Berza

Iz projekta Википедија

Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja.

Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Berze kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila.

Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije.

Njujorška berza u SAD.

[uredi] Predmet trgovanja

Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako zamenljiv, i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Ovo omogućava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje.

[uredi] Članovi berze

Članovi berze su brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke. Prijem u članstvo berze vrši se na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze.

Berza je dužna da primi u članstvo brokersko-dilersko društvo, odnosno ovlašćenu banku ako ispunjavaju uslove za sticanje svojstva člana berze utvrđene statutom berze.

Berza ne sme povrediti princip ravnopravnosti članova berze. Član berze je posebno dužan:

da se pridržava svih akata berze,
da savesno obavlja poslove na berzi,
da ne zloupotrebljava informacije koje nisu dostupne svim učesnicima na berzi,
da o prispelom nalogu klijenta ili o sopstvenom nalogu odmah obavesti berzu,
da izvršenje naloga odloži do isteka roka koji berza propisuje svojim pravilima poslovanja,
da pismeno obaveštava berzu o svakoj promeni svojih ovlašćenja, prava, obaveza i odgovornosti u pravnom prometu, a naročito o promenama koje se odnose na uslove na osnovu kojih je stekao članstvo na berzi, i
da plaća članarinu, proviziju od zaključenih poslova trgovine hartijama od vrednosti na berzi i druge naknade utvrđene tarifnikom berze.

[uredi] Pravila trgovanja

Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obično potvrđenim od strane državne vlasti. Na berzi se samo zaključuju poslovi, dok se isporuke i plaćanja odvijaju van berze.

Pravila trgovanja na berzi izrasla su iz običajnog trgovinskog prava i uobličavala su se zajedno sa postepenim nastankom berze tokom razvoja tržišta i tržišnih odnosa. Ova pravila imaju dvostruku funkciju:

da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovanja, i
da pruže zaštitu učesnicima u trgovanju.

Pravila uređuju način rada berzanskih službi. Ona su kodifikovana u zbornike pod različitim nazivima.

Frankfurška berza, Nemačka

[uredi] Vrste berzi

Polazeći od vrste berzanskog materijala, berze se mogu podeliti na robne berze i finansijske berze.

Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba (žito, krompir, meso, kafa, nafta, obojeni metali, nemetali, pamuk, šećer, vuna, zlato, kalaj, itd.)
Finansijske berze mogu biti univerzalne i specijalizovane.

Univerzalne berze su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, najčešće onima koje predstavljaju finansijske instrumente na tržištu kapitala (vlasničkim i dugoročnim dužničkim hartijama), ali nije isključeno ni trgovanje kratkoročnim hartijama, zatim novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjučersima i opcijama) i zlatom.

Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalom. One mogu biti berze efekata – ako se sa njima kupuju i prodaju samo dugoročne hartije od vrednosti, devizne berze, berze zlata i plemenitih metala, itd.

[uredi] Značaj berze

Postojanje berze, odnosno berzanske trgovine na nekom tržištu, ukazuje da je to tržište sugurno i da nije pod uticajem netržišnih rizika u poslovanju. Jačanje berzanskog poslovanje ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi.

Bombajska berza u Indiji.

[uredi] Funkcija berze

Ključna funkcija berze je da obezbedi kontinuelno tržište hartija od vrednosti po cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate.

[uredi] Kontinuitet tržišta

Kontinuitet tržišta smatra se neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od vrednosti bez kojih bi se teško mogla privući sredstva investitora koji u njih ulažu. Kontinuitet tržišta smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti što dalje povećava njihovu likvidnost, odnosno sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje.

[uredi] Objavljivanje cene hartija od vrednosti

Berza utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cene pojedinih hartija od vrednosti utvrđuju se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i tražnje konkretne hartije od vrednosti. Objavljujući pregled cena različitih hartija od vrednosti i zahtevajući da se finansijski izveštaji preduzeća koja ih emituju učine dostupnim javnosti, berze omogućavaju postojećim i perspektivnim ulagačima da procene rizik i rentabilnost svojih ulaganja i usmere ih u skladu sa svojim preferencijama prema riziku i rentabilnosti.

[uredi] Dužnosti berze

Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi:

zakonito obavljanje trgovine na berzi,
zaštitu interesa učesnika na berzi,
poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika učesnika na berzi, i
informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.

[uredi] Berze širom sveta

Danas su retka tržišta na kojima ne deluje bar jedna berza. Najvažniji berzanski centri su Njujork, London, Tokio, Frankfurt i Čikago. Najveća je Njujorška berza hartija od vrednosti.

Na prostoru jugositočne Evrope rade Beogradska berza, Sarajevska, Banjalučka, Zagrebačka, Varaždinska, Ljubljanska, Budimpeštanska, Atinska, Bugarska, Makedonska i Crnogorska berza.