Belona

Belona, Rembrant

Belona (lat. Bellona), starorimsko božanstvo, boginja rata, često pandan bogu Marsu. Poistovećivana je sa boginjom Nerio, a kasnije sa grčkom boginjom rata Enio i sa kapadokijskom boginjom Ma. Poštovali su je Sabinjani.

Ovoj boginji je posvećen hram u Rimu još 495. godine p. n. e., nalazio se na kraju Marsovog polja, u kome se sastajao Senat. Pored hrama je stajao lat. columna bellica, odakle je sveštenik oglašavao početak rata.

Belona je smatrana i suprugom Marsa.

Najčešće je prikazana sa kopljem, bičem ili buktinjom u ruci, strašnog lica, ličila je na Furije.

Etimologija

Ime boginje rata Belona potiče od ranije Duelona, koja je sama derivat starolatinskog duelum („rat, ratovanje“), koji se takođe pretvorio u belum u klasičnom latinskom.

Etimologija reči duelum ostaje nejasna. Lingvista Žorž-Žan Pino predložio je izvođenje od *duenelo- („prilično dobar, prilično hrabar“), rekonstruisanog deminutiva reči duenos, potvrđenog na istoimenom natpisu kao rani stari latinski prethodnik reči bonus („dobar“). Prema lingvisti Mihijelu de Vanu, upotreba *duenelo- „u kontekstu rata (bela akta, bela gesta) može se shvatiti kao eufemizam, koji na kraju daje značenje 'akcija hrabrosti, rat' za imenicu belum.

Kult, verovanja i hramovi

Belona je prvobitno bila drevna sabinska boginja rata poistovećena sa Nerio, suprugom boga rata Marsa, a kasnije sa grčkom boginjom rata Enio. Njen hram u Rimu je 296. godine pre nove ere u blizini cirkusa Flaminije posvetio Apije Klaudije Cek, tokom Samnitskih ratova. Ovaj hram je bio prva lokacija na kojoj su na svetom mestu bili okačeni ukrasni štitovi posvećeni smrtnicima. Apije Klaudije je okačio štitove i posvetio ih svojoj porodici.

Njen praznik se slavio 3. juna, a njeni sveštenici su bili poznati kao Belonari i ranjavali su svoje ruke ili noge kao krvnu žrtvu za nju. Ovi obredi su se održavali 24. marta, nazvanog Danom krvi (dies sanguinis), nakon ceremonije. Kao posledica ove prakse, koja se približila obredima posvećenim Kibeli u Maloj Aziji, i Enio i Belona su se poistovetile sa njenim kapadokijskim aspektom, Ma.

Literatura

• de Vaan, Michiel (2008). Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages (na jeziku: engleski). Brill. ISBN 9789004167971. 
• Orlin, Eric (2015). Routledge Encyclopedia of Ancient Mediterranean Religions (na jeziku: engleski). Routledge. str. 136. ISBN 978-1-134-62552-9. 
• Rečnik grčke i rimske mitologije, D. Srejović, A. Cermanović Kuzmanović, Srpska književna zadruga, Beograd, 1979.