptura otkriven u zadnjem rogu medijalnog meniskusa. [6]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

U većem broju slučajeva, Bekerova cista ne samo da ne izaziva nikakve simptome već može biti i neotkrivena ili slučajno dijagnostikovana u toku rutinskih dijagnostičkih procedura, tokom drugih bolesti ili povreda (npr meniska ili reumatskih i drugih bolesti koštanozglobnog sistema). [2]

U kliničkoj slici kod Bekerove ciste najčešće dominiraju sledeći simptomi;[2]

  • Pojava otoka u zatkolenom predelu kolena, a ponekad i u nozi
  • Pojava bola u kolenu. Bol se može pogoršati kada je zglob u potpunoj fleksiji ili u toku aktivnosti.
  • Ukočenost zgloba kolena
  • Tumefakcija (izbočina) u zatkolenom predelu kolena slična balonu ispunjenom vodom (meka i elastična na dodir)
  • Ponekad, cista može da pukne (rupturira), izazivajući bol, otok, i modricu sa zadnje strane kolena i potkolenice koja može imati simptome tromboze dubokih vena potkolenice.

Pored navedenih simptoma (karakterističnih za Bekerovu cistu) oni mogu biti udruženi sa simptomima osnovne bolesti, povrede ili poremećaja koji je uzrokovao nastanak Bekerove ciste.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Radiološka evaluacija Bejkerove ciste počinje konvencionalnom radiografijom za otkrivanje promena mekih tkivih masa, unutrašnje kalcifikacije, difuzne aterosklerotične promene potkolenih arterija, i moguće promene na susednim kostima izazvane velikim i/ili dugogodišnjim cistama. [7]

Ultrasonografija je veoma korisna radiološka za procenu stanja poplitealnih masa. Ultrasonografijom se otkriva u poplitealnim tkivim prisustvo cističnih struktura, kompleksnih cisti i/ili čvrstih masa.[8][9]

LEVO::Bekerova (poplitealna) cista na aksijalnoj MRT, locirana u kanalu između mišića semimebranosusa i medijalne glave mišića gastroknemijusa.
DESNO: šematizovana prikaz položaja poplitealne ciste, integrisane sa upalom burze mišića subgastroknemijusa.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Bekerova cista: žućkasto loptasto tkivo koje se nalazi između zadnje strane kolena i otečene poplitealane burze. Cista je identifikovana i uklonjena tokom rutinske hirurške disekcije.

Bekerova cista obično ne zahteva terapiju, osim ako su simptomi u zglaobu kolena izraženi i preve smetnje bolesniku. Zapravo, veoma retko simptomi i tegobe potiču od ciste. U većini slučajeva, postoji još jedan poremećaj u kolenom zglobu koji može da prati Bekerovu cistu,(artritis, promene na meniskusima, itd) i koji je u suštini uzrok tegoba.[10]

Inicijalno lečenje Bekerove ciste treba da bude usmereno ka smanjenju funkcionalnom smanjenju povećane produkcije zglobne tečnosti, što se sprovoedi kroz:[10][11][12]

  • Odmor (mirovanje) i podizanje noge u vis je prvi najčešći oblik lečenja. Izbegavanjem aktivnosti kao što su čučanje, klečanje, podizanja tereta, penjanje, pa čak i trčanje može sprečiti bol i smanjiti sekrecija tečnosti.
  • Aspiracija tečnosti iz ciste, ako je to potrebno, kako bis se smanjila njena veličina.
  • Ubrizgavanje kortikosteroida u cilju smanjenja upalnog procesa u cisti.
  • Hirurška ekscizija ciste. Ova intervencija rezervisana je za ciste koje izazivaju velike tegobe bolesniku, ili nakon cepanja (rupture) ciste.[10]
  • Krioterapija. Primena leda u terapiji ciste može ponekad biti dobar način kontrole bola.
  • Primena lekova protiv bola.
  • Toplota. Tople obloge se često koriste za ublažavanje tegoba.
  • Primena ortoza, daje stabilnost kolenom zglobu, i smanjuje intenzitet pokreta u kolenu što može ublažiti tegobe.
  • Fizikalna terapija. Pre svega se ogleda u jačanju mišića koji treba da daju veću stabilnost kolenom zglobu (istezanje i jačanje kvadricepsa i/ili patelarnih ligamenta.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hubbard, Matthew J.; Hildebrand, Bernard A.; Battafarano, Monica M.; Battafarano, Daniel F. (2018). „Common Soft Tissue Musculoskeletal Pain Disorders”. Primary Care: Clinics in Office Practice. 45 (2): 289—303. PMID 29759125. S2CID 46886582. doi:10.1016/j.pop.2018.02.006. .
  2. ^ a b v (jezik: engleski) Baker's cyst , Mayo Foundation for Medical Education and Research, 2018, [1]
  3. ^ Herman AM, Marzo JM. Popliteal cysts: a current review. Orthopedics. 2014 Aug. 37 (8):e678-84. [Medline]. [Full Text].
  4. ^ Baker WM. On the formation of synovial cysts in the leg in connection with disease of the knee-joint. 1877. Clin Orthop Relat Res. 1994 Feb. (299):2-10. [Medline].
  5. ^ Mollá Olmos, E.; Martí-Bonmatí, L.; Llombart Aís, R.; Dosdá Muñoz, R. (2001). „Prevalence and characteristics of complications of Baker cysts by MRI”. Revista Clinica Espanola. 201 (4): 179—183. PMID 11447901. 
  6. ^ (jezik: engleski) Stone KR, Stoller D, De Carli A, Day R, Richnak J. The frequency of Baker's cysts associated with meniscal tears. Am J Sports Med. Sep-Oct 1996;24(5):670-1. Medline.
  7. ^ Chatzopoulos D, Moralidis E, Markou P, Makris V, Arsos G. Baker's cysts in knees with chronic osteoarthritic pain: a clinical, ultrasonographic, radiographic and scintigraphic evaluation. Rheumatol Int. Dec 2008;29(2):141-6. [ Medline].
  8. ^ Andonopoulos, A. P.; Yarmenitis, S.; Sfountouris, H.; Siamplis, D.; Zervas, C.; Bounas, A. (1995). „Baker's cyst in rheumatoid arthritis: An ultrasonographic study with a high resolution technique”. Clinical and Experimental Rheumatology. 13 (5): 633—636. PMID 8575143. 
  9. ^ Hayashi, Daichi; Roemer, Frank W.; Dhina, Zineb; Kwoh, C Kent; Hannon, Michael J.; Moore, Carolyn; Guermazi, Ali (2010). „Longitudinal assessment of cyst-like lesions of the knee and their relation to radiographic osteoarthritis and MRI-detected effusion and synovitis in patients with knee pain”. Arthritis Research & Therapy. 12 (5): R172. PMC 2990999 Slobodan pristup. PMID 20843319. doi:10.1186/ar3132. 
  10. ^ a b v „Alternative treatments. Dealing with chronic pain”. Mayo Clinic Health Letter (English Ed.). 23 (4): 1—3. 2005. PMID 15864836. 
  11. ^ Darrow, March (2004). Prolotherapy: Living Pain Free. Protex Press. ISBN 978-0-9714503-2-5. 
  12. ^ „Treatment of Baker's Cyst”. North Yorkshire Orthopaedic Specialists. Arhivirano iz originala 01. 02. 2014. g. Pristupljeno 15. 2. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi




Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бекерова_циста&oldid=27441255”