Berengar Furlanski

Berengar Furlanski
Berengar Furlanski na rukopisu iz 12. veka
Lični podaci
Datum rođenja	850.
Datum smrti	7. april 924.
Mesto smrti	Verona,
Porodica
Supružnik	Bertila od Spoleta
Potomstvo	Gisela of Friuli
Roditelji	Eberhard of Friuli Gisela, daughter of Louis the Pious
Prethodnik	Luj III Slepi
Naslednik	Posle velike pauze Oton I

Berengar Furlanski (?—16. april 924) je bio kralj Italije (888—891) i (905—922) i car Svetog rimskog carstva (915—922).

Njegova majka Gizela je bila ćerka Luja Pobožnog, a otac mu je bio markgrof Furlanije.

Biografija

Berengar postaje kralj Italije

Berengarov stariji brat je umro prevremeno, tako da je Berengar postao markgrof Furlanije 874. godine. Postao je time jako značajan za Italiju, jer je Furlanija graničila sa Slovenima i Mađarima, koji su pretili Italiji. Uspeo je da uveri plemstvo Italije da je on značajan faktor mira, tako da je 888. izabran za kralja Italije.

Gvido i Lambert Spoleto vladaju Italijom

Berengarov protivnik je bio Gvido Spoleto. Gvido Spoleto je krunisan od strane pape Stefana V kao car Svetog rimskog carstva, a njegov sin Lambert Spoleto je postao kralj Italije. To krunisanje je bilo dosta neobično, zato što je Gvido bio poznat kao papin protivnik. Gvido je iz svojih baza Pavije i Rima uspeo uspostaviti red u Italiji.

Arnulf Koruški i Berengar protiv Spoleta

Sledeći papa Formozije poziva Arnulfa Koruškog 893. da zbaci Gvida. Arnulfov nezakoniti sin Cventibold je poslan u Italiju. On i Beranger Furlanski uspeli su da prikliješte Gvida u Paviji, ali to nisu do kraja iskoristili.

Arnulf Koruški i Beranger Furlanski napadaju 894. Gvida, pobeđuju ga u Bergamu i preuzimaju kontrolu nad Pavijom i Milanom. Gvido umire 894. godine. Arnulf Koruški je postao car 896, ali pošto to Lambert Spoleto nije priznavao bio je napadan od strane Berengara i Arnulfa. Lambert Spoleto umire 898. godine. Arnulf otada nije više boravio u Italiji, tako da je Berengar faktički vladao.

Luj Slepi i Berengar

Došlo je do invazije Mađara, u kojoj je Berengar Furlanski je bio teško poražen 899. blizu reke Brente. To je navelo velikaše da preispitaju da li Berengar treba da štiti Italiju. Pozvan je Luj III Slepi da bude kralj Italije. Luj Slepi je 900. pobedio Berengara, a 901. je krunisan i kao kralj Italije i car Svetog rimskog carstva.

Međutim Berenagar pobeđuje 902. Luja Slepog, koji obećava da se više neće vraćati u Italiju. To je obaćanje prekršio 905, pa ga je Berengar Furlanski pobedio kod Verone. Zarobio ga je i naredio da ga oslepe. Luj Slepi se vratio u donju Burgundiju i tu je vladao sledećih 20 godina.

Krunisanje za cara

Berengar je time 905. postao kralj Italije. Tek nakon učvršćivanja savezništva sa lokalnim italijanskom velikašima januara 915, papa Jovan X kruniše Berengara kao cara Svetog rimskog carstva. Nadali su se da će Berengar pomoći da se suzbiju napadi Saracena na jug Italije. Berengar je bio više zainteresovan za odbranu svoje Furlanije, u to doba ugrožene ugarskim invazijama.

Nezadovoljno plemstvo ga svrgava

Plemstvo je bilo nezadovoljno, pa pozivaju Rudolfa II Burgundijskog da postane kralj Italije 922. godine. Berengar je bio prisiljen da se povuče u Veronu. Dotle su Mađari palili i pljačkali Italiju. Paviju su popljačkali 924. godine. Berengar je ubijen 924. izdajom u svojim redovima.

Porodično stablo

4. Unruoch II of Friuli

2. Eberhard of Friuli

20. Gerard I of Paris

10. Beggo, Count of Toulouse

21. Rotrude, daughter of Carolman

5. Engeltrude

22. Karlo Veliki (=12)

11. Amaudru

1. Berengar Furlanski

24. Pipin Mali

12. Karlo Veliki (=22)

25. Bertrada od Laona

6. Luj I Pobožni

26. Gerold of Vinzgau

13. Hildegard of the Vinzgau

27. Emma of Alemannia

3. Gisela

14. Welf

7. Judita od Bavarske

15. Hedvig, vojvotkinja Bavarske